Osamdeset godina od postavljanja prokomunističke vlade Petra Groze

Jedan od datuma sa duboko negativnim značajem u istoriji savremene Rumunije bio je 6. mart 1945. Tada je, nakon pritiska sovjetskog emisara Andreja Vašinskog, postavljena vlada koju je formirao Nacionalni demokratski front, savez predvođen Komunističkom partijom Rumunije, vladom kojom je predsedavao pravnik Petru Groza.

Marija Nenadić-Zurka и Steliu Lambru, 17.03.2025, 15:48

Jedan od datuma sa duboko negativnim značajem u istoriji savremene Rumunije bio je 6. mart 1945. Tada je, nakon pritiska sovjetskog emisara Andreja Vašinskog, postavljena vlada koju je formirao Nacionalni demokratski front, savez predvođen Komunističkom partijom Rumunije, vladom kojom je predsedavao pravnik Petru Groza. Vlada Groze, koju istoričari smatraju najtoksičnijom izvršnom vlasti, odgovorna je za sovjetizaciju Rumunije, ekonomsku, političku, socijalnu i kulturnu transformaciju iz slobodne i demokratske zemlje u represivnu i totalitarnu. Vlada Groze je preduzetim merama nacionalizovala sredstva za proizvodnju, razne objekte i privatne domove, izmenila zakone o funkcionisanju privrednih jedinica, ukinula političke stranke i omogućila pravosuđu da zatvori stotine hiljada nevinih ljudi.

U februaru 1945. grupe komunista počele su protestne akcije protiv vlade koju je predvodio general Nikolaje Radesku sa ciljem da je destabilizuje i stvori veštačku krizu. Pogoršanje političke klime u to vreme predstavio je 1976. godine Konstantin Višojanu, ministar spoljnih poslova u toj vladi, na Radiju Slobodna Evropa. Višojanu se setio načina na koji je Andrej Višinski kralju Mihailu I nametnuo smenu Radeskua.

„U ovoj atmosferi i usred ovih agitacija, Višinski je stigao u Bukurešt 26. februara 1945. Sovjetska ambasada me je obavestila, pošto sam u to vreme bio ministar inostranih poslova Rumunije, da g. Vašinski želi da ga sutradan primi kralj. Iako je to bio nepravilno formulisan zahtev, savetovao sam kralja da prihvati. Sledećeg dana održana je prva audijencija Višinskog kod suverena, kojoj sam i ja prisustvovao. Višinski je počeo da izlaže ono što je verovao da je situacija u Rumuniji u tom trenutku, govoreći razne neistinite stvari: da vlada nije dovoljno demokratska, da ne kontroliše mase građana, da ne ulaže dovoljno napora da ublaži tenzije. To su bile jednostavne izmišljotine, ali je njegova teza bila da vlast nije dovoljno demokratska i da je treba menjati. Tražio je od kralja da što pre smeni vladu Radeskua. Ova prva audijencija je izvedena u civilizovanom tonu“.

Kralj je pokušao da odloži Radeskuovu zamenu da bi dobio na vremenu. Ali Višinski nije bio voljan da čeka. Usledila je druga, manje ljubazna poseta, koju je opisao Konstantin Višojanu.

„Višinski je ponovo tražio da ga primi kralj 27. februara. Bio sam prisutan i na ovom sastanku. Višinskijev je ton postao brutalniji i on je u ime svoje vlade izjavio da se sadašnja situacija više ne može nastaviti. Čak je zahtevao da kralj odmah primora Radeskua da podnese ostavku i uspostavi demokratskiju vladu. Kralj mu je objasnio da je vlada najdemokratskija moguća, jer su tu bili predstavnici najvažnijih partija, uključujući i komuniste, i da je podržava ceo rumunski narod. Višinski je odgovorio kralju da Vlada Radeskua nije demokratska, bez ikakvih argumenata. Intervenisao sam i objasnio Višinskom politički i ustavni mehanizam Rumunije, rekavši mu da je naš kralj ustavan i da ne može da postavlja članove vlade, što je zadatak koji pripada političkim partijama. On je insistirao, zahtevajući da se odmah formira vlada naroda. I time je napustio audijenciju“.

Treća audijencija Višinskog kod kralja bila je početak kraja rumunske demokratije. Konstantin Višojanu.

„Sledećeg dana, 28. februara, Višinski je zatražio novu audijenciju kod kralja, u 15.30 časova. Opet sam bio prisutan na sastanku. Ovog puta ton Višinskog je bio izuzetno nasilan. Kralj je odgovorio da je obavestio vladu o željama sovjetskog predstavnika i da se trenutno vode pregovori sa predstavnicima partije. Všinski je počeo da preti da je situacija veoma ozbiljna i da nova vlada mora da bude postavljena do 18.00, odnosno za dva sata. Ustao je, udario pesnicom o sto i otišao, zalupivši vratima tako snažno da je gips oko njih pukao. Tako se završila treća audijencija, na kojoj sam pokušao da objasnim Višinskom da kralj ne može da raspusti vladu bez konsultacija sa liderima partija koje su je sačinjavale. Višinski je sa lažnom učtivošću odgovorio da nije došao da razgovara sa ministrom inostranih poslova već sa kraljem. Takođe sam obavestio engleske i američke predstavnike o stavu sovjetskog predstavnika, pošto je Višinski govorio u ime Savezničke kontrolne komisije čiji su deo bile savezničke sile. Nažalost, politika koju su u to vreme vodili Amerikanci i Britanci nije nam bila od velike pomoći“.

Imenovanje Petrua Groze u vladu koju su odobrili komunisti bila je cena izbegavanja krvoprolića. Ali je bio i trenutak povratka rumunske administracije u severnu Transilvaniju, 9. marta 1945. godine, teritoriju koja je po Bečkom diktatu prepuštena Mađarskoj 1940. godine.