Radio Donau(28.03.2016)
Steliu Lambru, 25.03.2016, 19:10
Ratna propaganda je bila među glavnim sredstvima za jaćanje morala vojske i civila i za opravdanje odluka i akcija jednog političkog režima. I demokratije i totalitarni režimi iskoristili su radio propagandu preko koje informacije koje stignu do slušaoca da budu podložene kontroli. Radio Stanica Donau pojavila se da bi širila informacije iz nemačkog sveta ka prostoru Srednje i istočne Evrope, a uredništvo je bilo u Beču, dok su radio predajnici bili u planinama Bohemije. U junu 1940 godine, iz Beča je počeo da emituje program Radio Donau na rumunskom jeziku, koji je imao nekoliko urednika i prevodioca. Posle 23 avgusta 1944 godine kada je Rumunija prešla na strani saveznika, u Beču je formirana legionarna vlada predvođena Horiom Sima. Njegove poruke rumunima prenosilo je rumunsko uredništvo Radio Donaua, ćije je postojanje okonćano u maju 1945 godine. 1942 godine, temišvarac Justin Ljuba otišao je na studije u Dresdi. 1944 godine iselio se u Beču i u jednom intervju za Centar usmene istorije Rumunske radiodifuzije snimljen 1998 godine on se setio da su u radio stanici radili rumunski studenti u prestonici Austrije. Justin Ljuba:
,, U Radio Donau je bio mali tim sastavljen od trojice rumuna koji su prevodili komentare napisane na nemačkom od 2, maksimalno 3 minuta, a večina aktivnosti je ogranićena na bilten vesti. Bilten vesti se sastojao na primer od saopštenja Vrhovne nemačke komande da su naše podmornice potopile 50 hiljada tona. To znaći da su potopile robne brodove saveznika. Posle 3 sata prekinuo se program sa specijalnom porukom da su naše podmornice potopile 80 hiljada tona. Ove vesti prevođene su na više jezika, a sem rumunskog bila su ceško, slovačko, mađarsko, srpsko-hrvatsko, japansko i italijansko odeljenje. “<
><
>
Programi su bili kratki od 15 minuta i radilo se uglavnom o vestima. Justin Ljuba seća se programa Radio Donaua i naćina rada tamo:
,, Postojali su snimci koji su se puštali u određenim satovima. Nije bilo previše sati prenosa. Neki materijali su bili uživo, drugi su se snimili. Bilo je dosta složeno. Nemačke tajne službe su obezbedile Radio Donau poslednje vesti iz zemlje, ali to nije rečeno. Obićno se kazalo da iz dobro obaveštenih izvora i uglavnom se radilo o agenciji DENA koja je prenosila vesti. Bio je i tim nemaca iz Rumunije, sasi ili švabi koji su govorili rumunski i naravno nemački i koji su vršili nadzor da ne postoje greške u tekstovima i da se vesti korektno čitaju. “<
><
>
Posle 23 avgusta 1944 godine formirana je takozvana nacionalna vlada šefova Gvozdene garde I uskoro su se pojavili nesporazumi između vlade Horje Sime I ostalih rumuna iz Beča. Radio Donau je bio kanal preko kojeg se Horja Sima obratio rumunima. Justin Ljuba seća se tih suparništva:
,, U Beču je formirana nacionalna vlada. Tada se pojavilo suparništvo između komandanta Horje Sima I legionara I generala Jona Gheorghea koji je bio ambasador Antoneskua u Berlinu, ali nije bio legionar. General Jon Gherghe je predstavljao vojsku, antikomunističku tradiciju rumunskog naroda, dok je Horja Sima predstavljao legionare, političku organizaciju ekstremne desnice. General je bio profesor u Ratnoj školi iz Bukurešta, stručan za tenkove, bio je veoma sposoban. On je govorio ,, mi vodimo rat protiv sovjeta, ali nećemo da nas predvode legionary”. Rumunski narod nije legionarni, rumunski narod preko svoje vojske ugušio je legionarni pokret koji se pobunio protiv državnog uređenja. Ovaj nesporazum između generala I Horje Sima dogodio se u Beču I nemci nisu znali kome da povere rukovodstvo ove vlade, kao neki vid otpora protiv sovjeta koji su napredovali. “<
><
>
Justin Ljuba seća se napetog susreta Horje Sima sa rumunskim studentima u Beču u vidu formiranja takozvane nacionalne vojske za oslobođenje. Ponovo Justin Ljuba:
,, Nije nam odgovarala ćinjenica da je ova nacionalna vlada postala legionarna jer su na kraju nemci odlučili da stave Horja Simu za šefa vlade. Oni su ostavili po strani generala Jona Gheroghe prema kojem smo gajili smipatije, jer je predstavljao rumunsku antikomunističku vojsku. Nemci su dali prednost Horija Simi i u tom slučaju pozvali su ga da govori ispred studenata, da ih regrutuje za nacionalnu vojsku. Bio je neuspeh, niko se nije upisao, samo su 2-3 devojke Medicine potpisale hartiju jer su kazale ,, mi smo lekarke, mi možemo da radimo u bolnici, ali to ćinimo jer smo lekarke, dok ostali studenti nisu potpisali. Horja Sima je skupio hartije, i bacio na pod rekavši ,,sramota mi je zbog vas, ne razumete šta radite. Mi smo rekli žao nam je. To je bio naš susret sa Horjom Simom koji je otišao lupajući vrata. “<
><
>
Poslednja misija rumunske armije u drugom svetskom ratu je bila uništenje predajnika Radio Donaua, misija koja je bila uspešna. Tom misijom okonćano je učešće Rumunije na frontu drugog svetskog rata.
