Radnička pobuna iz Brašova od 1987 godine

Steliu Lambru, 20.11.2017, 15:30

80” godina ekonomska i sistemska kriza komunističkog režima dostigla je vrhunac. U Rumuniju tome se dodaje ambicija Nikolaja Čaušeska da isplati spoljni dug zemlje, i sve to je pogodilo stanovništvo. Ekonomska kriza je znaćila u Rumuniju racionalizaciju osnovnih prehrambenih proizvoda, tople vode, grejanja i struje. Sve te nedostatke rumuski žitelji su akutno osetili, dok partijska i državna nomenklatura je živela u luksuzu. Ta politika uprkos represivnom sistemu izazvala je protestne pokrete. Sve je to izbilo na videlo 15 novembra 1987 godine. Noć ranije u odeljenju 440 Zavoda autokamiona ,,crvena zastava” pokrenut je radni sukob između radnika i njihovih šefova. Iskra koja je vodila do toga je bilo veliko smanjenje lićnih dohodaka, u uslovima da je komunistička štampa sa velikim zadovoljstvom saopštila ispunjenje radnog plana, i tome se dodaju i loši životni uslovi. 15 novembra trebalo je da se održe izbori za narodne savete, na kojima su pobednici od ranije poznati. Posle više verbalnih i fizičkih sukoba u kojima su napadnuti šef odelenja, partijski sekretar , direktor i predsednik sindikata, oko 200 radnika u radno odelo i sa trobojkom u rukama je krenulo u šetnju ulicama grada ka sedištu županske partijske organizacije Rumunske Komunističke Partije. Uzvikivali su razne parole među koje ,,dajte nam naš novac!” ,,dole diktator, dole lopovi!”, ,,dole Čaušesku, dole Rumunska Komunistička Partija!. Na ulicama Brašova njima su se pridružili i drugi radnici uglavnom iz Zavoda ,,Traktorul”. Oko 15 hiljada demonstranata stiglo je u centar grada ispred zgrade županske organizacije Rumunske Komunističke Partije, gde su uništene slike Čaušeska i njegove knjige. Represivne snage intervenisale su i uhapseile oko 300 učestnika protesta. U Rumuniju se saznalo o događajma iz Brašova od radio stanice Slobodna Evropa koja je emitovala iz Nemačke, jer o takvim događajma nije pisalo ništa u štampi iz Bukurešta koja je bila pot potpunom kontrolom režima. Mirća Karp u jednom intervju za Centar usmene istorije rumunske radiodifuzije od 1997 godine govorio je o tome kako je pratio početak protesta. Mirća Karp:

,, Ono što sam odavno čekao je bila osnovna promena u Rumuniji, ne nasiljem, već ako je bilo moguće evolucijom kao što je bio slučaj u drugim zemljama. Za nas to očekivanje je dostiglo vrhunac ali je kratko trajalo u toku pobune iz Brašova od 1987 godine. Bio sam u smeni kada nam je stigla informacija iz zemlje da su se u Brašovu dogodili nemiri, jer su radnici izašli na ulice. Prema uputstvima koje smo imali, ne samo mi u Slobodnoj Evropi, već i u Glasu Amerike i drugim radio stanicama, nismo smeli da pustimo informaciju ako nije potvrđena iz 2 različita izvora. Vest koju smo primli iz Brašova stigla nam je iz samo jednog izvora, ali se radilo o veoma važnom izvoru u kojem smo imali veliko poverenje. Vlad Đorđesku koji je u to doba bio direktor rumunskog uredništva u Slobodnoj Evropi i ja koji sam bio urednik političkog programa, došli smo do zaključka da emitujemo vest, jer bi drugog dana bilo prekasno. “

Drugi rumunski novinar Slobodne Evrope, Emil Hurezeanu setio se 1999 godine kako je uneo u uredništvo informaciju o pobunu radnika iz Brašova protiv eksploatacije kojoj su podloženi od strane komunističkog režima. Emil Hurezeanu:

,, Setim se jedne novembarske većeri, bio je praznik u Minhenu u katoličkoj Bavarskoj i radio sam sa Vladom Đorđeskuom jedan politički program. Tada mi je Vlad Đorđesku rekao da brzo krenem u Engleskom parku, u američkom konzulatu koji je bio pod većim nadzorom od Slobodne Evrope, jer je trebalo da preuzmem koverat. Bilo je kišovito veće i ja nikad nisam bio u položaju da preuzmem koverat iz američkog konzulata i to takve važnosti. Brzo sam prešao put do konzulata, primio sam zatvoreni koverat i doneo sam ga Vladu Đorđesku koji ga je pročitao i rekao mi: veliki su nemiri u Brašovu. To je bilo 15 novembra dakle istog dana sa dogđajma. U kozulatu je stigao diplomatskom poštom izveštaj jednog dopisnika koji je bio u Brašovu. Naravno da sm odmah preuzeli vest, ušli smo sa njom i bili smo prvi koji smo govorili o tome. Sledećih sata i dana primili smo mnogobrojne informacije, među koje i od jedne žiteljke Brašova koja je otišla sa detetom u Belgiji i učestovala je na štrajku. Naravno da smo pretvorili priču iz Brašova i u međunarodnu vest, jer smo imali veze sa stranim novinarima. “

3 decembera 1987 godine u potpunoj tajnosti počelo je suđenje protiv 61 lidera protesta. Sem fizičkog I psihičkog mučenja kojim su podloženi oni su smatrani I huliganima. Primili su kazne između 3 I 5 godina zatvora I obavezni smeštaj u drugom naselju. Bio je tada I slučaj Vasilea Vijerua, oca petoro dece koji je preminuo 9 meseci posle suđenja kao posledica mučenja.