Rasističko zakonodavstvo u Rumuniju

Steliu Lambru, 10.12.2017, 16:28

Rasizam je bio 30’ godina jedan od najodvratnijih načina za diskriminaciju i persekuciju koje je čovečanstvo izmislilo, a države su ga primenile. Kriza demokratije i uspon netolerancije vodilo je do pojave rasističkog zakonodavstva, a zemlja koja je pokrenula lavinu ovih ćinova bila je nacistička Nemačka poznatim antisemitskim zakonima iz Nirnberga od 1935 godine. I u Rumuniju kriza demokratije od 1938 godine vodila je do pojave autoritarnih režima koji su izradili i izglasali rasističke zakone, a meta je bila jevrejski živalj. Razgovarali smo sa Lijom Benjamin, o rasističkom antisemitskom zakonodavstvu u Rumuniju i u svojstvu istoričara, ali i u svojstvu svedoka 40 godina:

,,On se pojavljuje pre dolaska vlade Antonesku na vlast, u toku vlade Gigurtu, odnosno u avgustu 1940 godine pod nazivom ,,pravni status jevreja u Rumuniju”. Prethodno vlada Goga je usvojila Zakon o reviziji državljanstva, 1938 godine i Zakon je primenjen 1939 godine posle pada te vlade. Zakonom o reviziji držvljanstva, oko 200 hiljada jevreja je izgubilo rumunsko državljanastvo. Kao posledica toga izgubili su i niz prava, i u prvom redu pravo na rad i vlasništvo. Kao tipologija rasističkog zakona usledio je ,,Pravni status jevreja u Rumuniju” koji nije imao samo zakonodavna predviđanja. On je definisao iz rasistisčke tačke gledišta šta znaći biti jevrej. Bio je zakon koji je predvideo ko ulazi u tu kategoriju jevreja protiv koje se primenjuju ti zakoni. To je Zakon koji na neki način predstavlja osnovu rasističkog zakonodavstva iz doba Antoneskua.”

Krv kao i naučni kriterijum i biologija kao akademski autoritet stoje na osnovu rasističkog zakonodavstva. Lia Benjamin kaže da na početku 40’ godina, u toku vladavine maršala Jona Antoneskua, zakonodavstvo je utvrdilo etničku pripadnost osobe u zavisnosti od nasleđenih genetskih karateristika i onoga što prenosi naslednicima. Lia Benjamin:

,,Svaki zakon kojeg je usvojila vlada Antonesku sadrži takav uvod, o definiciji jevreja. To je uslovljeno kriterijumom krvi. Ako za jevreje njihova pripadnost povezana je za majku, prema rasističkom zakonodavstvu režima Antonesku u istoj meri je bila važna etnička pripadnost oca. Smatralo se da je struktura krvi mnogo snažnija kod muškaraca nego kod žena i osobine su se više prenosile od oca, od muškog dela nego od majke. Treba da istićem da se ,,Pravni status jevreja” pojavio 8 avgusta 1940 godine i za 2-3 dana pojavio se i rasistički zakon koji zabranjuje mešovite brakove. Za mešovite brakove predviđene su visoke kazne. Inaće takvi brakovi ni nisu zvanićno priznati. Ako jedan rumun je želeo da se oženi jevrejkom nije postojala nikakva mogućnost da se to ućini. Postojali su slučajevi kada su već postojeći brakovi raskinuti dogovorom partnera, ne zbog nekakve obaveze da se rastanu, to nije bilo predviđeno. U nekim slučajevima ljudi su se rastali da ne bi otežali položaj životnog partnera. “

Decom iz mešovitih brakova bavilo se i novo zakonodavstvo. Pitali smo Liju Benjamin koji je bio njihov pravni status:

,, To je bilo vezano za definiciju jevreja. Ako otac je bio jevrej, jako se rastao od majke rumunke ili hrišanke, to dete se smatralo jevrejom. Ja sam objavila jednu žalbu hrišćanskih majki iz Bukurešta u kojem su protestovale protiv ćinjenice da su im deca izbaćena iz škole jer su smatrana jevrejima. Jednu takvu žalbu hrišćanskih majki potpisala je i Žanina Janoši, supruga filozofa Jona Janošija. Njena majka je bila pravoslavka, otac jevrej a ona koja je bila učenica u jednoj jevanđelskoj školi je izbaćena. Dakle deca iz mešovitih brakova smatrani su jevrejima. Drugi primer je filozof Konstatin Jonesku-Gulijan, njegov otac je bio jevrejin, majka hrišćanka, a on je smatran jevrej.”

Na osnovu rasističkog zakonodavstva i dete Lija Benjamin je izbaćeno iz škole. Ponovo Lija Benjamin:

,, Prvi šok dogodio se 1940 godine kada je usvojen zakon o izbacivanju dece iz škole. Moja porodica je živela u gradu koji se naziva Tarnavenji.Bila sam u 3 razredu i volela sam školu. Budila sam se u 6 ujutro da ne bih nekako zakasnila u školu. Direktor osnovne škole u kojoj sam bila i ja i druga jevrejska deca primio je naređenje da sledećeg dana održi skup u dvorištu škole i da pročita zakon kojim jevrejska deca više nisu imala pristup u rumunskim školama. Direktor je bio pristojan čovek i otišao je noću kod rabina u Tarnavenju, u malom gradu sa malim brojem jevreja. Ubedio ga je da ide u jevrejskim kućama u kojima su bila deca i da im saopšti da sledećeg dana deca ne idu u školu da ne bi bila izložena takvom ponižavajućem stanju. Došla mi je majka u 6 ujutro da mi kaže da nemogu da idem u školu. Za mene to je bio gorak trenutak. “

Rasističko antisemitsko zakonodavstvo, potpuno nepravedno i poražavajuće nestalo je posle pada fašizma 1945 godine. Ono je dospelo tamo gde joj je mesto na crnim stranicama istorije.