Rumunska pravoslavna crkva i Holokaust
1930-40 godina oni su dostigli vrhunac odbacivanja kada su većina evropskih hrišćanskih crkvi imale loše stavove vezane za jevrejski živalj koji je smešten u logorima i istrebljen. Ni Rumunska pravoslavna crkva nije bila izuzeta od ovog pravila, jer u njenoj unutrašnjosti su postojali razlićiti stavovi prema jevrejima u Rumuniji. Jon Popa je autor knjige Rumunska pravoslavna crkva i Holokaust u kojoj predstavlja sve vrste antisemitizma i stavova Rumunske pravoslavne crkve u godinama Holokausta. Jon Popa:
Steliu Lambru, 01.11.2018, 18:59
1930-40 godina oni su dostigli vrhunac odbacivanja kada su većina evropskih hrišćanskih crkvi imale loše stavove vezane za jevrejski živalj koji je smešten u logorima i istrebljen. Ni Rumunska pravoslavna crkva nije bila izuzeta od ovog pravila, jer u njenoj unutrašnjosti su postojali razlićiti stavovi prema jevrejima u Rumuniji. Jon Popa je autor knjige Rumunska pravoslavna crkva i Holokaust u kojoj predstavlja sve vrste antisemitizma i stavova Rumunske pravoslavne crkve u godinama Holokausta. Jon Popa:
,, Prvi Patrijarrh Rumunske pravoslavne crkve Miron Kristea je imao 36-37 godine među najžešćim antisemitskim stavovima što mu je obezbedilo izbor za premijera u prvim diktatorskim vladama kralja Karola II.Postoje celi gradovi i krajevi rekao je on 1937 godine gde ništa više nije rumunsko sem siromaštva i senke trna. Treba da žalimo zbog stanja rumunskog naroda kojeg jevreji iscede u potpunosti. Da se odbranimo je naša nacionalna i patriotska obaveza, a ne antisemitizam. Da ne reaguješ, da ne učestvuješ u oslobađanju od ove napasti znaći da budeš kukavica i to nas vodi do groba i smrti koja nas očekuje. Sveti Sinod još 1937 je saopštio podršku za sve politike koje vode do eliminacije stranaca, i tu u odnosu od 99% se podrazumevaju jevreji. U martu 1938 godine isti Sinod je odlučio da zabrani svakom jevreju koji nemože da dokaže rumunsko državljanstvo da pređe u pravoslavlje u kontekstu u kojem im je bilo osporeno rumunsko državljanstvo. “
40 godina je doba prelaska iz loše stanje u još gore. U toku vladavine patrijarha Mirona Kristea nekoliko stotina hiljada jevreja je izgubilo rumunsko državljanstvo. Njegov naslednik samo je nastavio putem antisemitizma. Jon Popa:
,,Posle izbora Nikodima Munteanua za patrijarha, Sveti Sinod je ponovo izglasao 1939 godine zabranu prelaska jevreja u pravoslavlje. Signal je bio jasan, Crkva je bila protiv jevreja i želela je da što brže nestanu iz zemlje. Jako patrijarhi Miron Kristea i Nikodim Munteanu iz političkih razloga su bili protiv pridruživanja sa Gvozdenom gardom, drugi članovi rukovodstva crkve i stotine, pa i hiljade pravoslavnih sveštenika otvoreno su podržali Legiju arhanđela Mihajla. Dobro su poznate veze mitripolita Erdelja Nikolaja Balana i Bukovine, Visariona Pujua sa Gvozdenom gardom. Što se tiće sveštenstva jedan primer je dovoljan. Na opštim izborima od 1937 godine, 33 od ukupno 103 kandidata partije Sve za otađbinu su bili pravoslavni sveštenici, dakle skoro trečina. Posle invazije Sovjetskog Saveza od 1941 godine i početka fizičkog uništenja jevrejske zajednice u Rumuniji, Pravoslavna crkva je bila aktivna u uništenju jevrejske zajednice, ali u nekoliko slučajeva i spasilac jevreja.
40 godina antisemitizam Rumunske pravoslavne crkve potpuno se izražavao teološkim argumentima šireni naročito preko štampe. Jon Popa:
,,Štampa Crkve je postala sredstvo za širenje antisemitizma. U časopisima Crkve iz Bukovine, Basarabije, Transnistrije, teritorije gde su zabeležene najviše žrtve, smrt jevreja je bila povod za radost. U raznim članovima objavljeni od 1941 do 1943 godine, jevreji su predstavljeni kao sinovi Đavola, ljudi bez otađbine jer ispaštaju božansku kaznu pošto su kršili sporazum sa Bogom. U nekim članovima jasno je postojao poziv da se uzme mač u ruci I da se unište jevreji. Ovo je pisalo u crkvenoj štampi, ne u nekim marginalnim publikacijama. U aprilu 1942 godine, sam patrijarh Nikodim se predstavio kao velikim antisemitom kada je rekao u toku bogosluženja nazvane Reč za post, armiju I zemlju da su jevreji crne duše, plačenici bolševizma, vojnici Sotone, narod koji je sam prizivao kaznu na sebe kada su obesili na krstu Božijeg sina, Spasitelja naših duša. Ove reči pojavile su se I u zvaničnoj publikaciji Svetog Sinoda, najvažnijem časopisu Pravoslavne crkve, u trentuku kada su desetine hiljada jevreja ubijeni od strane rumunskih vlasti u Transnistriji. “
Ipak, ponašanje visokog pravoslavnog sveštenstva, ali i običnih sveštenika je išlo i u pravcu spašavanja nekih ovih nesrečnika. Ponovo Jon Popa:
,,Sam patrijarh Nikodim uputio je 1942 godine raznim državnim ustanovama nekoliko pisma od strane jevreja koji su prešli u pravoslavlje. On nije tražio da se poštuju prava tih ljudi, i još manje je branio prava jevreja koji su odbili da pređu u pravoslavlje. Aleksandru Šafran, glavni jevrejski rabin u svojim memoarima pohvalno piše o mitropolitu Erdelja, Nikolaju Balanu. Šafran tvrdi da je Balan razgovarao sa maršalom Antoneskuom o zaustavljanju deportacije oko 230 hiljada jevreja u logoru smrti Belžec u leto 1942 godine.
