Rusi u Rumuniju u Prvom svetskom ratu(16.01.2017)

Steliu Lambru, 16.01.2017, 15:36

Na osnovu sporazuma Rumunije i Antante od avgusta 1916 godine, ruska armija se angažovala da podrži južni i istočni karpatski front. U kampanji od 1916 godine komandanti ruske armije nisu ispoštovali svoja obečanja i rat je bio prava katastrofa. Jedan ruski vojni korpus pod komandom generala Andreja Medardoviča Zajončikovskija došao je u pomoč rumunskoj armiji u boju za Bukurešt 30 novembra 1916 godine, ali to nije moglo da spreći ofanzivu Centralnih sila i okupaciju prestonice. Drugi ruski vojni korpus u Dobruđi stigao je prekasno i nije mogao da spreći napade nemačko-bugarskih trupa sa juga. Tek posle pomoči od 1917 godine od strane francuske armije, rumunska armija je mogla da zaustavi nemačko napredovanje. Povećano je prisutstvo saveznika sa istoka u Moldaviji, gde se povukla rumunska uprava. Ako 1916 godine u Rumuniji je bilo 50 hiljada vojnika, 1917 godine rusi su razmestili milion vojnika koji su se borili zajedno sa oko 400 hiljada rumunskih vojnika. Uz snažnu rusku podršku koja je pokrivala oko 80% linije fronta zaustavljena je ofanziva Centralnih sila. Ali rusko vojno prisutstvo u Rumuniji koje konačno je imalo i pozitivne posledice teško se moglo upravljati. Ono se pretvorilo posle pobede bolševičke revolucije od 1917 godine u jedan od glavnih uzroka pada celog istočnog fronta. Takođe, postao je glavni izvor nestabilnosti po Rumuniju. Rumuni su svakako imali negativnu sliku o rusima još od rata od 1877-78 godine. Prisutstvo ruskih trupa u periodu od 1916 do 1918 godine samo je potvrdilo rumunima ono što su znali iz sećanja njihovih prethodnika. Konstantin Mojčjanu imao je 5 godina 1917 godine. U jednom intervju snimljen 2000 godine od strane Centra usmene istorije rumunske radiodifuzije on se setio ponašanja nekih ruskih vojnika kada su stigli u njegovo rodno selo:

,, Došle su jednog trenutka ruske trupe. Širile su se priče o njima da su pijanice. Moji roditelji su bili bogati imali su podrum sa buradima vina i rakije, i to šljibovice i lozovaće. Jednog dana sećam se da moji roditelji, kao i ostali meštani pošto se saznalo da dolaze rusi izvadili su burad u dvorište i ispraznili. To zbog ćinjenice da nisu imali gde da kriju piće. Kada su došli rusi tražili su podrume ali nisu pronašli ništa, jer je sve već bilo prazno.”<
><
>

1917 godina donela je katastrofu jer je bolševička revolucija zahvatila i rusku armiju i pretilo je da se sve pretvori u haos. Otac Joana Odokiana je bio rumunski vojnik u austro-ugarskoj armiji i zbog nacionalističkih uverenja nije više želeo da se bori u njenim redovima. U intervju snimljenom 2001 godine Odokian je govorio o sećanjima njegovog oca o bolševizaciji ruskih trupa:

,, Kada je došla revolucija u Rusiji i front je bio u Galiciji, otac je bio dezerter austro-ugarske armije. On je bio na jednoj strani, a rusi su bili tamo. On je isprićao da je jednog jutra održan neki skup. Vojska je bila tamo na polju, postavljen je sto na kojem se neko popeo i održao je govor. Rusi su ranije bili vernici, imali su molitvene knjige kog sebe, na kojima je bila slika cara na prvoj stranici. Posle govora tog oficira svi su pocepali sliku cara iz knjige. “<
><
.

Profesor Pan Viziresku 1996 godine setio se jednog događaja sa ruskim vojnicima razmešteni u Rumuniju i koji su postali pristalice bolševizma:

,,Video sam dezertere na ulicama, pijanice i mangupe. To sam video. Razgovarao sam sa pesnikom iz Basarabije Buzduganom koji je znao ruski jezik. On mi je ispričao da je sedeo jedno veće u kafani u Nikolini, četvrti iz Jašja i tamo je bila grupa ruskih vojnika koji su govorili kako da ubiju kralja Ferdinanda. Oni su tamo planirali i on je čuo kako su spremali ubistvo kralja Ferdinanda, jer im je ubistvo ušlo u duši. Buzdugan je otišao kod Nikolaja Jorge kojem je ispričao šta je čuo. Jorga je otišao u Palati i rekao je kralju tako da su primenjene mere da se spreći atentat. Na drugim stranama ubili su svog generala, ćini mi se da u Bakau ili Pjatra Neamc. Bilo je poznato da su pravili nerede i da su želeli bolševizaciju naše vojske što je bilo nemoguće, jer je naša armija bila odana svojoj zemlji. “<
.<
.

Rusko vojno prisutstvo u Rumuniju u Prvom svetskom ratu je bilo dvolićno, jer s jedne strane je bilo pozitivno doprinosom u važnom vojnom uspehu i s druge strane negativno jer je stavilo u opasnost ono što je postignuto velikim žrtvama.