Sindikati u komunizmu(04.01.2016)

Steliu Lambru, 04.01.2016, 16:39

Rumunska Komunistička Partija iskoristeći direktnu pomoč Crvene armije, preuzela je potpunu vlast posredstvom nekoliko institucija i mehanizama. Među tim mehanizmima broji se i sindikalni pokret. Pre rata sindikati su bili istinite organizacije radnika i predstavljali su njihove interese u odnosima sa poslodavstvom. Naravno da i rumunske sindikate su saćinjavali ljudi sa socialističkim simpatijama kao i svuda u Evropi, ali to nije uticalo na njihov rad. Posle 1945 godine sve se je promenilo, pa i uloga sindikata. Lenjin je smatrao sindikate kao deo političke partije ćija je uloga bila da prenose širokim masama odluke partije. Jednostavnije rečeno, sindikat je prevodio obićnim ljudima, koji su bili ili ne članovi partije ono što je partija tražila od njih. Partija je preuzela kontrolu sindikata i stavila je u njihovim rukama sve beneficije radnika preko kojih su mogli biti držani pod kontrolom. O odnosima partije i sindikata pojavile su se i šale koje su pokazale kako je realno stanje. Prema jednoj takvoj šali ,,sindikat lići na bakicu, on govori, on sam sluša”, a prema drugoj šali ,, drugar iz partije je jeo, a nije platio, dok je drugar iz sindikata platio, a nije jeo”.Vlad Nisipeanu je bio partijski aktivista I imao je funkcije u sindikalnom pokretu. U jednom interviju kojeg je snimio 1999 godine Centar usmene istorije rumunske radiodifuzije, on je govorio o odnosima između partije i sindikata:

,, Na početku partija je imala mali broj članova i ako nisu te držali u rukama partijom, ćinili su to preko sindikata. Platio si članarinu, i primio si partijske obaveze kao obaveze sindikata. Postojale su županije i opštine gde je sindikat bio snažniji od lokalnog ogranka partije. Predsednik sindikata je bio član politbiroa, predsednik gradskog sindikata je bio član gradskog politbiroa, predsednik sindikata fabrike je bio član rukovodstva fabrike. Dakle sve je bilo povezano. Nije mogao biti bilo ko i bilo kako u sindikatu da bi njime rukovodio. Neki sindikati su primili beneficije od partije, u smislu da od sindikata je zavisilo ako primiš stan. Ponekad, partija te nije mogla izbaciti sa posla, ako se sindikat protivio i podržavao te smatrajući da to nije dobro. Sindikat je odobravao obuku radnika, on je delio novćanu pomoč ili platio ti je odmor. Sindikat ti je pomogao da napreduješ na poslu, dakle sindikat je tada bio sila koja se mogla nametnuti. “<
><
>

Obaveza upisa u sindikat je znaćila s jedne strane kontrolu mase radnika, ali i prihode od članarine. Vremenom rumunski sindikati su postali vlasnici ogromne imovine. Vlad Nisipeanu:

,, Sindikati su raspolagali novcem, članarine su bile 1-2% od lićnog dohodka i tada je bilo 6-7 miliona članova sindikata, dakle skupilo se mnogo novca. Novac se nije mogao potrošiti. Tada su sindikati dobro živeli. Meni je odgovaralo u sindikatima, jer nisam previše bio politički angažovan. Bio sam u međunarodnom odeljenju sindikata i to mi je odgovaralo. Govorili smo sa poljacima, česima, bugarima, jer smo svi poznavali ruski jezik. Bio sam u Moskvi nekoliko puta, bio sam u Varšavi, u Češkoj, u svim socialističkim državama. Poslali su me u Koreji 1963 godine. U sindikatima smo imali štampu, časopise, novine sindikata, postojao je tada list Trud. Sindikalni pokret je bio sila koju je partija iskoriščavala. “<
><
>

Rumunski sindikati su organizovali i kongrese na kojima su pozivali komunističke aktiviste iz Zapadnih država. Vlad Nisipeanu setio se takve epizode sa jednom članicom partije iz Čilea:

,, Na kongresima smo imali zvanice iz drugih zemalja, iz kapitalističkih država. Sećam se da je jednom došla na kongresu jedna lepa devojka, novinarka i aktivsta u sindikatu iz jedne zemlje Latinske Amerike najime iz Čilea. Ona nije mogla tamo da kaže da putuje u komunističku državu tako da je tražila vizu za Španiju ili Francusku, odakle je došla kod nas. Sledećeg dana dogodilo se da joj se pojavilo ime u listu. Pokušao sam da je izbacim iz teksta ali su bile i fotografije. Postojao je i drugi problem, najime moji koji su dočekali goste na aerodromu i odneli su ih do hotela nisu spazili da su joj stavili pečat na pasošu. Šta da radi žena sa pasošom? Odmah bi je hapsili, i pitali šta je tražila u komunističku državu. Pre odlaska pošto je bila strašno razoćarana, a bila je lepa i simpatićna rekao sam joj nešto da je ohrabrim. Ja sam joj rekao da nakon prelaska okeana ide u toalet i baci pasoš, jer će platiti samo kaznu od 5 dolara, i tako bi se oslobodila pasoša sa rumunskim pečatom.”<
><
>

Rumunski sindikati u doba komunističkog režima funkcionisali su prema modelu koji je bio u državi I društvu. Jako su imali mnogobrojne poluge vlasti koju su vršili u odnosima podređivanja prema višoj partijskoj hierarhiji I nametnuli su je ispred radnika I funkcionera koji su bili najniži nivo, ljudi su videli u njima samo alate režima, ne organizacije koje su trebale da im brane interese.