Stara kafanska muzika

Steliu Lambru, 03.05.2018, 16:47

Na početku 19 veka knježevine Vlaška i Moldavija bile su u procesu brze modernizacije, ali uprkos tome opstao je i levantizam. Evropski opredeljeni boljari suočavali su se sa kolektivnim mentalitetom društva, a ova borba se vodila na više planova među koje i u tadašnjoj muzici. Između visoke i narodne kulture nisu postojale velike razlike, a stare kafanske pesme bile su omiljene i kod bogataša i kod običnog naroda. Kafanske pesme nazvane i narodne pesme bile su kulturni proizvod sa istočnim melosom, a stihovi su često bili erotični i nemoralni. Takve pesme su bile meta onih koji su želeli evropejizaciju rumunskog društva. Anton Pan brojio se među stvaraocima takvih pesama. Poreklom pravi balkanac, Pan je ušao u društvu mladih koji su snažno uticali na urbani život istočnog Bukurešta. Etnolog Nikolaje Konstantinesku, profesor na Bukureštanskom univerzitetu govori o dolasku Antona Pana u novoj domovini. Nikolaje Konstatinesku:

,, Anton Pan je došao sa juga Dunava sa majkom i dvojicom starijih bratova koji su poginuli u ratovima. Zvao se Antonake, sin Panteleona iz Slivena, Bugarske koji je lutovao po rumunskim knježevinama. Neko vreme je živeo u Kišinjevu, zatim u Bukureštu gde se i nastanio i snažno integrisao u lingvističkoj i kulturnoj sredini prestonice, gde je inaće i postao prema oceni Paula Kornea jedan od prvih književnih predstavnika prestonice Vlaške. Dobro je poznato jedno pismo Jona Gike upućeno Vasileu Aleksadrju u kojem se odnosi na kafanski život Anton Pana. On je bio jedan od stubova ovog društva sa bogatim kafanskim životom.”

Naravno da obično bukureštanski život nije značio samo veselje i žurke, ali žurke koje su organizovali bogataši bile su u meri da iznenade svakoga, naročito strance. Nikolaje Konstatinesku:

,, Bilo bi pogrešno da verujemo da su svi bukureštanci od kraja 18 i početka 19 veka živeli samo u žurkama i po kafanama sa muzikom, ili da su pevali tamburom ispod prozora nekih gospođa ili gospođica. Često posetioci grada na obalama reke Dambovica su iznenađeni načinom života u dvorcima boljara sa bogatom trpezom, skupim pičima i finim likerom, kao i dobrom kafom. Doukmenti vremena govore odakle potiču sve te fine stvari, najime uglavnom iz Beča odakle su dolazili i poznati muzičari, a žene su bile obučene prema zapadnoj modi tog vremena. Mi smo tada bili negde na granici između Istoka i Zapada. “

Jedna od najpoznatijih kafanskih pesama koja je cenjena i danas je Lelica saftica koje je stvaralaštvo Antona Pana. Nikolaje Konstatinesku:

,,Šta su stare kafanske pesme? Anton Pan je bio u horu crkve i znao je da beleži kompozicije. On je beležio takve kafanske kompozicije. Posle 100 godina Gheorghe Čobanu je ponovo postavio stare kompozicije u modernim notama i one su snimljene tako kako su verovatno otpevane pre 150 godina. Pesme koje je komponovao Anton Pan bile su u modi na početku 19 veka. Oni su pisali stihove koje nisu bile ni za novine, ni za štampanje, i koje su namenjene samo kafanskim pevačima da ih izvode, beleži Đorđe Sion u svojim pisanjima. Tadašanja moda među mladim boljarima je da voljenoj ženi organizuje koncerat kafanskih muzičara. Na raznim mestima u Jašju orkestri i izvođači pevali su ljubavne pesme za neku lepu ženu. “

Autor knjige pesama sa tekstovima kafanskih pesama nazvana ,,Bolnica ljubavi”, Anton Pan je ostao neko vreme u senci, da bi se kasnije njegova dela ponovo objavila, kao što je bio slučaj i sa Jonom Lukom Karađjale. Ponovo Nikolaje Konstatinesku:

,, Moda je stigla i na drugoj obali Milkova, a romantični pesnik Dimitrije Bolinitineanu žalio se na stanje da su gradovi preplavljeni ljubavnim pesmama kafanskih izvođača. Vlaška je prepljavljena takvim pesmama koje su se pojavile u Moldaviji, večina njih sa bezobraznim stihovima. I sam Karađjale, veliki ljubitelj kafana i veza sa udatim ženama oštro je osudio poeziju iz ,,Bolnice ljubavi” citiram ,,usred ove glupe mode, tog bezobraznog erotizma i tužnog sentimentalizma pojavio se i Anton Pan, naš poznati narodni pesnik koji je objavio pored toliko svojih vrednih delova i originalnih radova i zbirku pesama koje su u modi, i koje pokazuju glupost jedne epohe. To je pravi izraz nasilja Karađjalea prema Antonu Panu koji inaće više nije bio u životu. Kasnije Karađajale se smiruje i piše da je Anton Pan ustvari pravio veliku uslugu rumunskoj književnosti tom zbirkom dokumenata koje pokazuju duhovno stanje rumuna u prvoj polovini 19 veka. “

Vremenom te stare kafanske pesme ostale su u zaborav zbog novih moda i ostale su predmet rada za folkloriste. Modernizacija rumunskog društva je išla dalje sa povremenim povratkom na svoje korene i reinterpretacijom.