Streljana umetnost za vreme Rumunske revolucije (09.11.2020)
Cena slobode koju su Rumuni platili za vreme revolucije, u decembru 1989. godine, bila je visoka, sa hiljadama mrtvih, ranjenih i invalida. Ali ovoj ceni se može dodati i cena kulturnog nasledja izgubljenog u požarima koji su zahvatili zgradu Kraljevske palate, u kojoj se nalazi Nacionalni muzej umetnosti Rumunije, i zgradu Centralne univerzitetske biblioteke. Smeštene, u samom centru Bukuresta, na Bulevaru Pobede (Calea Victoriei), jedna nasuprot druge, dve zgrade su teško oštećene mecima i granatama ispaljenim u zbunjujućim danima posle begstva diktatora Nikolaja Čaušeskua. U Centralnoj univerzitetskoj biblioteci, zahvaćenoj požarom, izgorelo je približno 400.000 knjiga i rukopisa nekih značajnih rumunskih kulturnih ljudi. A u Nacionalnom muzeju umetnosti nekoliko desetina remek-dela rumunskih i evropskih slikara postalo je žrtve pozara i metaka. Nedavno je Nacionalni muzej umetnosti Rumunije otvorio izložbu Laboratorija II. 1989. Restauracija streljanih slika“. Dela ugrožsu ena 1989. godine, su restaurirana i vraćena publici. Kustosi Sorina Georgica i Joan Sfrižan ispričali su priču o izložbi koju Rumunija nije smela da ima. Sorina Georgica: U opštoj katastrofi Nacionalnog muzeja umetnosti, skoro u potpunosti je uništena i laboratorija za restauraciju štafelaja. Medjutim, kako je navedeno u katalogu izložbe, gotovo odmah u januaru 1990. godine, započeli smo operacije zaštite i restauracije nekih dela iz Galerija evropske i rumunske umetnosti. Iz rumunske umetničke galerije obnovili smo 47 dela, a iz evropske 30. Slike su restaurirane i van zemlje, odakle su stigle ponude za dela Galerije evropske umetnosti.“
Steliu Lambru, 09.11.2020, 13:17
Cena slobode koju su Rumuni platili za vreme revolucije, u decembru 1989. godine, bila je visoka, sa hiljadama mrtvih, ranjenih i invalida. Ali ovoj ceni se može dodati i cena kulturnog nasledja izgubljenog u požarima koji su zahvatili zgradu Kraljevske palate, u kojoj se nalazi Nacionalni muzej umetnosti Rumunije, i zgradu Centralne univerzitetske biblioteke. Smeštene, u samom centru Bukuresta, na Bulevaru Pobede (Calea Victoriei), jedna nasuprot druge, dve zgrade su teško oštećene mecima i granatama ispaljenim u zbunjujućim danima posle begstva diktatora Nikolaja Čaušeskua. U Centralnoj univerzitetskoj biblioteci, zahvaćenoj požarom, izgorelo je približno 400.000 knjiga i rukopisa nekih značajnih rumunskih kulturnih ljudi. A u Nacionalnom muzeju umetnosti nekoliko desetina remek-dela rumunskih i evropskih slikara postalo je žrtve pozara i metaka. Nedavno je Nacionalni muzej umetnosti Rumunije otvorio izložbu Laboratorija II. 1989. Restauracija streljanih slika“. Dela ugrožsu ena 1989. godine, su restaurirana i vraćena publici. Kustosi Sorina Georgica i Joan Sfrižan ispričali su priču o izložbi koju Rumunija nije smela da ima. Sorina Georgica: U opštoj katastrofi Nacionalnog muzeja umetnosti, skoro u potpunosti je uništena i laboratorija za restauraciju štafelaja. Medjutim, kako je navedeno u katalogu izložbe, gotovo odmah u januaru 1990. godine, započeli smo operacije zaštite i restauracije nekih dela iz Galerija evropske i rumunske umetnosti. Iz rumunske umetničke galerije obnovili smo 47 dela, a iz evropske 30. Slike su restaurirane i van zemlje, odakle su stigle ponude za dela Galerije evropske umetnosti.“
Medju oštećenim, restauriranim i sada izloženim slikama nalaze se dela značajnih rumunskih slikara kao što su Andreesku, Grigoresku, Hencija ili Mirea. Sa detaljima Sorina Georgica: Sva dela koja su stradala 1989. godine bila su u stalnoj izložbi muzeja. Zbog toga su degradirana. Nakon ponovnog otvaranja muzeja, izložba je promenjena i tada neka od tih dela koja su pretrpela štete nisu ušla u stalnu izložbu muzeja. Zato smo iskoristili ovu priliku da iz skladišta donesemo dela koja su postojala pre 1989. Od najvažnijih dela izložili smo nekoliko slika Jona Andreeskua, Nikolaja Grigoreskua, Štefana Lukijana, Save Hencija i Djordja Demetreskua Mire“.
Štete koje su slike pretrpele bile su na nivou oslonca i na nivou slikovnog sloja. Neki radovi su bili toliko oštećeni da nisu mogli da se restauriraju. Sorina Georgica ističe: Medju onima koje izlažemo, dve slike Jona Andreeskua bile su veoma degradirane. A Andreeskuov Autoportret“ imao je velike gubitke slikovnog sloja. Pre svega, veliki autoportret Teodora Amana, jedan od retkih velikih i vrlo složenih autoportreta Amana, izgubljen je u požaru koji je zahvatio našu laboratoriju za restauraciju. Postoji još jedno ili dva dela koja su u našem skladištu, koja imaju vrlo velike gubitke i ne mogu biti popravljena, jer principi restauracije ne dozvoljavaju da dopunimo tako velike površine“.
U izložbi su i slike i paneli sa objašnjenjima o naporima rumunskih i stranih restauratora u svim ovim godinama. Pitali smo kustosa Sorinu Georgica da li je 1989. bilo i akata vandalizma, a ne samo sporednog uništavanja: Pucanje je ipak vandalizam, jer su likovi na slikama često namerno upucani u vrat ili prsa. Verujemo da neki radovi nisu upucani slučajno upucani, već namerno, iako druge slike su slučajno upucane ili degradirane.“
Kustos Joan Sfrižan osvrnuo se na požar u restauratorskoj laboratoriji, najpogodjenijem mestu muzeja: Tamo su gadjali topovskim granatama i svim vrstama jakih gasova za paljenje. U jednoj prostoriji imali smo skladište slika i zbog toga su mnoga Amanova dela uništena, jer smo tada pripremali izložbu Teodora Amana. I u galeriji Evropske umetnosti pripremali smo veliku izložbu Portret u evropskom slikarstvu“ i spaljeni su pretežno portreti. Tamo je izgorelo 39 remek-dela.“
47 slika Galerije rumunske umetnosti i 30 slika Galerije Evropske umetnosti ugroženo je tokom Revolucije, u decembru 1989. godine, a zahvaljujući naporima restauratora one su oživele, a publika može da im se divi.
