Svakodnevi život na antisovjetskom frontu(27.03.2017)

Steliu Lambru, 27.03.2017, 16:13

U toku rata mnoge stvari su kao i u doba mira, najime mešaju se junaštvo, tragične stvari i apsurdnost, ali za razliku od mira, rat je mnogo gori jer se više ne poštuje nikakvo pravilo. Na frontu u toku Drugog svetskog rata u Sovjetskom savezu, rumunski vojnici su se suočili sa pitanjima života i smrti koje su ponekad zavisile od malih stvari. Vladimir Boanta bio je na antisovjetskom frontu 1942 godine sa ćinom potporučnika. U jednom intervju za Centar usmene istoriej rumunske radiodifuzije 1995 godine od se setio bitke u Sadovolu, u blizini ruskog grada Oriola. Vladimir Boanta:

,,Treba da vam ispričam da sam bio u jednoj rupi zajedno sa onim koji je obezbedio metke onim sa mitraljezom. Bio je vojnik koji se zvao Veliku sa još jednim ćije sam ime zaboravio. Rusi su tako ispalili vatru da vam mogu reči da je to bila najsnažnija paljba mitraljezom sa kojom sam se suočio u toku celog rata. Vojnik koji je doneo metke želeo je da vidi kako se rusi približavaju, tako da se podigao na noge da pogleda. Ja sam mu rekao ,, momče pazi! Nevidiš kako oni ispaljuju vatru? Jednog trentuka čuo sam samo Jao! Kada sam se orkenuo video sam da ga je pogodio metak u čelo i na mojim čizamama koji sam ležao izlila se njegova krv. Drugi vojnik kada je video, prvo je ostao nem i zatim je počeo da plače. Ja da bih mu podigao moral rekao sam mu: čuti! nemoj đabe plakati! Nevidiš kako se sam stavio u opasnost?<
><
>

Vladmiru Boanta su ispričani užasni događaji u kojima je zverstvo nešto normalno. Ubistvo zarobljenika je samo jedno lice neljudskog ponašanja. Vladimir Boanta:

,, Kada smo ponovo osvojili Sadovoj otkrili smo u jednom bunaru veliki broj naših mrtvih oficira. Postavljeni su u stroj od strane jednog oficira koji se ćini da je govorio rumunski, jako nije bio ni rumun ni rus. Bio je pripadnik manjina sa juga Basarabije, verovatno gagauz koji im je rekao: sada rumuni došao vam je red da ginete. Pokazao im je pištolj i pitao je : gde želiš da pucam i pucao je po njegovoj želji u glavu ili srcu. Stigao je do jednog kapetana koji je nosio brkove, zvao se Panajtesku koji mu je tražio da mu puca u srce. Gagauz mu je rekao: ne tebe te ciljam u brkove. Pucao je u kapetana i svi su zatim bačeni u bunaru. Naši kada su stigli izvadili su sve iz bunara koje je ubio kukavički taj sovjetski oficir. Zamislite samo da onaj kojem je pucao u brkove nije bio mrtav, samo je bio u šoku. Ćini se da je izvukao živu glavu.<
><
>

U ratu preživljavanje drži više za slučajnost ili iznenadne promene stanja u kojem je neko bio. Vladimir Boanta:

,, Jedan od mojih bivših kolega na Univerzitetu koji se zvao Mirća Štefanesku zarobljen je u istim uslovima i postavljeni je u stroj sa ostalima. Jedan pijani oficir koji nije znao rumunski pokazao im je pištolj i pitao: šta je ovo? Ako si odgovrio pištolj on te je ubio. To je bio samo izgovor da te ponižava, jer na kraju je svakako pucao u tebe. On mi je ispričao kako je video kako mu je iskočilo oko onom pored njega kada ga je rus ubio. Kada je stigao do mog bivšeg kolege i pitao ga šta je ovo ? ovaj pošto je znao da će ga svakako ubiti mu je odgovrio: pa mamicu ti, držiš oružje u ruci i nežnaš kako se zove?. Rus koji je bio u pijanom stanju pitao je svog prevodioca Šta kaže?. Taj mu je rekao da ga je opsovao i zatim je rus opsovao na ruskom jeziku i otišao je ljujajući se bez da više nekog ubije. “<
><
>

U toku 45 godina sovjetska propaganda se odnosila isključivo na varvarstvo rumuna u sovjetskim naseljima, ali su odnosi rumuna sa meštanima bili u normalnim granciama rata. Ponovo Vladimir Boanta:

,, Svi su bili siromašni, a naši nisu mogli da žele nešto od njihove imovine, kada su oni pre rata dolazili kod nas gde se znatno bolje živilo. Kako bi bilo da se opljačka siromašan čovek? Naprotiv, ti siromasi su se uzdali u našu pomoč koji smo im delili hranu od onoga malo što smo I mi imali. I još nešto da vam kažem: ako dobro razmisliš većina naših vojnika su bili seljaci, a sovjeti su takođe bili seljaci. Među njima se uspostavila veza, normalna imajući u vidu da su poticali iz slićne sredine, I može se slobodno reči da seljaci žive I imaju skoro iste običaje svuda. “<
><
>

Rat ima svakodnevni život i ritam događaja složeniji nego što saznajemo iz istoriskih izvora. To je sredina u kojoj se skoro svaki prilagodi, ali to nije normalno stanje u kojem se neko nalazi.