Svakodnevica Rumunske Kraljevske Kuće

Kraljevi i kraljice, prinčevi i princeze uvek su bili u centru pažnje. Vođe su generalno bile u centru pažnje ljudi, a sociološka teorija kaže da promene u društvu pokreću elite. Uobičajeno je viđenje da su kraljevi i kraljice, prinčevi i princeze privilegovani ljudi, da imaju sve pri ruci. Retko ko ima viđenje da je svakodnevica suverena i njegove kuće ista kao i u svakoj drugoj kući.

Steliu Lambru, 13.06.2022, 11:25

Rumunska kraljevska kuća je u svojih 80 godina postojanja imala i stroge i hirovite suverene. Nakon što je komunistička vlast primorala kralja Mihaja I da abdicira 30. decembra 1947. godine i da ode u izgnanstvo, imenovana je komisija za popis celokupne imovine koja mu je pripadala. Bila je to mešovita komisija stručnjaka, istoričara, kritičara i istoričara umetnosti i radnika, članova Komunističke partije. U toj komisiji je bio i istoričar i kritičar umetnosti Radu Bogdan, član Komunističke partije još pre 1945. godine. U razgovoru sa Centrom za usmenu istoriju rumunske radiodifuzije 1995. godine, Bogdan je rekao da je ulazak u Kraljevsku Kuću i gledanje svega što im je pripadalo bila prilika da otkrije svakodnevni život koji su vodili rumunski suvereni. Prvo mesto u koje je ušao bio je zamak Peleš, rezidencija kralja Rumunije u Sinaji: Kada sam prvi put video arhivu kakva je bila u Pelešu, kada sam video o čemu se radi, najviše me je interesovalo da u mesecima mog prisustva u Pelešu zadovoljim svoju radoznalost. Mnogo sam čitao i bio sam veoma željan da sve spoznam. Bilo je to sjajno iskustvo za mene. Školovao sam se kao srednjoškolac u kultu Karla II, koji je imao nadimak vojvoda rumunske kulture“, a moje detinjstvo je puno njegovog prisustva. Najednom sam se našao među ličnim dnevnicima Palate i tamo mi se otkrio svet istorije viđene iznutra, jedne tajne istorije, koja je bila uzbudljiva“.

Suprotno onome što se moglo zamisliti, ono što je postojalo u zamku Peleš je više bilo u skladu sa uobičajenim kulturnim standardima kojima je svaki Rumun mogao pristupiti. Radu Bogdan: Biblioteka Peleša mi se nije učinila slavnom. Umesto toga, biblioteka iz zamka Bran bila je impresivnija, imala je knjige s potpisom kraljice Viktorije. Čega sve nije bilo tamo! Video sam nekoliko luksuznih izdanja. U Pelešu se sećam da su bile pune police svega što je Kraljevska fondacija“ izdala. A Kraljevska fondacija“ je ovako objavljivala: br. 1 od tiraža od 50 primeraka za Karla II, br. 2 za vojvodu Mihaja. Neke knjige su bile s autogramom, od strane onih koji nisu znali da ne možete da dajete autogram jednom suverenu, ne možete pisati posvetu engleskom kralju, na primer. Kralj Engleske ne daje i ne prima autograme“.

Ušavši u kraljevske palate, Radu Bogdan je zakoračio u fantastični svet kojim je dominirala uobičajena i svakodnevna rutina. Pronašao je lični dnevnik kralja Karla II sa dnevnim beleškama. Takođe je pronašao i druge dokumente koji su formirali percepciju normalnog života ljudi koji su vodili državu. Međutim, ideološka žestina dovela je do pravog vandalizma nad nekim vrednim predmetima, kako je primetio Radu Bogdan: Komunisti su činili sve da pogaze kult monarhije, nisu poštovali memorijalne elemente, uspomene vezane za monarhiju. Na primer, brzo su raspustili kancelariju Karla I, koja je ostala onakva kakva je bila na dan njegove smrti. Brojni potpisi su bili izbrisani iz knjiga, naročito je kraljica Marija potpisivala svoje knjige, a mnogi potpisi su izbrisani nakon što su knjige stigle u Bukurešt i bile podeljene raznim bibliotekama. Propagiralo se sve što je bilo suprotno kultu monarhije. Dakle, nije se poštovao enterijer, predmeti, nameštaj, bilo šta vezano za monarhiju“.

Radua Bogdana najviše je impresionirao život velikih ljudi. Deo tog života je bio i nered koji nalazimo u svačijem domu. Zanimljivo je da je sama monarhija svoja dokumenta držala u zapuštenom stanju, bačena, nagomilana, u svakojakim kutijama. Ne znam da li su to bile kutije za damske šešire, ali bilo je reč o nekim četvrtastim kutijama, neke su imale i katanac. Uglavnom nisu imale katanac, samo jedna kutija, sa dnevnicima kraljice Marije je imala katanac. Na gomili je bilo svega: od molbi ludaka do pisama primljenih od Jorge, od Goge, od diplomata, ponekad od kraljeva. Nered“.

Suvereni imaju svakodnevni život, to se danas sve više vidi. U slučaju rumunskih suverena, istorija je odabrala teži put da pokaže Rumunima taj deo njihovog života.