Titus Garbea, svedok skandinavske istorije (07.03.2022)
Centar za usmenu istoriju rumunske radiodifuzije imao je priliku da razgovara sa titusom garbeom 1994. Godine, kada je imao 101 godinu. General se setio trenutka kada ga je kralj Karlo II imenovao za predstavnika rumunije za Skandinaviju: Finska je mala država, sa četiri miliona stanovnika, ali sa dostojnim i poštenim ljudima, njihovoj reči se može verovati. A kralj Karlo II me je pozvao i rekao: „Hoćeš li moći da odeš u nordijske zemlje?!“ bio sam u berlinu na veoma teškoj misiji, a istovremeno pokrio sam Bern, u Švajcarskoj i Holandiju. Rekao sam: vaše visočanstvo, mogu da se nosim sa uslugom, ali biće veoma skupo putovati, jer ću često morati da putujem avionom!“ i tako sam dodatno postavljen za vojnog atašea za nordijske i baltičke zemlje, odnosno dodato je još pet-šest zemalja. Bio sam stalno na putu! Ali, snašao sam se i poslao veoma važne informacije za našu zemlju i njenu budućnost, jer je i kod nas počela nacistička opasnost.
Steliu Lambru, 07.03.2022, 18:30
Tokom svog života ljudi stižu na najneočekivanijim mestima i svedoci su nepredviđenih događaja. Stogodišnji general titus garbea je dobio nadimak rumun u severnoj evropi“ koji je video kako se istorija tamo odvija u prvoj polovini 20. Veka. Garbea je rođen 1893. A umro 1998. U 105. Godini. Borio se u prvom svetskom ratu i bio je postavljen za vojnog atašea u Berlinu između 1938. I 1940. Godine, a od 1940. Do 1943. Bio je vojni ataše u Stokholmu i Helsinkiju. Služio je na prvim linijama drugog svetskog rata, odlikovan, a 1947. Preveden u rezervu. Sa svoje diplomatske pozicije imao je kontakte sa pojedinim ličnostima iz istorije severne evrope kao što su švedski kralj Gustav V i Aleksandra Kolontaj, sovjetska ambasadorka u Stokholmu.
Centar za usmenu istoriju rumunske radiodifuzije imao je priliku da razgovara sa titusom garbeom 1994. Godine, kada je imao 101 godinu. General se setio trenutka kada ga je kralj Karlo II imenovao za predstavnika rumunije za Skandinaviju: Finska je mala država, sa četiri miliona stanovnika, ali sa dostojnim i poštenim ljudima, njihovoj reči se može verovati. A kralj Karlo II me je pozvao i rekao: „Hoćeš li moći da odeš u nordijske zemlje?!“ bio sam u berlinu na veoma teškoj misiji, a istovremeno pokrio sam Bern, u Švajcarskoj i Holandiju. Rekao sam: vaše visočanstvo, mogu da se nosim sa uslugom, ali biće veoma skupo putovati, jer ću često morati da putujem avionom!“ i tako sam dodatno postavljen za vojnog atašea za nordijske i baltičke zemlje, odnosno dodato je još pet-šest zemalja. Bio sam stalno na putu! Ali, snašao sam se i poslao veoma važne informacije za našu zemlju i njenu budućnost, jer je i kod nas počela nacistička opasnost.
Već upoznat sa nordijskim duhom, garbea kruži između Švedske i Finske prestonice. Ali u baltičkim državama pod sovjetskom okupacijom 1940. Njegov prijem nije bio ono što je očekivao: Moj posao je zahtevao da s vremena na vreme idem u Stokholm i Finsku. Misija je bila tako teška jer je berlin kontrolisao čitavu evropu. Bio sam raspoređen u četri nordijske zemlje, Dansku, Švedsku, Finsku i Norvešku. Osim toga, bio sam zadužen i za tri baltičke zemlje u kojima su nas komunisti koji su zauzeli tri države videli kao crnu zver“. Naši veoma dobri estonski prijatelji su me upozorili: gospodine, ne izlazite noću iz kuće jer su rusi, koji se poput zveri kretaju svuda!“ evo, ostao sam živ, ništa se nije desilo, ali ja sam bila crna zver.“
Uoči drugog svetskog rata garbea je bio na liniji između poljaka i sovjeta koji su bili spremni da okupiraju Poljsku. Tu se upoznao sa abtipatijom sovjeta prema rumunima: Godine 1939, nakon što su hitlerova nemačka i lenjinova rusija, rame uz rame, jednostavno slomile poljsku, bio sam tu na frontu. Otišao sam u Brest-Litovsk gde je trebalo da dođu rusi. U njihovoj kombinaciji, Brest-Litovsk je trebalo da ostane u rusiji, a ostatak, na zapadu, da ostane u rukama nemačke. I kada sam stigao u Brest-Litovsk i stupio u kontakt sa rusima koji su tamo došli, mi kao diplomate smo imali neku slobodu, jedan bezobrazni rus, kako mogu da budu bezobrazni ljudi, rekao mi je: doćiće i vaš red!” Pretio je meni, koji sam bio vojni ataše. Kako je bilo da ja odgovorim na ovaj bezobrazluk jednog oficira, jednog pukovnika?! I došao je i naš red! ”
Iste turbulentne 1940. Garbea je bio u švedskoj kada je počeo zimski rat između finske i sovjetskog saveza. Mala finska je pokazala izuzetno herojstvo pred sovjetskim kolosom koji ju je napao. Garbea je želeo da istakne finsku hrabrost i simpatije koje mu je pokazao ceo svet: bio sam u stokholmu i finskoj kada je izbio ovaj rat. Odakle sam pratio ruske operacije u finskoj, te teške zime, 39-40, veoma teške, kada im je priroda pomogla mnogo fincima i oni su opstali na frontu. Ali u proleće, kada je počelo odmrzavanje, ogroman broj velikih jedinica avijacije preplavio je jadne fince, kojih je bilo samo četiri miliona. Bio je to komarac koji se borio sa pastuvom! Jer u to vreme, moram reći, rusiju je ceo kontinent optužio i blamirao za ono što je uradila, što je napala jadnu finsku, sa priličnom velikom vojskom. Ruska prljavština, kao i ona prema nama iz 1877. Godine i dalje.”
Rumun Titus Garbea bio je svedok istorije daleko od svoje zemlje. Ali to je bila i lična priča.
