Ujedinjenje Basarabije sa Rumunijom(03.04.2017)

Steliu Lambru, 01.04.2017, 16:38

27 marta 1918 godine, Savet zemlje, tadašnja skupština rumuna iz Basarabije glasala je za ujedinjenje sa Kraljevinom Rumunije. Ćin je smatran kao vraćanje matici nakon što je 1812 godine Basarabija prešla pod upravom Rusije I pokazao se najboljim rešenjem u nestabilno doba Prvog svetskog rata. Nakon što je ostala sama na istočnom frontu posle izlaska Rusije iz rata, Rumunija je tražila mir I trebala je da se suoči s jedne strane sa okupacijom Centralnih sila, a s druge strane sa evakuacijom ruske vojske koja je bila pod snažnim revolucionernim uticajem. Lekar Danijel Čjugureanu bio je među velikim pristalicama ujedinjenja Basarabije sa Rumunijom. Njegov sin, Gheorghe Čjugureanu je dao intervju 1993 godine Centru usmene istorije rumunske radiodifuzije u kojem se odnosi na svog oca. Poreklom iz stare moldavske boljarske porodice u regionu Hotina, Čjugureanu je postao lekar na Univerzitetu u Kijevu. Kao student osnovao je kulturni pokret Buđenje zajedno sa istoričarem Štefanom Čjobanom, književnikom Alekse Mateevićem, inženjerom Nikolajem Kodrenuom I drugim nacionalistima. Gheorghe Čjugureanu seća se svog oca koji je bio član Saveta zemlje Basarabije koji je imao odlučujuću ulogu u ujedinjenju Basarabije sa Rumunijom. Gheorghe Čjugureanu:

,, 1917 godine učestvovao je u osnivanju Saveta zemlje, dakle Parlamenta bivše Moldavske Republike koji je održao prvu sednicu 25 novembra 1917 godine. Na sednici od 27 novembra 1917 godine progasio je autonomiju Demokratske Republike Moldavije, ali koja je ostala u sastavu Rusije. U sastavu Parlamenta su bili predstavnici nekih manjih političkih orientacija i predstavnici saveza raznih etničkih zajednica kao što su bile Unija Nemaca i Unija Gagauza, Jevreja, Poljaka i Ukrajinaca, kao i dva važna krila koja su se sukobljavala. Bilo je takozovano seljačko krilo predvođeno Jonom Inkulecom, a njegovi zamenici su bili Pantelimon Erhan i Pantelimon Halipa i koje se zalagalo za autonomiju u okviru Rusije, i Moldavski Blok prevođen Danijelom Čjugureanuom i koji je imao u sastavu Buzdugana, Antona Krihana, Štefana Holbana, Dimitrija Bogosa i druge. “<
><
>

Ujedinjenje nije išlo lako jako su mnogi u Basarabiji imali nacionalistička uverenja. Period anarhije koji je usledio posle preuzimanja vlasti od strane sovjeta u Petrogradu izazvalo je veliko uznemirenje. Gheorghe Čjugureanu:

,, Na početku vlast je bila u rukama seljačkog krila, Jon Inkulec je izabran za presednika Saveta zemlje, a vladu je predvodio Pantelimon Erhan koji je dejstvovao nekako pod okriljem centralne vlasti iz Petrograda u to doba. Prvi deo je trajao od prve sednice 25 novembra 1917 godine do 14 januara 1918 godine. U to doba, ali i pre formiranja Saveta zemlje, ali naročito u to doba povećana je invazija ruskih dezertera na moldavskom frontu. Na njihovom putu povratka u domovinu oni su pljačkali i ubijali. Stanje je bilo neprihvatljivo, jer pod uticajem narodnih komesara oni su krenuli u pravi lov protiv lidera rumunskog patriotskog pokreta. Na taj način je ubijen Simion Gurafa, koji je inaće bio moj kum. Ubijen je u vinogradu Hodorođe, drugog velikog rumunskog patriote od strane bande dezertera. Moj otac je primoran da se krije u to doba, jer bi se inaće brojao među prvim žrtvama. “<
><
>

Ispred opasnosti potpunog uništenja, čelnici Basarabije tražili su pomoč rumunske armije u vidu uvođenja reda. Ipak, deo žitelja Basarabije nisu ustupili bez protesta ispred dolaska rumuske armije. Gheorghe Čjugureanu:

,, Kriza je došla do vrhunca. U januaru 1918 godine, na početku godine masakrirani su erdeljski dobrovoljci koji su došli u Basarabiji da pomognu žiteljima u borbi protiv tih bandi. Ove akcije imale su za posledicu tajno okupljanje lidera Moldavskog bloka, koji je tada bio u opoziciji, koje je održano u domu inženjera Nikolaja Kodreanua i kojeg je predsedavao moj otac. Na tom skupu odlučemo je slanje grupe predstavnika kod rumunske vlade u Jašju da bi tražili pomoč rumuske armije u cilju zaustavljenja ovih masakra i zločina. Oni su stigli u Jašju i predali su zahtev Moldavskog bloka da se šalje jedna vojna jedinica i to je odmah odjeknulo. Sledećeg dana uz veliko požrtvovanje jedan korpus koji se borio na liniji Karpata razmešten je tamo pod komandom generala Ernesta Brošteanu. Ovaj korpus je ušao u Basarabiju 9 januara, dakle za 3 dana prešao je reku Prut i krenuo je ka Kišinjevu. U tom trenutku dogodila se neočekivana intervencija Saveta zemlje i vlade iz Basarabije. Radi se o jednom protestnom telegramu upućenom vladi Rumunie iz Jašja kojeg su potpisali Jon Inkulec i Pantelimon Erhan, protiv ulaska rumunske armije u Basarabiji. “<
><
>

Ujedinjenje Basarabije sa Rumunijom od marta 1918 godine, jako na početku nisu podržali svi žitelji Basarabije donelo je mir posle 4 godina krvavog rata.