Uključivanje Sekuritate u ekonomiju(18.04.2016)

Posle 1948 godine, rumunska komunistička država konfiskovala je sva preduzeća i postala je jedini vlasnik u ekonomiju u skladu sa marksističko-lenjinističkom ideologijom. Ona je postala i proizvođać, i upravnik, i trgovac, jedini takmičar na skoro ukinuto tržište. Pošto od ekonomije je zavisila konsolidacija režima, Rumunska Komunistička Partija prema sovjetskom modelu je smatrala da je ona glavni prioritet, a Sekuritate, represivni aparat režima je primio nadležnost vršenja nadzora ekonomije. Prema tadašnjem zakonodavstvu Sekuritate je imala pravo da zna sve, vrši prevenciju i likvidira sve što je prirode da podriva nacionalnu ekonomiju i da pogodi tako bezbednost države. Livju Caranu, istraživać Nacionalnog saveta za proučavanje arhiva bivše sekuritate govori o ekonomskim strukturama Sekuritate. Livju Caranu:

Steliu Lambru, 16.04.2016, 16:36

Posle 1948 godine, rumunska komunistička država konfiskovala je sva preduzeća i postala je jedini vlasnik u ekonomiju u skladu sa marksističko-lenjinističkom ideologijom. Ona je postala i proizvođać, i upravnik, i trgovac, jedini takmičar na skoro ukinuto tržište. Pošto od ekonomije je zavisila konsolidacija režima, Rumunska Komunistička Partija prema sovjetskom modelu je smatrala da je ona glavni prioritet, a Sekuritate, represivni aparat režima je primio nadležnost vršenja nadzora ekonomije. Prema tadašnjem zakonodavstvu Sekuritate je imala pravo da zna sve, vrši prevenciju i likvidira sve što je prirode da podriva nacionalnu ekonomiju i da pogodi tako bezbednost države. Livju Caranu, istraživać Nacionalnog saveta za proučavanje arhiva bivše sekuritate govori o ekonomskim strukturama Sekuritate. Livju Caranu:

,,Pošto je bila u direktnoj vezi sa partijskim aparatom, Sekuritate je primila razne misije u oblasti ekonomije. Struktura koja se bavila nadzorom ekonomske delatnosti u periodu od 1950 do 1970 godine zvala se Direkcija protiv sabotaže, da bi 70 i 80 godina bila poznata pod nazivom Druga direkcija za ekonomske kontrainformacije. Nije imala samo ova struktura ekonomske nadležnosti, već su bile i druge koje su delovale u ekonomskim zonama. Na primer Prva direkcija za unutrašnje informacije, Departman za spoljne informacije posle 1978 godine Centar za spoljne informacije, i niz samostalnih jedinica kao što su Samostalna služba za spoljnu trgovinu ili preduzeće za spoljnu trgovinu Dunarea. “<
><
>

Sekuritate je upotrebila svoje specifićne metode u ekonomiji koje su povezane za političke programe. Livju Caranu:

,, 1989 godine u jednom članku kojeg je objavio časopis Sekuritate, šef Druge direkcije za ekonomske kontrainformacije, general Emil Makri je tvrdio da struktura koju rukovodi dejstvuje I to je najasniji dokaz da je partija upotrebila sekuritate u ekonomiju, u zavisnosti od prioriteta ekonomske politike Rumunske Komunističke Partije I njenog rukovodstva. Način dejstvovanja Sekuritate je bio specifićan, najime informativno-operativna sredstva kao što je stvaranje informativne mreže, pratnja, pretresi, hapšenja, zadržavanja, informativne istrage, prisluškivanje telefona. Sekuritate je ispunjavala ekonomske obaveze svojim metodama. Veliki prioritet ove informativne delatnosti je bio u doba 70’ I 80’ godina prevencija koju Nikolaje Čaušesku I šefovi Sekuritate su nametnuli u informativnom radu. Preventivne mere su znaćile veliki broj upozorenja I praćenja. “<
><
>

Uprkos dejstvu Sekuritate, ekonomija komunističke Rumunije išla je sve gore. Sekuritate je pokušala da sazna uzroke tog stanja. Livju Caranu:

,,Počev još od 70’, ali pretežno 80’ godina produbljavanjem ekonomske krize u nadležnost Druge direkcije je ušlo niz novih obaveza na liniji nadzora realizacije industrijske I poljoprivredne proizvodnje Rumunije, kalitativno I kantitativno. Najveća pažnja je posvećena izvoznim proizvodima. 80’ godina trebalo je da se znaju uzroci nerealizacije planirane proizvodnje, uzroci zbog kojih oprema je bila neefikasna I koja su lica odgovorna za negativno stanje stvari u ekonomskim jedinicama. Ono što se dogodilo pretežno 80’ godina vezano je za ćinjenicu da u lancu proizvodnje u industriji I ekonomiji uopšte, Sekuritate je postala glavni nadzornik. Istovremeno, ona je nadzornik saradnje između industrijskih jedinica koje su trebale da sarađuju, ali to nisu ćinile zbog postojeće blokade. Nepostojanje koordinacije između ekonomskih jedinica, velika kašnjenja u isporuci nekih proizvoda, loš kvalitet većine proizvoda, blokada na liniji snabdevanja I neispunjenje brojki iz plana bile su glavne teme za Direkciju za ekonomske kontrainformacije. “<
><
>

Istrage Sekuritate su pokazale da postoje veliki sistemski propusti, ali i da je pogoršano psihološko stanje ljudstva. Ponovo Livju Caranu:

,, Postoji i druga strana aktivnosti Direkcije za ekonomske kontrainoformacije najime nadzor programa za modernizaciju tehnologija koje su koristile velika industrijska preduzeća. Tu je ukljućen nadzor instituta za naučno istraživanje, projektovanje, tehnološke inženerije koje šefovi Sekuritate i naročito Emil Makri, poslednji šef su optuživali da većinu propusta u proizvodnji. Ne sama proizvodnja, već projektovanje je smatrano od čelnika Sekuritate glavni uzrok lošeg kvaliteta proizvoda rumunske industrije. Iskustvo oficira Druge direkcije je pokazalo da greške koncepcije su glavni uzrok lošeg kvaliteta, dok loš rad je bio samo u manjoj meri i predstvljao je negde između 5 i 10%.”<
><
>

Ni prisutstvo ozloglašene Sekuritate u rumunsku eklonomiju nije moglo da je spasi bankrota 1989 godine. To je znak da volja jednog tiranskog režima nemože biti jaća od osnovne logike funkcionisanja jedne ekonomije i od želja i očekivanja ljudi.