Zatvor Doftana
Totalitarni režimi i njihovi ljudi, vođe i obični članovi komunističkih i fašističkih partija, histerično su vikali celom svetu o patnji i progonima kojima su navodno bili podvrgnuti od strane demokratskog režima. Ali kad su stigli na vlast, totalitarni režimi su koristili svoju mitološku prošlost da bi uveli pravi teror u društvu. Bez sumnje, veliki maestro terora i laži je bio režim komunistički partije. Režim je izgradio legende po pitanju patnji sopstvenih vođa i članova, a javno predstavljanje ovoga bili su zatvori gde su bili utamničeni pod optužbom terorizma pretvoreni otvorene muzeje.
Steliu Lambru, 09.10.2023, 15:52
Totalitarni režimi i njihovi ljudi, vođe i obični članovi komunističkih i fašističkih partija, histerično su vikali celom svetu o patnji i progonima kojima su navodno bili podvrgnuti od strane demokratskog režima. Ali kad su stigli na vlast, totalitarni režimi su koristili svoju mitološku prošlost da bi uveli pravi teror u društvu. Bez sumnje, veliki maestro terora i laži je bio režim komunistički partije. Režim je izgradio legende po pitanju patnji sopstvenih vođa i članova, a javno predstavljanje ovoga bili su zatvori gde su bili utamničeni pod optužbom terorizma pretvoreni otvorene muzeje.
U Rumuniji, zatvor Doftana je bilo mesto gde se javnosti govorilo koliko teško su živeli komunisti. Smešten u podkarpatskoj oblasti, na oko 120 kilometara od Bukurešta, zatvor je bio otvoren 1895. godine. Iako poznat kao zatvor komunista ili Rumunska Bastilja“, imenom kojim se vezuje za francusku Revoluciju, u Doftani su bili zatvoreni i Korneliju Zelja Kodrjanu i Horija Sima, dvojica vođa Gvozdene Garde. U Doftani su bili i zvučan imena komunističke partije, iz prve generacije koju su formirali George Georgiju-Dež ili rumunski Staljin, Kivu Stojka, Aleksandru Mogjoroš, George Apostol, ali i oni iz druge generacije, kao što su to bili Nikolaje Čaušesku i Grigore Preotjasa.
Muzejska avantura zatvora iz Doftane počinje 1949. godine. Nakon dolaska na vlast prosovjetske vlade koju je predvodio Petru Groza, nakon 6. marta 1945. godine, uz pomoć pesnice sovjetskog emisara Andreja Vašinskog koji je lupio o sto kralja Mihaja I, izvršna vlast je počela da radi na promeni Rumunije. Za rekonstrukciju zatvora-muzeja Doftana određene su, za tadašnje vreme s velikom nemaštinom nakon rata, ogromne sume novca. Direktno su bili upleteni u projekat Udruženje Bivših Političkih Antifašističkih Zatvorenika iz Rumunije, filijala Međunarodne federacije bivših političkih zatvorenika žrtava fašizma, i Rumunsko Udruženje za veze sa Sovjetskim Savezom.
Kristijan Vasile je istoričar u Institutu za istoriju Nikolaje Jorga“ pri Akademiji Rumunije i izučava način na koji je komunistički režim propagandistički pretvorio u muzej istoriju Rumunije, nakon 1945. godine.
Dana 10. novembra 1940. godine zatvor iz Doftane se ruši, mnogi zidovi padaju i ostaju tako do 1948. godine. Komunisti su rekonstruisali taj muzej skoro od nule, kako su oni hteli, ne baš onako kako je izgledao ranije. Uložili su tamo milione, postoje zapisi računovođa koliko para se tamo uložilo“.
Doftana je bila živa istorija komunista i predlagala je rumunskom društvu promenljivu prošlost, po meri budućnosti.
Kristijan Vasile: Do 1965. godine se govorilo mnogo o ćeliji druga Georgiua-Deža, a nakon 1965. godine se govorilo o ćeliji druga Čaušeskua. Da li je Doftana bila pravi narodni muzej istorije? Poređenje sa francuskom Revolucijom se akcentovalo još više počevši od 1948. godine, kada se najavilo da će se Doftana pretvoriti u narodni muzej, jer je tad bivši zatvor nazvan Bastiljom rumunske revolucije. Nije se pravio narodni muzej istorije, već se pretvarao u narodni muzej već postojeći muzej koji je govorio o progonstvu komunista. Dodatno, bar podsvesno, slala se poruka da je budući muzej iz Doftane ili budući muzej partije, gde bi Doftana bila filijala, u stvari pravi narodni muzej istorije. Vremenom je ova ideja prešla u drugi plan, a zatim je i napuštena“.
Doftana je postala mesto laičkog hodočašća za komunistički režim. U posetu su dovođene osnovne i srednje škole sa decom i mladima, ceremonije pristupanja u pionire bile su organizovane u bivšem zatvoru. Kult Doftane je stigao i u muziku, a emblematične su koral Gledam iz Doftane“ i simfonijska poema Pad Doftane“ koju je napisao Alfred Mendelson 1950. godine. Najviše slavljena osoba iz Doftane je bio Ilije Pintilije, koji je poginuo u zemljotresu iz 1940. godine, jer je bio Rumun i jer je bio član Centralnog Komiteta Rumunske komunističke partije. Čak i više od toga, jedan bulevar je nosio njegovo ime.
Kristijan Vasile kaže da rivalstva, političke borbe i izjednačavanje računa unutar rumunske Komunističke partije su mnogo uticale na muzejsko predstavljanje komunista koji su tamo bili zatvoreni. Na primer, Lukreciju Patraškanu, Vasile Luka, Ana Pauker, protivnici vođe Deža, bili su predstavljeni u muzeju, a zatim otklonjeni.
Štefana Foriša nisu ni uzeli u obzir. Patraškanu ne samo da je prisutan u prvobitnoj izložbi muzeja, već je u Centralnom Komitetu te Antifašističke Federacije za Komitet muzeja Doftane, 1947. godine, i četvrti je po važnosti. Prvi je Dež, zatim Teoharije Đorđesku, zatim Luka i onda Patraškanu, dakle, zamišljene legende u muzeju su bile jasne. Zatim dolazi februar 1948. godine i Patraškanu je izbačen iz komunističke partije i svaka legenda o njemu je otklonjena. Na kraju, 1952. godine isključena je i Ana Pauker iz izložbe, i Luka nestaje i Teohari Đorđesku“.
Zatvor-muzej iz Doftane nestaje 1990. godine. Osim što u tim godinama nije bilo novca da se podrži ovakav projekat, ni laž nije mogla večno živeti.
