Železnice i tačno vreme u Rumuniji
Ljudi su se danas toliko navikli da uvek znaju tačno vreme da je to postalo uobičajeno. Okruženi smo satovima raznih vrsta i gotovo je nemoguće ne znati koliko je sati u nekom trenutku. Ali tačno vreme ima istoriju kao što ima bilo kakva ideja, bilo koji objekat, bilo koji pejzaž. Istorija današnjeg tačnog vremena povezana je sa pojavljivanjem železnica i nije ništa manje uzbudljiva od bilo koje druge istorije. Na nas više utiču najuobičajnije ideje i predmeti nego što možemo da zamislimo, a to je ono što nas pretvara u savremene ljude, baš kao što su na ljudi pre nas uticale druge ideje i predmeti. Tačno vreme i železnica su se dakle zajedno razvijale od sredine 19. veka. Istoričar Dorin Stanesku pomogao nam je da ukratko ispričamo priču o ovoj vezi. Voz se pojavio u Engleskoj 1830. godine i rečeno je da je Engleska poklonila železnice celom svetu“. Istoričar Dorin Stanesku kaže: Kada su se železnice pojavile u Engleskoj, Britanci su naišli na problem. Moramo vrlo jasno reći da je Evropa kroz železnice izmislila brzinu u 19. veku. Na početku postojanja železnica, pošto saobraćaj nije bio jako gust, pruge su bile gradjene u jednom smeru. Pa, povećanje prometa izazvalo je i prvi problem: nesinhronizacija satova nekih mehaničara vozova dovela je do nesreća sa velikim oštećenjima ili žrtvama.„
Steliu Lambru, 20.09.2021, 11:03
Ljudi su se danas toliko navikli da uvek znaju tačno vreme da je to postalo uobičajeno. Okruženi smo satovima raznih vrsta i gotovo je nemoguće ne znati koliko je sati u nekom trenutku. Ali tačno vreme ima istoriju kao što ima bilo kakva ideja, bilo koji objekat, bilo koji pejzaž. Istorija današnjeg tačnog vremena povezana je sa pojavljivanjem železnica i nije ništa manje uzbudljiva od bilo koje druge istorije. Na nas više utiču najuobičajnije ideje i predmeti nego što možemo da zamislimo, a to je ono što nas pretvara u savremene ljude, baš kao što su na ljudi pre nas uticale druge ideje i predmeti. Tačno vreme i železnica su se dakle zajedno razvijale od sredine 19. veka. Istoričar Dorin Stanesku pomogao nam je da ukratko ispričamo priču o ovoj vezi. Voz se pojavio u Engleskoj 1830. godine i rečeno je da je Engleska poklonila železnice celom svetu“. Istoričar Dorin Stanesku kaže: Kada su se železnice pojavile u Engleskoj, Britanci su naišli na problem. Moramo vrlo jasno reći da je Evropa kroz železnice izmislila brzinu u 19. veku. Na početku postojanja železnica, pošto saobraćaj nije bio jako gust, pruge su bile gradjene u jednom smeru. Pa, povećanje prometa izazvalo je i prvi problem: nesinhronizacija satova nekih mehaničara vozova dovela je do nesreća sa velikim oštećenjima ili žrtvama.„
Kaže se da se problemi pojavljuju da bi bili rešeni. I Britanci su našli rešenje. Istoričar Dorin Stanesku pričao nam je: Prvo rešenje našao je 1840. godine engleski kapetan Bazil Hol, koji je predložio da pošte širom zemlje usvoje londonsko vreme. U početku, njegova ideja nije imala uspeh, jer se pošta nije složila sa tim. Ali železnice su se pokazale kao revolucionarna institucija u 19. veku i brzo su shvatile da je to rešenje. Prva kompanija Great Western Railway (Velike zapadne železnice) uvela je na svojim linijama, počevši od novembra 1840. godine, standardizaciju tačnog vremena. Predloženo je da londonsko vreme, koje je utvrdila astronomska opservatorija Grinič, postane železničko vreme.„
Rumunski prostor je, u svojoj ludoj trci za modernizacijom i evropeizacijom, brzo usvojio sve što je stiglo sa Zapada. Istoričar Dorin Stanesku kaže da je engleski model usvojen bez rezerve: Železnice su postale deo rumunskog dnevnog pejzaža od 1869. godine. One su doprinele, kao i svuda u svetu, utvrdjivanju potpuno istog vremena na celoj nacionalnoj teritoriji, kao i osnivanju sistema za prenos tačne vreme. Proces standardizacije tačnog vremena u Rumuniji i obaveza poštovanja tačnog vremena Bukurešta bio je sličan modelu koji su koristili Englezi; vreme glavnog grada postaje nacionalno vreme. U Rumuniji je do 1890. godine bilo samo nekoliko vozova dnevno na mnogim linijama i očigledno opasnost od nesreća zapravo nije postojala. Nakon što su 1893. godine Francuska, Nemačka i Austrougarska ujedinile svoje vreme, proces počinje bojažljivo i u Rumuniji. Usvajanje bukureštanskog vremena, izračunato prema Griniču, vrši se zahvaljujući saradnji dve institucije: Rumunskih železnica i Rumunskog meteorološkog zavoda. Otac ujedinjenja vremena u Rumuniji bio je Štefan Hepites, prvi direktor Meteorološkog zavoda.„
Standardizacija tačnog vremena značila je u početku izbegavanje tragedija. Ali kasnije proces je bio povezan i sa uvodjenjem reda i efikasnim funkcionisanjem institucija. Istoričar Dorin Stanesku dodaje: Za merenje vremena, 1892. godine izgradjena je posebna meridijanska hala, opremljena teleskopom, kao što je bilo svuda. Na zahtev vlade, Štefan Hepites je otputovao u Nemačku da prouči sistem standardizacije vremena koji se tamo koristio. Štefan Hepites je predložio da se topovskim salvama, u 12 sati svakog dana, najavljuje tačno vreme, ali eksperiment nije uspeo. Ovo se dogodilo 1895. godine. Ovo sredstvo je napušteno, jer zvuk udarca se nije mogao čuti u celom gradu. Medjutim, u septembru 1895. godine, pronadjeno je rešenje preko direktne telegrafske veze izmedju železničke stanice Filaret i Meteorološkog zavoda. Svakog dana, u 12 sati, zavod je saopštavao tačno vreme, koje je zatim telegrafski poslato svim železničkim stanicama u zemlji. Nakon toga, ovaj mehanizam su usvojile pošta, telegraf i druge državne institucije. Oko 1900. godine cela zemlja je koristila bukureštansko vreme. Tada se pojavila izreka Sat stanice, sat zemlje“.
Kako se ritam života ljudi promenio u zavisnosti od tačnog vremena i železnica, saznali smo od istoričara Dorina Staneskua: Tačno vreme i način na koji to postaje deo svakodnevnog života Rumuna opisani su i u književnosti. U prvim svojim romanima Manoil“ i Elena“, rumunski pisac Bolintineanu uključio je informacije o tačnom vremenu i satu. Zatim iste informacije su se pojavile u romanu Nikolaja Filimona Stari i novi boljari“ i u Karadžalovim Skicama“ 1899. godine.“
Železničke stanice su dobile satove koji su bili montirani na javnim mestima, osnovno osoblje je dobilo satove za ličnu upotrebu, železnički prevoz postao je referentni sistem za tačno vreme. Do 1950. godine Rumunske Železnice (CFR) su najavile tačno vreme u Rumuniji, ali kasnije ovaj zadatak je bio poveren javnom radiju.
