Zmijarnik Žilava(02.03.2015)

Zatvor Žilava je izgrađen u unutrašnjosti tvrđave br.13, koja je bila deo defanzivnog odbrambenog štita Bukurešta iz doba kralja Karola I u drugoj polovini 19 veka. Komunistička vlada koju su postavili sovijeti 1945 godine počela je proces komunizacije Rumunije što je pretpostavljalo hapšenje demokratske političke opozicije i svih protivnika režima. Tako je Žilava postala tranzitni zatvor, jedno ostrvo rumunskog Gulaga, u kojem su zatvoreni saslušani i zadržani do izbora drugog zatvora u kojem da odsluže kaznu. Oni zatvoreni u Žilavi imaju sećanja koje premašuju ljudsku maštu. Još od ulaska zatvorenici su podloženi nasilju, najime trebali su da prođu između dva redova stražara koji sa palicama i drugim tupim predmetima su ih udarili po celom telu. Posle toga usledio je pretres i strpani su u zatvorskim ćelijama u kojima su bili još 200 zatvorenika i tamo su se upoznavali sa takozvanim zmijarnikom, jedino mesto u kojem su mogli da spavaju i koje se teško može zamisliti kao mesto za odmor. Tako je nazvano to mesto jer se ulazilo u prostoru od samo 50 santimetara između poda i prvog kreveta i zatvorenik da bi ušao trebao je da puzi kao zmija. Konstantin Jon uhapšen je 1949 godine kada je bio gimnazijalac u Bukureštu zbog ulaska u jednu organizaciju učenika koja je štampala i delila antikomunističke letke. Njegovo svedoćanstvo je snimio Centar usmene istorije rumunske radiodifuzije 2000 godine:

Steliu Lambru, 27.02.2015, 18:45

Zatvor Žilava je izgrađen u unutrašnjosti tvrđave br.13, koja je bila deo defanzivnog odbrambenog štita Bukurešta iz doba kralja Karola I u drugoj polovini 19 veka. Komunistička vlada koju su postavili sovijeti 1945 godine počela je proces komunizacije Rumunije što je pretpostavljalo hapšenje demokratske političke opozicije i svih protivnika režima. Tako je Žilava postala tranzitni zatvor, jedno ostrvo rumunskog Gulaga, u kojem su zatvoreni saslušani i zadržani do izbora drugog zatvora u kojem da odsluže kaznu. Oni zatvoreni u Žilavi imaju sećanja koje premašuju ljudsku maštu. Još od ulaska zatvorenici su podloženi nasilju, najime trebali su da prođu između dva redova stražara koji sa palicama i drugim tupim predmetima su ih udarili po celom telu. Posle toga usledio je pretres i strpani su u zatvorskim ćelijama u kojima su bili još 200 zatvorenika i tamo su se upoznavali sa takozvanim zmijarnikom, jedino mesto u kojem su mogli da spavaju i koje se teško može zamisliti kao mesto za odmor. Tako je nazvano to mesto jer se ulazilo u prostoru od samo 50 santimetara između poda i prvog kreveta i zatvorenik da bi ušao trebao je da puzi kao zmija. Konstantin Jon uhapšen je 1949 godine kada je bio gimnazijalac u Bukureštu zbog ulaska u jednu organizaciju učenika koja je štampala i delila antikomunističke letke. Njegovo svedoćanstvo je snimio Centar usmene istorije rumunske radiodifuzije 2000 godine:

,, Bio sam u jednoj sobi u Žilavi sa još 160 zatvorenika u toplim danima od juna, jula i avgusta. Sećam se kreveta u kojima smo spavali. Ležali smo zalepljeni jedni za druge, i mogli smo da se okrenemo samo po naređenju, svi odjednom, jer nismo imali mesto. Postojalo je pravilo da novodošli spavaju u zmijarniku. U istoj sobi sa toliko duša, jako su ti dali samo malo hrane i pio si te njihove tećnosti trebalo je da korištiš VC. Radilo se o jednom drvenom koji se punio i curio je u sobi. Mnogi od nas morali smo da spavamo u urinu. Oni koji su stojali gore, od umora i muke noću se dogodilo da padaju na one dole. Naravno da se vikalo kad je neko pao na tebe, jer te bolelo. <
><
>

Uhapšen 1949 godine pod optužbom za posedovanje oružja, Aleksandru Marinesku iz Nukšoare, centra grupe antikomunističkih partizana Arsenesku-Arnaucoju je bio još učenik. On je stigao u Žilavi gde je upoznao zmijarnik. Ni tamo ponekad zatvorenik nije bio siguran da ima gde da spava. Aleksandru Marinesku:

,, Spavalo se ispod kreveta i bar što se tiće zime od 50 ili 51 godine u velikom broju slučajeva po 15-20 ljudi nisu našli mesto za spavanje ni u tim uslovima. Nije ostalo mesto ni za iglu. Ovi 15-20 ljudi okupili su se u jednom delu sobe i sedeli su skupa. Posle smene straže probudili smo druge 15-20 ljudi koji su prešli na njihovo mesto da bi se i oni malo odmorili. Kreveti su bili samo daske bez ićega na njima. Zakon u svakoj sobi se bio da onaj koji je novi u njoj, jako je dolazio posle 5 ili 10 godina u drugom zatvoru smatran je pridošlicom. On je počeo od najtežih uslova, najime mesta za spavanje. Posle mog ulaska u sobi, bio je period stagnacije zatvorenika, imao sam malo mesta u blizini VC-a. Ako si spavao na desnoj strani ostao si licem prema VC-u tako da noću je postojao rizik da te ostali prskaju, tako da sam spavao na levoj strani, da budem okrenut leđima prema VC-u, direktno na betonu. “<
><
>

Jon Preda, uhapšen 1949 godine jer je dao namirnice grupi partizana Arnaucoju govori o istim uslovima iz zmijarnika:

,, Ušli smo u zmijarnik i tamo nismo imai na šta da stavimo glavu. Stavili smo glave na cipele, nije bilo ništa tamo. Jednostavno ništa. Spavali smo direktno na beton. Neki su se razboleli, drugi su se gušili. Imali smo samo jedan prozorčić. Kada je bila veća galama u ćeliji, stražar je kao kaznu zatvorio taj prozorčić, i jednostavno nisi više imao vazduha. Držao nas je tako pola sata i zatim ga je ponovo otvorio. To mi se dogodilo u Žilavi.<
>,<
>

Zmijarnik je bio drugi način za ponižavanje čoveka, da stvori zver od njega, da mu uništi samopoštovanje. To je bio i neki vid kriterijuma da se utvrdi ko ima bolje uslove u zatvoru, gde je glavna parola bila ,, nek izvuće živu glavu ko može”.