Strateški evropski projekti u Rumuniji: ekonomske koristi ili ekološki rizik? (29.04.2026)

Evropska komisija je 2025. godine objavila listu od 47 strateških projekata uključenih u Akt o kritičnim sirovinama.

Dragana Diamandi и Iulia Hau, 29.04.2026, 13:00

Evropska komisija je 2025. godine objavila listu od 47 strateških projekata uključenih u Akt o kritičnim sirovinama. Cilj ove inicijative je da smanji zavisnost Evrope od strateških materijala, posebno onih uvezenih iz Kine. Evropska unija želi da do 2030. godine smanji uvoz ovakvih kritičnih minerala van EU za 30%.
Tri od ovih projekata biće razvijena u zapadnoj Rumuniji. Reč je o investicijama od 615 miliona evra za eksploataciju tri sirovine: grafita u Baja de Fier, u okrugu Gorž, od strane rumunske kompanije; magnezijuma, u Budureasi, Hunedoara, od strane američke kompanije; i bakra, u Rovini, okrug Hunedoara, od strane kanadske kompanije.
Ministar energetike, Bogdan Ivan, kaže da se ove sirovine koriste u širokom spektru oblasti: vazduhoplovstvu i aeronautici, elektroindustriji, medicinskoj opremi, baterijama za solarne panele i laptopove. Takođe se koriste u mobilnim komunikacijama, GPS-u, internetu, optičkim vlaknima, kao i u sistemima automatizacije i elektronskim komponentama, a posebno u odbrambenoj industriji.
Ležište bakarne rude u Rovini smatra se drugim najvećim u Evropi, sa procenjenom vrednošću od oko 300 miliona evra. Međutim, to je takodje jedan od najkontroverznijih rudarskih projekata u zemlji, koji žestoko kritikuju ekološke organizacije. Tokom 2024. godine, aktivisti su na sudu dobili više presuda u svoju korist, kojima su pojedine investicije zaustavljene. Među kritikama se navodi socio-ekološki uticaj na zajednice u Rovini. Druge primedbe, koje iznose udruženja poput Ekou Rovina Bukurešt i Deklik, odnose se na finansijsku isplativost projekta: koncentracija rude bakra smatra se niskom ili veoma niskom, što dovodi u pitanje profitabilnost eksploatacije.
Roksana Pečea, koordinatorka Deklik kampanja i istraživački saradnik u organizaciji Mining Watch Romania, navodi:

„Što se tiče esploatacie bakra u Rumuniji, već imamo funkcionalan rudnik, onaj u Rošiji Pojeni, koji je poznat ovde u Rumuniji, jer…Mislim da su mnogi ljudi videli fotografije tog ogromnog kopa koji se spušta stotinama metara u zemlju, a posebno u jalovište u Djeamana, koje je tokom godina progutalo jedno selo, a nedavno i crkvu. Te slike imaju snažan uticaj, jer prikazuju razmere jednog zrelog rudnika bakra i njegove dugoročne posledice, pošto to jalovište sadrži toksične supstance i ostaće tamo stotinama godina.“

Ekspertkinja ukazuje i na još jedan važan problem. Tvrdi da će svaki projekat eksploatacije, kako u Rumuniji, tako i u Evropi, morati da uzme u obzir slobodno tržište, jer se, prema njenim rečima, rude koje se trenutno eksploatišu u Rumuniji kao gotov proizvod prodaju Kini — a ne Rumuniji ili nekoj drugoj evropskoj državi.

„Dakle, to je, po mom mišljenju, izuzetno važno pitanje o kojem se ne govori otvoreno, ni u Rumuniji — od strane vlasti, niti na nivou Evropske unije. I svaki projekat koji će se realizovati za minerale u Rumuniji ili Evropi moraće da uzme u obzir slobodno tržište. I nemamo nikakvu sigurnost, ali baš nikakvu — naprotiv, imamo konkretan primer koji nam govori sasvim suprotno: da su ovi minerali namenjeni kupcu koji ponudi više. I mislim da je to širi kontekst u kojem treba voditi ovu raspravu.“

Predstavnici rudarske kompanije tvrde da će projekat doneti stabilna radna mesta i da će uticaj na životnu sredinu biti smanjen. Obećavaju da eksploatacija u Rovini neće koristiti cijanid i da će područje biti obnavljano kako radovi budu napredovali. Međutim, Roksana Pečea ima drugačiji stav:

„Rovina ima dugu rudarsku tradiciju, prekinutu najmanje pre 30–40 godina. Ali se radilo o podzemnom rudarstvu, što znači da u ovom trenutku tamo nema istorijskog zagađenja niti drugih problema karakterističnih za rudarska područja. To je, dakle, područje prekriveno pašnjacima i šumama. Zapravo predstavlja pravo utočište divljeg sveta — svojevrsni rezervat prirode u planinama Apuseni. Njegovo pretvaranje u površinski kop imalo bi veoma dugoročne posledice po lokalnu ekonomiju, a da ne govorimo o ekološkim problemima koje bi izazvalo.“

Stručni članci pokazuju da se širom Evrope mnogi rudarski projekti, koji se smatraju ključnim za zelenu tranziciju, suočavaju sa lokalnim otporom, sudskim sporovima i kampanjama ekoloških organizacija. One upozoravaju na uticaj na vodu, biodiverzitet, poljoprivredno zemljište, ali i na to da ovakvi projekti često imaju povlašćen tretman u procesu izdavanja dozvola. Kao primeri navode se dva rudnika litijuma u Portugalu i jedan u Češkoj, rudnik u Srbiji, kao i projekat Sakatti u Finskoj, gde se planira eksploatacija nikla, bakra i metala iz grupe platine.
I u Rovini je zajednica podeljena. Neki meštani su spremni da prodaju svoju zemlju kako bi omogućili razvoj kamenoloma i vađenje 650.000 tona bakra i preko 300 tona zlata, prema procenama kompanije. Drugi odbijaju da se isele i protive se projektu.