Evropski filmski festival (13.06.2026)

Evropski filmski festival završio je svoje jubilarno 30. izdanje u Bukureštu, dok su projekcije nastavljene i u drugim gradovima širom zemlje.

Dragana Diamandi и Corina Sabău, 13.06.2026, 10:30

Evropski filmski festival završio je svoje jubilarno 30. izdanje u Bukureštu, dok su projekcije nastavljene i u drugim gradovima širom zemlje. To je bilo do sada najobimnije izdanje festivala: održano je u 13 gradova Rumunije, obuhvatilo je 55 filmova i 46 nacionalnih premijera, u programu koji je publici doneo nagrađivane produkcije, eksperimentalne filmove, dokumentarce i susrete sa evropskim filmskim stvaraocima. Pod temom „film bez granica“, organizatori kažu da su osmislili izdanje koje govori o umetničkoj slobodi, kulturnoj raznolikosti i načinu na koji film može da gradi mostove između različitih prostora i generacija.
U Bukureštu, zvanično otvaranje održano je u sali Auditorijum Nacionalnog muzeja umetnosti Rumunije, filmom „Bolje poludeti u divljini“ / „Radeji zesílet v divocine“, u režiji slovačkog filmskog stvaraoca Mira Rema, produkcijom na granici između dokumentarca i fikcije, o dva lika koja žive izolovano od civilizacije, u univerzumu radikalne slobode. Projekcije u Bukureštu nastavljene su u bioskopima Elvire Popesko, Apolo 111, Sinema Union i Gradina ku Filme.
Umetnički direktor festivala, Katalin Olaru, kaže da su ove godine birani pre svega filmovi koji provociraju i menjaju perspektivu gledalaca o Evropi i sopstvenom unutrašnjem svetu. U selekciji ovog izdanja podjednako su bili važni teme, stil i raznovrsnost predstavljenih regiona.
Katalin Olaru:
„Svi ti aspekti su bili važni. Regioni su predstavljeni, rekao bih, što je moguće ravnopravnije. Ali možda je to rezultat činjenice da je Evropa, uključujući i kinematografiju, prostor koji zaslužuje da bude otkriven u celini. Tražili smo pre svega filmove ili umetničke predloge koji su meni delovali relevantno, a samim tim i publici, više nego projekte iz svakog pojedinačnog prostora. Naravno, imamo filmove iz veoma mnogo evropskih sredina. Vraćajući se na glavni kriterijum, za program ovog izdanja izabrali smo uglavnom produkcije koje nas ne ostavljaju ravnodušnim, filmove koji nam nude nove načine da vidimo deo Evrope, deo nas samih i zajednica kojima pripadamo. U svakom slučaju, tražili smo najrelevantnije i najnovije filmove, koji imaju nešto da kažu, bez obzira iz kog ugla.“
Jubilarno izdanje uključuje i retrospektivni segment realizovan u saradnji sa Nacionalnim univerzitetom pozorišne umetnosti (UNATC). U programu „30 godina kasnije“, publika može ponovo da otkrije kratkometražne filmove generacije ’96, stavljene u dijalog sa produkcijama mladih autora današnjice.
Tradicija uključivanja počasnih ambasadora Evropskog filmskog festivala u promociju i predstavljanje evropske kinematografije nastavlja se i ove godine sa dva gosta: Adom Solomon, producentkinjom evropskih i međunarodnih filmova i koprodukcija, predsednicom Upravnog odbora Evropske filmske akademije, i Igorom Kobiljanskim, etabliranim rediteljem iz Republike Moldavije, čiji filmovi odražavaju zajednički prostor stvaralaštva i umetničkog izražavanja na obe obale Pruta.
Vizuelni identitet festivala potpisuje Dan Perjovski, umetnik čije su izložbe obišle svet i bile predstavljene u najvažnijim muzejima tokom više od 40 godina karijere u savremenoj umetnosti. U radovima specijalno napravljenim za 30. izdanje Evropskog filmskog festivala, umetnik istražuje teme poput odraza evropskih vrednosti u filmskom stvaralaštvu, načina na koji one mogu da povežu različite delove društva i potpune slobode kao ključnog elementa umetničkog izraza.
Tokom poslednjih dana festivala u Bukureštu odrzani su susreti publike sa autorima filmova. 17. maja, gledaoci su učestvovali u sesiji pitanja i odgovora sa ekipom filma „De capul nostru“, u režiji Tudora Kristijana Žirđua, filma koji je na Berlinalu nagrađen od strane Međunarodne konfederacije umetničkih bioskopa.
Mnogi filmovi koji čine selekciju ovog izdanja prikazuju se prvi put u Rumuniji. Katalin Olaru, umetnički direktor festivala:
„Imamo i filmove za širu publiku, imamo i komedije, pa čak i filmove koji bi se, uz malo dobre volje, mogli nazvati ljubavnim pričama. Međutim, u celini gledano, selekcija je fokusirana na ono što se ređe viđa na bioskopskim platnima, u malobrojnim salama koje još prikazuju umetničke filmove: festivalske filmove, ostvarenja za filmofile, naslove koji se retko pojavljuju i koji, nadam se, dugo ostaju u sećanju. I da završim optimistično — ako je period pandemije zadao prilično snažan udarac ovoj krhkoj građevini kakva je bioskop i šire gledano konzumiranju kulture, sa zadovoljstvom primećujem da se poslednjih godina publika vraća u bioskope. Ljudi sve češće idu u bioskop i sve više posećuju ovakve festivale. A to može samo da nas raduje.“
Nakon završetka izdanja u Bukureštu, Festival evropskog filma nastavlja se i u drugim gradovima zemlje, među kojima su Arad, Targu Mureš, Bistrica, Kitila, Targu Žiu i Tulča. Jubilarno 30. izdanje tako obeležava gotovo dva meseca projekcija i susreta posvećenih savremenoj evropskoj kinematografiji, kroz festival koji želi da približi publici filmove koji se retko prikazuju van velikih međunarodnih događaja.