Marton Aron
Enciklopedija otpora protiv totalitarizma na svojim stranicama zapisuje i rimokatoličkog biskupa Martona Arona.
Marija Nenadić-Zurka и Steliu Lambru, 09.11.2026, 10:53
Enciklopedija otpora protiv totalitarizma na svojim stranicama zapisuje i rimokatoličkog biskupa Martona Arona. Etnički Mađar iz okruga Hargita, rođen 1896. godine, a preminuo 1980. godine, u 84. godini, Marton Aron se otvoreno protivio progonu svoje Crkve, progonu rimokatoličkih i grkokatoličkih vernika i svih civila. Protivio se tome kroz proteste i kroz svoju pastirsku i misionarsku delatnost. Biskup je prvi put zvanično istupio u odbranu ljudskih prava tokom godina Drugog svetskog rata. Nakon 30. avgusta 1940. godine, kada je Mađarska anektirala Severnu Transilvaniju, Aron je govorio protiv deportacije Jevreja i Rumuna koju je planirala mađarska fašistička vlada. U znak priznanja za njegove zasluge u spasavanju Jevreja, Država Izrael mu je 1999. godine dodelila titulu „Pravednika među narodima“. Kraj rata doneo je nastavak totalitarnog režima, u njegovom komunističkom obliku. Uhapšen 1949. godine zbog protesta protiv vladine politike ograničavanja verskih sloboda, Marton Aron je bio zatvoren šest godina, do 1955. Denisa Bodeanu je istraživač u Nacionalnom savetu za proučavanje arhiva bivše Sekuritate, gde je pratila dosijee koji se tiču biskupa:
„Dana 3. januara 1955. godine, Prezidijum Velike narodne skupštine odlučio je da obustavi izvršenje kazne i oslobodi biskupa Martona Arona, koga je 6. avgusta 1951. godine bukureštanski vojni sud osudio na doživotni teški rad zbog navodnog zločina veleizdaje. Biskup je pušten tri dana kasnije, 6. januara, i odveden u sedište Rimokatoličke nadbiskupije Bukurešta, gde je bio primoran da ostane do kraja marta. Skoro tri meseca provedena u prestonici bila su izuzetno teška. Marton Aron je bio stalno okružen doušnicima Sekuritatee, sistematski izolovan od ljudi koji su mogli imati uticaj na njega i izložen stalnom pritisku vlasti i nekih predstavnika katoličkog sveštenstva da prihvati sporazum sa komunističkim režimom i da prizna sve što je učinilo rukovodstvo eparhije Alba Julija. Uprkos upornom pritisku kojem je bio izložen sa svih strana, Marton Aron je ostao čvrst u svojim stavovima. Konačno, 17. marta, ministar verskih poslova, Petre Konstantinesku-Jaši ga je pozvao u audijenciju i obavestio ga da je slobodan i da može da ode za Alba Juliju, bez ikakvih uslova.“
Za Martona Arona, čovek je bio najviša vrednost života, a solidarnost sa onima koji su patili bila je princip života. Stajao je uz rumunske grkokatoličke vernike koje su progonili komunisti, prevazilazeći etničke barijere. Denisa Bodeanu:
„Pre nego što je napustio Bukurešt, Marton Aron je želeo da poseti bolnicu I. C. Frimu, gde su bili hospitalizovani grkokatolički biskupi Juliju Hosu, Aleksandru Rusu i Joan Balan. Ispričao im je o razgovorima vođenim poslednjih meseci sa vlastima i ponovio svoju podršku Grkokatoličkoj crkvi, koja je teško testirana progonom.“
Marton Aron se borio protiv komunističkog totalitarizma za postojanje katoličkih crkava i njihove baštine, kako su postojali pre 1948. godine. Vodio je istu borbu za katoličko obrazovanje kao i za poboljšanje položaja monaha. Optužen je da je agent Vatikana, predloženo je ponovno hapšenje, ali je na kraju dobio obavezni boravak u Alba Juliji. Godine 1967, posle 12 godina, njegove zabrane su ukinute nakon posete izaslanika Vatikana. Denisa Bodeanu:
„Ako je do novembra 1955. godine Marton Aron bio praćen u okviru opšteg dosijea Rimokatoličkog episkopata od strane okružne službe Alba Julija Regionalne direkcije Hunedoara Ministarstva unutrašnjih poslova, 9. decembra 1955. godine usvojen je viši oblik nadzora. Regionalna direkcija Hunedoara otvorila je grupni dosije informativnih akcija, koji je ciljao Martona Arona, Faragoa Franciska, Pakuča Karola i Nestmana Leopolda, a poslednja trojica su bili profesori na Teološkom seminaru u Alba Juliji. Ciljevi službenika bezbednosti bili su sledeći: da utvrde aktivnosti koje su četvorica sprovodila pod okriljem rimokatoličkog kulta, da identifikuju veze i kurire koji su korišćeni u tajnim aktivnostima i da otkriju tajne kanale komunikacije sa Vatikanom. 23. juna 1956. godine, grupni dosije akcije je transformisan u individualnu akciju protiv biskupa. Njegov informativni dosije će do februara 1969. godine nositi kodno ime Mureš, a Uranija od 1969. do 15. decembra 1980. godine, kada je zatvoren.“
Sekuritatea je pratila Martona Arona dok nije postao običan starac, koristeći ceo njihov arsenal. Denisa Bodeanu:
„Tokom skoro dve i po decenije neprekidnog nadzora, korišćene su sve metode i tehnike nadzora i dobijanja informacija: presretanje prepiske, prisluškivanje, doušnici i mikrofoni instalirani u kancelariji biskupa u noći između 23. i 24. avgusta 1956. Uprkos periodičnim sinkopama u njihovom funkcionisanju i eksploataciji, mikrofoni su, do 1980. godine, predstavljali glavni izvor informacija Sekuritate u dosijeu o nadzoru Marton Arona.“
Biskup Marton Aron bio je duhovni otac vernicima svoje Crkve i njihov zaštitnik. Ali se uzdigao iznad svoje misije, postajući branilac i onih drugih etničkih grupa i religija koje je progonio totalitarizam.
