Mihail Moruzov

Štampa bi objavila da se o životu Mihajla Moruzova, šefa Obaveštajne službe Rumunije u međunarotnom periodu može napisati knjiga. Ali pošto život je više i od fikcije, onaj Mihajla Moruzova je toliko složen da nemože se o tome pisati knjiga. Jedan čovek kojeg nije ništa preporučilo sem njegove prirodne inteligencije došao je do vrha informativne strukture i brojio se među onima koji su uticali na najvažnije odluke. Moruzov se rodio 8 novembra 1887 godine u selo Zebil, županija Tulća u Delti Dunava. Bio je sin sveštenika Nikolaja Moruzova i njegove supruge Marije koji su imali 5 sinova i 2 kćerke. Radi se o porodici zaporoških kozaka koji su došli u Rumuniju. Horja Sima, lider Gvozdene garde opisao je Moruzova da ima slovensko-mongolsko lice. Euđen Kristesku, naslednik Moruzova na ćelu obaveštajne službe opisuje realno svog prethodnika: govorio je iz kruga porodice ruski i bugarski jezik, ali nije znao nijedan zapadni jezik što mu je stvorilo velike poteškoće u odnosima službene saradnje. Bio je 3 godine u gimnaziji, ali nije pročitao nijednu knjigu sem novina, i to samo površno. Edukacijom i osećanjima, Mihajil Moruzov smatra se rumunom i želi da bude odan građanima zemlje. Tako se može obrazložiti njegova prva misija za rumunske obaveštajne službe kao dobrovoljac, misiju koju je opisao istoričar Kristijan Tronkota. 1909 godine on je otkrio rumunskim vlastima plan klojeg su kovali lideri bugara iz Dobruđe da pokrenu pobunu protiv rumunske države. U toku prvog svetskog rata radio je za rumunske kontraobavešajce u Dobruđi i Delti Dunava protiv akcija rumunskih dezertera ruskog porekla, protiv propagande bugara i nemaca u redovima ruske armije i pratio je aktivnosti ruskih diplomata iz Suline. Osumnjićen da je u službi ruskih i bugarskih obaveštajnih službi, ali i za šverc na ušću Dunava i razmenu rublja za leje, Moruzov je uhapšen 1920 godine, ali je oslobođen zbog nedostatka dokaza. Posle 1918 godine Moruzov brzo napreduje. Za njegove rezultate u informativnom radu u godinama prvog svetskog rata on je promovisan i jedan je od pokretača ideje osnivanja Specijalne obaveštajne službe 1924 godine. Susedstvo sa Sovjetskim savezom i agresivna politika ove imperije imalo je za posledicu ubrzano osnivanje ove službe. 1930 godine Moruzov je ušao u krugu kralja Karola drugog, i tu se radi o grupi koja je iskoristila državne strukture za političke obračune i lićno bogačenje. Tada je uspostavio i odnose sa liderima legionara, uglavnom sa Horjom Simom, i ovu ćinjenicu spominje i pukovnik Trajan Borčesku, bivši agent specijalne obaveštajne službe u jednom intervju za Centar usmene istorije rumunske radiodifuzije snimljem 1996 godine. Trajan Borčesku:

Steliu Lambru, 04.05.2015, 16:46

Štampa bi objavila da se o životu Mihajla Moruzova, šefa Obaveštajne službe Rumunije u međunarotnom periodu može napisati knjiga. Ali pošto život je više i od fikcije, onaj Mihajla Moruzova je toliko složen da nemože se o tome pisati knjiga. Jedan čovek kojeg nije ništa preporučilo sem njegove prirodne inteligencije došao je do vrha informativne strukture i brojio se među onima koji su uticali na najvažnije odluke. Moruzov se rodio 8 novembra 1887 godine u selo Zebil, županija Tulća u Delti Dunava. Bio je sin sveštenika Nikolaja Moruzova i njegove supruge Marije koji su imali 5 sinova i 2 kćerke. Radi se o porodici zaporoških kozaka koji su došli u Rumuniju. Horja Sima, lider Gvozdene garde opisao je Moruzova da ima slovensko-mongolsko lice. Euđen Kristesku, naslednik Moruzova na ćelu obaveštajne službe opisuje realno svog prethodnika: govorio je iz kruga porodice ruski i bugarski jezik, ali nije znao nijedan zapadni jezik što mu je stvorilo velike poteškoće u odnosima službene saradnje. Bio je 3 godine u gimnaziji, ali nije pročitao nijednu knjigu sem novina, i to samo površno. Edukacijom i osećanjima, Mihajil Moruzov smatra se rumunom i želi da bude odan građanima zemlje. Tako se može obrazložiti njegova prva misija za rumunske obaveštajne službe kao dobrovoljac, misiju koju je opisao istoričar Kristijan Tronkota. 1909 godine on je otkrio rumunskim vlastima plan klojeg su kovali lideri bugara iz Dobruđe da pokrenu pobunu protiv rumunske države. U toku prvog svetskog rata radio je za rumunske kontraobavešajce u Dobruđi i Delti Dunava protiv akcija rumunskih dezertera ruskog porekla, protiv propagande bugara i nemaca u redovima ruske armije i pratio je aktivnosti ruskih diplomata iz Suline. Osumnjićen da je u službi ruskih i bugarskih obaveštajnih službi, ali i za šverc na ušću Dunava i razmenu rublja za leje, Moruzov je uhapšen 1920 godine, ali je oslobođen zbog nedostatka dokaza. Posle 1918 godine Moruzov brzo napreduje. Za njegove rezultate u informativnom radu u godinama prvog svetskog rata on je promovisan i jedan je od pokretača ideje osnivanja Specijalne obaveštajne službe 1924 godine. Susedstvo sa Sovjetskim savezom i agresivna politika ove imperije imalo je za posledicu ubrzano osnivanje ove službe. 1930 godine Moruzov je ušao u krugu kralja Karola drugog, i tu se radi o grupi koja je iskoristila državne strukture za političke obračune i lićno bogačenje. Tada je uspostavio i odnose sa liderima legionara, uglavnom sa Horjom Simom, i ovu ćinjenicu spominje i pukovnik Trajan Borčesku, bivši agent specijalne obaveštajne službe u jednom intervju za Centar usmene istorije rumunske radiodifuzije snimljem 1996 godine. Trajan Borčesku:

,, Horja Sima je bio agent Moruzova, jer je Moruzov tražio da ima informacije iz kruga hitlerističkog rukovodstva. Preko Horje Sime on je mogao biti informisan i o vojnom delu, o nemačkoj armiji ćijom obaveštajnom službom je rukovodio Kanaris, a politički deo Hitler. Preko Horje Sime približio se i Himleru, a u ovom približvanju za nemačku armiju Moruzov je išao i preko drugih ljudi.”<
><
>

Prema svedoćanstvu Teodora Aleontea, oficira Obaveštajne službe, legionari su imali više doušnika i agenata u redovima službe, nego što je sama služba imala u redovima legionara. Trajan Borčesku odnosi se u nastavku kako lider legionara Horja Sima i Mihajil Moruzov su igrali svoje karte za veći uticaj u državi:

,, Odnosi prijateljstva i saradnje između Moruzova i Horje Sime su bili toliko jasni, da je kralj Karol zbog straha da ga Horja Sima može ubiti prihvatio formiranje jedne legionarne vlade. To u uslovima da je Horja Sima bio nadomak hapšenja i zatvaranja. Dakle Moruzov je spasio Horju Sima i pomogao mu je da napreduje. Naravno da ga je on i finansirao. Moruzov koji je znao prošlost Sime, kako je ovaj regrutovan i šta je uradio, verovao je da će ga ovaj nagraditi. To se nije dogodilo i na kraju je i ubijen. U Žilavi legionari su ubili sve, a poslednji je bio Moruzov. Posle hapšenja i likvidacije Moruzova, došao je u zemlji Kanaris kojeg je poslao Hitler, jer je Himler obavestio Hitlera o dešavanjima. Kanaris se odmah pojavio kod Antoneska da ga pita o Moruzova, a ovaj ga je informisao o njegovom ubistvu. “<
><
>

Mihail Moruzov je uhapšen 5 septembra 1940 godine po naređenju Antoneskua na pritisak Gvozdene garde koja je želila da ga kazni. Jako je pokušao da se približi Nemačkoj, Moruzov nije uspeo u njegovim pokušajma i dospeo je u zatvoru. Velika krivica Moruzova je da je bio deo plana kralja Karola prvog o likvidaciji vođa Gvozdene garde u periodu 1938-39 godine. U noći od 26 novembra, dok je bio u zatvoru Žilava, Mihail Moruzov je ubijen od strane grupe legionara zajedno sa još 63 bivših visokih funkcionera.