Gjorgje Gjorgju Dež i staljinizam u Rumuniji(21.09.2015)

Steliu Lambru, 21.09.2015, 15:59

1965 godine preminuo je Gjorgje Gjorgju Dež, prvi komunistički lider Rumunije, i jedan od odgovornih za sovijetizaciju pokrenutu 1945 godine pod direktnom kontrolom Crvene armije. Dež je bio olićenje novog načina bavljanja politikom, taj jedinstvene totalitarne komunističke partije. Istoričari smatraju Deža jednog od odgovornih za nestanak rumunske demokratije, agentom Kominterna u međuratnom periodu koji je stigao na najvišim položajma na kraju drugog svetskog rata. Gjorgje Gjorgju Dež rodio se u radničkoj porodici 1901 godine, a njegova supruga je takođe bila radnica. Bio je električar zaposlen u Ateljejima rumunske železnice Grivica. U 29 godini pristupio je Komunističkoj Partiji. U periodu od 1933 godine do 1944 godine bio je u zatvoru zbog njegove uloge u štajku iz Grivice od 1933 godine. Pre izlaska Rumunije iz savezništva sa Nemačkom od 23 avgusta 1944 godine, Dež je oslobođen i postao je lider komunista na slobodi. U zatvoru 1940 godine bio je u istoj zatvorskoj ćeliji sa Nikolajom Čaušekom, koji će postati njegov naslednik posle smrti. Štefan Barlea poznavao je obojicu komunističkih lidera Rumunije i Deža i Čaušeska i iskoristio je povlastice ovog prijateljstva. U jednom intervju za Centar usmene istorije Rumunske radiodifuzije od 2002 godine, Barlea priznaje da vrsta lidera kao što su bili Dež i Čaušesku nije bila moguća u nekom drugom političkom sistemu:

,, Sistem je stvorio dvojicu vođa partije, odnosno države iz perioda komuzima, Deža i Čaušeska. Ja verujem da ako ne bi bili oni, bili bi drugi bolji ili gori od njih, bez nekih promena karakteristika sistema. Ko čita istoriju 20 veka razume da su se slićne stvari dogodile u velikom broju država. Gjorgju Dež je graditelj ekonomskog, političkog i društvenog sistema Rumunije. Gjorgju Dež je stvorio Čaušeska. Pre kraja života, osečao je potrebu da malo poboljša život ljudi i da ispravi neke greške prošlosti, sa uticajem spolja ili ne, tako da je preminuo sa idejom da ne postoje više politički zatvorenici i da je Rumunija imala odrđenu ekonomsku građevinu. Moje je mišljenje da na planu političke delatnosti je bio uveren da će partija pronaći najbolje rešenje da njegov naslednik nastavi i razvije aktivnost. To nekako opravdava ćinjenicu da nije imenovao nekoga za naslednika u trenutku kada je bio teško bolestan.”<,br>><
>

Dež je bio lukav i oštar lider koji je fizički eliminisao protivnike. Neki tvrde i da smrt komunističkog lidera Štefana Foriša od 1940 godine je delo Deža, ali je sigurno da je smrt Lukrecija Patraškanua, važnog protivnika Deža posledica primene njegovog plana. I odstranjenje grupe predvođene Anom Pauker je njegovo delo. Za njegovo ime povezuje se i sovjetizacija Rumunije, ali i pokušaj rumunskih komunista da se oslobode kontrole sovjeta 60’ godina. Neki čak tvrde da je otrovan u toku jedne posete Moskvi, zbog pokušaja da se udalji od Sovjetskog saveza. Štefan Barlea:

,, Osetio sam da je Gjorgju Dež u centar ekonomije. Ne samo što je bio u centar ekonomije, već je posle 1945-46 godine bio na raznim rukovodećim funkcijama u nekim važnim ministarstvima. Rukovodio je kao prvi potpredsednik vlade komisije za stabilizaciju i ekonomsku obnovu i postepeno imenovao je u vladi mnoge iz politbiroa Partije. Vršio je dvostruku kontrolu vlade, a u periodu od 1952 do 1955 godine vladom je rukovodio direktno Gjorgju Dež. Podneli su ostavke trojica važnih ministara kabineta, to jest Ministar finansija, Vasile Luka, Ministar inostranih poslova, Ana Pauker i Ministar unutrašnjih poslova Teohari Đorđersku. Time je Gjor4gju Dež postigao dva cilja istovremeno, najime ostranio je i iz Partije i iz vlade svoje političke protivnike. Faktički on je preuzeo rukovodstvo vlade predlogom da premijer Groza postane predsednik Prezidijuma Velike Narodne Skupštine.”<
><
>

Gjorgje Gjorgju Dež preminuo je 19 marta 1965 godine u Bukureštu, a njegov naslednik je postao Nikolaje Čaušesku. Pre 50 godina komunističko rukovodstvo Rumunije promenilo je lidere, ali ne I način vladanja.