Istorija Radia Rumunije Internacional(02.11.2015)

Emisije na stranim jezicima Društva rumunske radiodifuzije zamišljene su od početka za informisanje diplomatskog kora u presotnicu Rumunije. 1932 godine na radio aparatima mogle su se čuti prve emisije na francuskom i engleskom jeziku, a radilo se o vestima i informativnim blokovima. U godinama rata, servis na stranim jezicima je informisao strance o stanju na frontu i stanju stanovništva. Posle rata servis na stranim jezicima je postao još važniji i organizovao se pod nazivom Uredništvo emisija za inostranstvo, a govornici stranih jezika su zaposleni da bi širili propagandu komunističke Rumunije. Kao i celokupna štampa i Radiodifuzija je postala sastavni deo modela komunističkog društva. 1950 godine Serđu Levesku apsolvirao je francusku gimnaziju u Bukureštu i zaposlen je sa poteškoćama u Francsukom uredništvu, jer njegovi roditelji nisu bili radnici. 1998 godine Serđu Levesku je isprićao Centru usmene istorije rumunske radiodifuzije koje je bilo njegovo mesto u uredništvu i kako se odvijala delatnost:

Steliu Lambru, 02.11.2015, 16:00

Emisije na stranim jezicima Društva rumunske radiodifuzije zamišljene su od početka za informisanje diplomatskog kora u presotnicu Rumunije. 1932 godine na radio aparatima mogle su se čuti prve emisije na francuskom i engleskom jeziku, a radilo se o vestima i informativnim blokovima. U godinama rata, servis na stranim jezicima je informisao strance o stanju na frontu i stanju stanovništva. Posle rata servis na stranim jezicima je postao još važniji i organizovao se pod nazivom Uredništvo emisija za inostranstvo, a govornici stranih jezika su zaposleni da bi širili propagandu komunističke Rumunije. Kao i celokupna štampa i Radiodifuzija je postala sastavni deo modela komunističkog društva. 1950 godine Serđu Levesku apsolvirao je francusku gimnaziju u Bukureštu i zaposlen je sa poteškoćama u Francsukom uredništvu, jer njegovi roditelji nisu bili radnici. 1998 godine Serđu Levesku je isprićao Centru usmene istorije rumunske radiodifuzije koje je bilo njegovo mesto u uredništvu i kako se odvijala delatnost:

,, Osoblje je bilo malobrojno, i u to doba organizacija je bila sledeća: postojao je šef uredništva i zatim su bile samo nekoliko osobe, dvojica prevodilaca i dvojica koji su se bavili kontrolom. Ta osoba je bila nadležna da odobri i osigura uklađenost teksta prevođenog na francuskom jeziku sa rumunskim tekstovima koji su dolazili od drugih uredništva. U to doba nije postojala nikakva urednička delatnost u uredništvima na stranim jezicima, sve je dolazilo iz dva centralna uredništva, među koje jedno se bavilo međunarodnim pitanjima a drugo domaćim pitanjima. Tamo su bili urednici koji su nama slali tekstove koje su sledile da uđu u emisiju, bilten vesti, komentare, a mi smo ih prevodili. Emisije su ranije snimljene, ništa nije išlo uživo bar što se tiće emisija na stranim jezicima. “<
><
>

1955 godine engleskinja Maržori Negrea udala se za Stavarakea Negrea i izbor im je bio da žive u Rumuniji gde su se zaposlili u engleskom servisu Emisija za inostranstvo. Maržori Negrea je bila spiker i kontrolor, kao što je sama priznala 1997 godine:

,, Kada sam došla u Rumuniju išla sam u Centralnom komitetu partije. Oni su mi rekli da ako želim da živim u Rumuniju i da ovde radim će me preporučiti Radioteleviziji, ako su potrebni ljudi koji govore engleski. Oni su mi proverili znanje i posle toga sam postala spiker. Bila sam spiker i politički kontrolor i to je bilo zanimljivo. Ja sam čitala prevod i videla ako je apsolutno korektno politički. Imala sam dobre odnose sa svima, nisam dobro znala rumunski i zato je bilo teško za mene, ali uopšte stvari su išle dobro.”<
><
>

Sa svim pritiscima postojali su i trenutci kada je ideološki pritisak bio manji. Serđu Levesku seća se jednog takvog trenutka od 20 jula 1969 godine. Serđu Levesku:

,, Trenutak neispolitizovane sednice Emisija za inostranstvo je bilo povodom spuštanja na mesec. Kada je Armstrong izašao iz lunarnog modula mi smo se okupili specijalno u kancelariju šefice uredništva, Hortensije Roman da slušamo uživo radio prenos. Ima još 100, 50 metara, a u trenutku u kojem se spustio na mesec ja i Hortensija Roman smo se snažno obradovali. Tada se nije radilo o imperializmu. “<
><
>

50’ godina kada se zaposlila u Odeljenju emisija za inostranstvo Marija Lovinesku je prvo bila urednik Međunarodnog uredništva, i zatim je radila u italijanskom uredništvu. 1995 godine ona se setila dijaloga sa slušaocima putem pisama. Marija Lovinesku:

,, Na početku nismo imali veliki broj pisama slušaoca. Kasnije su došla više, jer su mogli da postavljaju pisama. Zanimalo ih je šta se događa u Rumuniju. Dolazila su uglavnom od jedne vrste publike. Većina onih koji su nam pisali zanimala ih je narodna muzika i rumunska kultura. Imali smo veliki broj reportaža o odmaralištima i lepotama Rumunije. Njih je zanimalo kako da dolaze ovde. Meni se ćini da politički deo ih je manje zanimao. Verujem da za politiku su imali bolja sredstva za informisanje, to jest štampu.”<
><
>

Reorganizacija Radija Rumunije Internacional dogodila se posle 1989 godine prema demokratskim principima novog informativnog radio kanala. Njegova istorija je problematična, kao što je bila istorija Rumunije I ostalih država Srednje I Istočne Evrope posle 1945 godine.