Obnovljena rumunska demokratija(21.12.2015)

Steliu Lambru, 21.12.2015, 16:12

U martu 1945 godine, ucenama Sovjetskog Saveza, došla je na vlast vlada Petra Groze koja je bila pod kontrolom komunista. Taj datum je smatran od strane komunističkog režima do 1989 godine kao pravi osnivački trenutak. Nažalost vlada Groza je bila ta koja je ukinula demokratiju u Rumuniji za skoro polovinu veka. Komunistički model je znaćilo trovanje ljudi načiniom da posmatraju svet iz tačke gledišta države građene na marksističko-lenjinističkoj ideologiji. Država je bila ta koja je sve upravljala, od ekonomije do slobodnog vremena građana, i ona je mešala svoje ruke svuda. Komunistička država je odgovorna za ukidanje slobodnog mišljenja, za sađenje mržnje i netolerancije, za uništenje svega što je demokratsko. Početak antikomunističkih manifestacija u Temišvaru od 16 decembra 1989 godine je bio ono što su očekivali skoro svi rumuni. Istoričari i politolozi tvrde da je 1989, godina vraćanja na demokratiju, povratak kojeg su obićni ljudi smatrali kao vraćanje osnovnim potrebama koje definišu ljudsko biće. Duh u kojem jedan građanin može izraziti sve što oseća da treba da izrazi u javnom prostoru ponovo je postala politika. 22 decembra 1989 godine, begstvo Nikolaja Čaušeska sa krova zgrade Centralnog Komiteta Rumunske Komuinističke Partije bio je signal oslobođenja i preporoda. Posle entuziazma od tih dana posle svrgavanja s vlasti Nikolaja Čaušeska i komunizma usledilo je navikavanje na novonastalo stanje. Uskoro, usledio je stav opovrganja pobede osvojene ljudskim žrtvama, kao i duboka frustracija zbog osećaja nemoći da se ćinjenićno stanje menja što brže. Mesto trijumfa su preuzeli cinizam i nostalgija. Politolog Joan Stanomir veruje da 22 decembar 1989 godine predstavlja osnivački trenutak, ili novi osnivački trenutak. Joan Stanomir:

,, 22 decembar nesporno predstavlja krajnju tačku komunizma. Treba to da istaknemo zbog ćinjenice da neki političari koji su se afirmisali posle decembra 1989 godine pokušali su da smanjuju antikomunističko-demokratsku dimenziju narodnih manifestacija koje su vodile svrgavanju s vlasti režima Nikolaja Čaušeka. Ja insistiram na ovu dimenziju. Neradi se samo o svrgavanju s vlasti jednog diktatora koji je uništio ovu državu, već i o afirmisanju nekih vrednosti koje jako nisu bile veoma jasno precizirane su pokazale želju da se ukine komunistički režim sa svim mateijalnim nestašicama i ogranićavanjima političkih sloboda. “<
><
>

Rumunska demokratija teško je obnovljena i bila su iskušenja koje je prešla velikim naporima. Prvo je bilo komunističko nasleđe i njegova upotreba za novo društvo. Nasleđe je znaćilo ekonomska reforma koja je imala za posledicu otpuštanja, zatvaranje fabrika i zavoda, nesigurnost sutrašnjice. Druga je bila povratak Rumunije pre 1945 godine i kritički pogled na demokratsko nasleđe od pre 50 godina. Treće je bio taj osećaj nepotrebe žrtava mladih u toku revolucije. Jako je postojala velika želja udaljavanja od nedavne prošlosti, ljudi su došli do toga da osećaju demokratiju kao breme. Oslobađanje posledica komunizma je bio dugotrajni proces kojeg mali broj su ga tada korektno razumeli, kao bolni napor odvajanja javnog zla, da se jednim okom gleda na prošlost a drugim na budućnost. Joan Stanomir:

,, 22 decembar je kao i Janus dvolićni događaj. S jedne strane je trenutak proslave slobode, s druge strane je trenutak početka avanture terorista. Ako ne bi postojali ti teroristi, i ako ne bi bile te žrtve u veoma nejasnim okolnostima, verovatno 22 decembar bi imao drugaćiji znaćaj. Netreba zaboraviti da postoji jedno groblje junaka revolucije i da lica tamo sahranjena u velikoj meri su delo dejstva tih terorista koji su se pojavili posle 22 decembra 1989 godine. “<
><
>

Rumunska demokratija se preporodila, a veliki broj razlićitih stavova je bio znak ozdravljenja društva. Obnovile su se istoriske političke stranke koje je ukinuo komunistički režim, ljudi su bili slobodni da predlože ideje i da dejstvuju. Njihovi glasovi sve su slušaniji i ponašanje političara se uskladilo na zahteve birača. Ponovo Joan Stanomir:

,, 22 decembar 1989 godine je bio istiniti trenutak bratstva, nakon što je usledila duboka podela političkog korpusa. Građani Rumunije su podeljeni, a oni koji su ih podelili bili su Front Nacionalnog Spasa i Jon Iliesku kada su na sebe preuzeli celo nasleđe 22 decembra i to u korist jedne stranke država. To je bio početak kraja tog sna, te iluzije bratstva. 22 decembar je ostao obićni dan, ono što je usledilo je bilo u tragičnoj seriji terorista, zatim u januaru 1990 godine manifestacije demokratskih stranaka i njihovo ugušenje nasiljem, februar i mart mesec 1990 godine sa incidentima u Targu Murešu, na Univerzitzetskom Trgu i na kraju rudarijada od juna 1990 godine. “<
><
>

22 decembra 1989 godine Rumunija je znala šta se mora ćiniti posle oslobađanja od tiranije komunizma. Liberalna demokratija se vratila sa svim svojim slabostima i ostala je najbolji politički sistem za Rumuniju.