Ikonografija fanarjotske epohe(14.03.2016).

Otomansko carstvo koje je bilo u punoj ofanzivi ka Srednjoj Evropi u drugoj polovini 17 veka nosać je elemenata grčko-istočne civilizacije. Vladari Moldavije posle 1711 godine i Vlaške posle 1716 godine poticali su iz redova bogatih grčkih porodica iz četvrti Fanar u Carigradu, i od toga dolazi naziv fanarjot. Fanarjotsko doba smatrano je u istoriografiji kao jedan od najcrnijih razdoblja istorije Rumunije. Glavne karateristike su bile korupcija, brzo bogaćenje i osiromašenje onih koji su imali određeni profit, naročito seljaka i trgovca. Kulturno, fanarjotizam je bio model grcizacije i okretanja ka istoku kao što se može videti u tadašnjoj ikonografiji, naročito na početku 19 veka. Fanarjotsko doba je nestalo posle nasilne revolucije predvođene Tudorom Vladimireksom od 1821 godine, kada se rumunske vladarske porodice vraćaju na prestolima Moldavije i Vlaške. Neke fanarjotske porodice postale su rumunske, postepeno su postale domaće i usvojile su govor nacionalizma i modernizacije. Jako je optužen za sve društveno-ekonomske probleme, fanarjotizam je opstao do druge polovine 19 veka kao važno prisutstvo u životu nove Rumunije koja se pojavila posle 1859 godine ujedinjenjem Vlaške i Moldavije. Istoričar Adrijan Silvan Jonesku analizirao je modu i mentalitet u prvim decenijama rumunskog 19 veka, vek u kojem je još opstao fanarjotski uticaj. Adrijan Silvan Jonesku:

Steliu Lambru, 09.03.2016, 18:56

Otomansko carstvo koje je bilo u punoj ofanzivi ka Srednjoj Evropi u drugoj polovini 17 veka nosać je elemenata grčko-istočne civilizacije. Vladari Moldavije posle 1711 godine i Vlaške posle 1716 godine poticali su iz redova bogatih grčkih porodica iz četvrti Fanar u Carigradu, i od toga dolazi naziv fanarjot. Fanarjotsko doba smatrano je u istoriografiji kao jedan od najcrnijih razdoblja istorije Rumunije. Glavne karateristike su bile korupcija, brzo bogaćenje i osiromašenje onih koji su imali određeni profit, naročito seljaka i trgovca. Kulturno, fanarjotizam je bio model grcizacije i okretanja ka istoku kao što se može videti u tadašnjoj ikonografiji, naročito na početku 19 veka. Fanarjotsko doba je nestalo posle nasilne revolucije predvođene Tudorom Vladimireksom od 1821 godine, kada se rumunske vladarske porodice vraćaju na prestolima Moldavije i Vlaške. Neke fanarjotske porodice postale su rumunske, postepeno su postale domaće i usvojile su govor nacionalizma i modernizacije. Jako je optužen za sve društveno-ekonomske probleme, fanarjotizam je opstao do druge polovine 19 veka kao važno prisutstvo u životu nove Rumunije koja se pojavila posle 1859 godine ujedinjenjem Vlaške i Moldavije. Istoričar Adrijan Silvan Jonesku analizirao je modu i mentalitet u prvim decenijama rumunskog 19 veka, vek u kojem je još opstao fanarjotski uticaj. Adrijan Silvan Jonesku:

,, Fanarjotski svet je predstavljen u najlepšoj nijansi koju mogu otkriti slikari. Fanarjotsko doba je najbolje doba za oslikavanje. Kada su se veliki boljari obračavali jedan drugom oni su rekli psihi mu, u prevodu moja dušo. Oni su se obračali međusobno takvim pojmovima kao što se vidi i u dokumentima iz arhiva. Oni su se obučavali prateći modu iz Carigrada, koja oslikava bogatstvo stare Vizantije. Faktički oni su kod kuće nastavili Vizantiju, kao što je kazao Nikolaje Jorga u njegovoj teoriji Bizans apre Bizans koja je dobro argumentovana. “<
><
>

Skupocena odela u skladu sa visokim položajma, bila su široka, skupa I umetnički rađena. One su bile prava senzacija za zapadne elite kada su se susrele sa rumunskim boljarima. Adrijan Silvan Jonesku :

,,Toliko skupoceni su bili ovi dvorci iz Jašja i Bukurešta među lićnostima koje su se pojavila dobro obučena da su predstavnici Evropski carskih i kraljevskih kuća ostali začuđeni. Jedan od najvažnijih rumunskih boljara, Jenakica Vakaresku otišao je u dvorcu iz Beča da bi ubedio Cara da protera njegove sinove iz Austrije kod kuće. Oni su prešli na nemačku obuču, i brijali su brade. Gospođe bogatih plemiča carstva skoro su ga skinule da bi se divile njegovoj skupocenoj odeči.”<
><
>

Šta se najviše vidi na slikama boljara I boljarki od prvih decenija početka 19 veka? Skupoceno odelo, skupe bižuterije, oružje. Adrijan Silvan Jonesku:

,, Vidimo bunde od najboljeg kvaliteta, skupocenu svilu, bižuterije, lepo oružje sa srebrom I skupim kamenjem. Sve to pokazuje veliko bogatstvo ovih prelaznih vladara, koji su se ovde obogatili u rekordnom roku. Možemo reći da su imali I ukusa, I vidimo kako znaju da nose takva odela. Znamo da su boljari podeljeni na 3 grupe. Prvi I najvažniji su se zvali veliti, I radi se o onima koji su bili oko vladara. Usledile su 2 I 3 kategorija. Svaka kategorije je imala određenu vrstu odela koju je mogla da nosi. Nijedan nije mogao da pređe preko svog položaja. Važni znak važnosti boljara je bila I brada. Na primer samo oni iz prve kategorije su mogli da nose bradu, dok boljari iz 2 I 3 kategorije su imali samo brkove. Samo kada jedan boljar je unapređen mogao je postati prve kategorije. Tada je došao takozvani berber-baša, brijač vladara koji mu je trasirao kako će trebati da igleda buduća brada I on je stalno brinuo o njoj. “<
><
>

Jako snažno osporena fanarjotska moda je opstala u rumunskom prostoru, ali više kao nostalgija za neka druga stara vremena. Istoričar Adrijan Silvan Jonesku:

,, Fanarjotska moda još je bila snažna u prve 3 decenije 19 veka, jako posle revolucije Tudora Vladimireska, boljari fanarjoti postepeno nestaju, a vladari fanarjoti nestaju sa svime. Ipak, na maskendbalima oni koji su u detinjstvu videli fanarjotsku modu su se tako i obukli da bi još jednom zamišljali da se nalaze kod dvorca vladara fanarjota i da bi se zasmejavali tome. “<
><
>

Ikonografija fanarjotsko doba pokazuje jedan nestali svet, bogatstva i blagostanja. Ipak, radi se samo o blagostanju elita koje su pokušavale da očuvaju mesto u društvu i privilegije u vremenima velikih promena.