Sovromkonstrukcija(25.04.2016)

Rumunsko-sovjetska mešovita preduzeća Sovrom osnovana su odmah posle okupacije Rumunije od strane Crvene armije na kraju drugog svetskog rata. Prvo je bilo Sovrompetrol 17 jula 1945 godine. U teoriji cilj Sovroma je bio obnova Rumunije i isplata ratnih obeštećenja Sovjetskom savezu isporukom ekonomskih resursi sovjetima. Rumunija je trebala da plati 300 miliona američkih dolara obeštećenja prema predviđanjima Konvencije za primirje. Sovjetski doprinos Sovromima je bio beznaćajn, i sastojao se od sovjetskih savetnika koji su vršili nadzor funkcionisanja preduzeća. Uloga sovroma je bila i mobilizacije ljudstva u ekonomskoj obnovi i ideologija je odigrala glavnu ulogu u regrutovanju radne snage. Među rumunsko-sovjetskim preduzećima od kojeg je zavisila obnova rumunske ekonomije broji se Sovromkonstrukcija. Osnovano 4 jula 1948 godine, Sovromkonstrukcija je bila odgovorna za velika gradilišta na kojima su trebali da rade sem majstora svi oni koji nisu odgovorili kriterijumima režima. Među mladima koji više nisu odgovarali kriterijumima režima broji se istoričar Dinu Đurasku, sin istoričara Konstantina Đuraskua, političkog zatvorenika. 1950 godine, Dinu Đurasku tek što je apsolvirao Fakutet istorije i poslat je da radi u Sovromkonstrukciji u odeljenju koji se bavio putevima. U jednom intervju od 2002 godine za Centar usmene istorije rumunske Radiodifuzije on obrazlaže način na koji se pojavila Sovrokonstrukcija:

Steliu Lambru, 20.04.2016, 12:15

Rumunsko-sovjetska mešovita preduzeća Sovrom osnovana su odmah posle okupacije Rumunije od strane Crvene armije na kraju drugog svetskog rata. Prvo je bilo Sovrompetrol 17 jula 1945 godine. U teoriji cilj Sovroma je bio obnova Rumunije i isplata ratnih obeštećenja Sovjetskom savezu isporukom ekonomskih resursi sovjetima. Rumunija je trebala da plati 300 miliona američkih dolara obeštećenja prema predviđanjima Konvencije za primirje. Sovjetski doprinos Sovromima je bio beznaćajn, i sastojao se od sovjetskih savetnika koji su vršili nadzor funkcionisanja preduzeća. Uloga sovroma je bila i mobilizacije ljudstva u ekonomskoj obnovi i ideologija je odigrala glavnu ulogu u regrutovanju radne snage. Među rumunsko-sovjetskim preduzećima od kojeg je zavisila obnova rumunske ekonomije broji se Sovromkonstrukcija. Osnovano 4 jula 1948 godine, Sovromkonstrukcija je bila odgovorna za velika gradilišta na kojima su trebali da rade sem majstora svi oni koji nisu odgovorili kriterijumima režima. Među mladima koji više nisu odgovarali kriterijumima režima broji se istoričar Dinu Đurasku, sin istoričara Konstantina Đuraskua, političkog zatvorenika. 1950 godine, Dinu Đurasku tek što je apsolvirao Fakutet istorije i poslat je da radi u Sovromkonstrukciji u odeljenju koji se bavio putevima. U jednom intervju od 2002 godine za Centar usmene istorije rumunske Radiodifuzije on obrazlaže način na koji se pojavila Sovrokonstrukcija:

,,Preduzeće Sovromkonstrukcija 6 specializovana je za izgradnju puteva, a njena baza je bila Doiče Rumaniš Bau, rumunsko-nemačko društvo za izgradnju puteva u toku rata. Konfiskovana je od strane sovjeta posle primrja i zajedno sa drugim manjim preduzećima u oblasti nacionalizovani 1948 godine formirala je veliko preduzeće Sovromkonstrukcija 6. Od februara i marta 1949 godine do početka aprila išli smo na obuci po 6-7 sati dnevno da bismo se upoznali sa izgradnjom puteva. Bilo je tamo svakojakih ljudi, sa takvim dosijejima na ivici zakona, dok sam ja imao nejasni dosije. Zatim su me poslali na izgradnji puta Urzićenj-Slobozia u selu Andrašešti.”<
><
>

Mladi istoričar kojeg su politički kriterijumi vremena sprećili da se bavi svojim poslom, primoran je da se usavrši u drugoj oblasti i na nižem položaju od njegovog nivoa obrazovanja. Za njega život na selu u radničkoj sredini je bila novina. Dinu Đurasku:

,, Ono ćega se setim je da je postojao glavni put, dok su sve ulice išle uspravno ka ovom glavnom putu. Platio sam kiriju jednom seljaku za jednu sobu. Bilo je lepo vreme, počelo je proleće, kuće su bile u relativno dobrom stanju. Od puta do kuće seljaka pešaćio sam oko 10 minuta. Avantura je počela uveće kada su me svi psi lajali i ja sam strahovao, jer nisam znao ako mogu izaći iz dvorišta. Mi kao normatori imali smo dve drvene kućice, gde smo imali kancelarije ako tako mogu reći. Bar polovinu dana ako ne i više stajao sam na gradilištu na dužini od 10 kilometara da vidim šta rade ljudi. Razgovarao sam sa radnicima proveravao sam stvari. Sećam se razgovora sa jednim majstorom Dumitresku Konstatinom, mirnom čoveku koji verujem da je imao oko 40 godina. Išao sam kod njega da me nauči, jer nisam znao ništa od onoga što rade. Oni su montirali drvene brvnare, i taj čovek me je naučio rad u građevinarstvo. Za nekoliko sednica počeo sam da naučim sve elemente jedne drvene građevine, i svaki put kada su radili nešto novo išao sam i ja. “<
><
>

Sovromkonstrukcija i Sovromuglje bila su preduzeća u kojima su nepodobni mogli raditi, za razliku od sovroma kao što su Sovrombank, Sovromfilm ili Sovromosiguranja, gde je sve rešeno prema političkim kriterijumima. Đuresku se seća da su ga obićni ljudi dobro primili u Sovromkonstrukcija. Ponovo Dinu Đurasku:

,, Bio sam iz druge društvene kategorije. Uopšte ljudi su me dobro primili. Ovde negovorim o funkcionerima, jer u njihovom svetu sve je izgledalo na pravu đunglu. Đungla u smislu da svi društveno-politički nesposobnjaci su bili tamo. Bili su bivši oficiri, bivši advokati, bivši pravnici, računovođe. Sećam se Dumitreskua koji je bio oficir u Krajlevskoj Gardi. On je imao dva strahovanja ta tako kažem, najime da nestvorim neki skandal na gradilištu, jer su neki smatrali da sam bio nepravedan prema njima i sekuritate je bilo blizu u Urzićenju. Drugo je bilo da me ne otkriju sa nekom operacijom koja nije predviđena i koja bi se smatrala da sam je stavio sam od sebe da bi ljudi dobro ispali. Sovjetske savetnike nisam video, verujem da samo jednom direktora Sovromkonstrukcija 6, Habanova koji se obukao prema sovjetskoj modi. Svi ostali su bili inženjeri i ljudi koji su znali posao. “<
><
>

Sovromkonstrukcija je ukinuta kao i ostala sestrinka preduzeća u periodu od 1956 do 1959 godine kao znak otvaranja sovjetskog rukovodstva. Ipak, nesporazumi između Rumunije i Sovjetskog saveta o imovini sovroma produžili su se do 80 godina.