100 godišnjica zarobljavanja rumunskog blaga u Rusiju

Steliu Lambru, 27.12.2016, 19:03

Kaže se da zemlje nemaju prijatelje, već samo interese, ali istorija demantuje ovu jednostavnu tvrdnju. U prošlosti postoje mnogobrojni primeri prijateljstva između država koji su se konkretizovali u vojnim savezima, sklapanjem brakova, ili čuvanjem raznih vrednosti. Postoje veliki broj primera u kojima je jedna zemlja dala na čuvanje jednoj prijateljskoj državi svoje blago, da ne bi pao u rukama neprijatelja. Takav gest prijateljstva je bio tranzit blaga Poljske preko teritorije Rumunije u septembru 1939 godine, kada je zemlja napadnuta od strane Nemačke I Sovjetskog Saveza. Ali kao I u slučaju prijateljstva I savezi se mogu izdati. U Prvom svetskom ratu Rumunija se pridružila Antanti koju su formirale Francuska, Engleska I Rusija. U ime savezništva I prijateljstva, blago Rumunije je transportovano u Moskvi da ne bi bilo zarobljeno od strane nemačke armije koja je okupirala Bukurešt I ceo južni deo zemlje u decembru 1916 godine. U periodu od 12 do 14 decembra 1916 godine u zeležničkoj stanici Jaši natovareno je 17 vagona sa zlatom Rumunije koji je bio u polugama I raznim zlatnim monetama. Vrednost tog zlata je iznosila 315 miliona leja u zlatu. Sem toga tamo su bile I bižuterije kraljice Marije ćija je vrednost procenjenna na 7 miliona leja u zlatu. Transport je stigao u Moskvu 21 decembra 1916 godine. Drugi transport je bio u leto 1917 godine , kada su u 3 vagona natovarena vrednostima Narodne Banke Rumunije u iznosu od 1,6 miliardi leja, a od te vrednosti zlato u iznosu od 575 hiljada leja. Arhiva je evaluisana na 500 hiljada leja, a ostalo su bile hartije od vrednosti, depoziti I neke druge vrednosti. U još 21 vagon je bila imovina Štedionice u iznosu od 7,5 miliardi leja. Drugi transport je stigao u Moskvu 3 avgusta 1917 godine. Druga imovina I privatne zbirke umetničkih dela pratile su rumunsko blago da bi se smestile u Kremlju. Istoričar Joan Skurtu veruje da odlazak rumunskog blaga u Rusiju je gubitak koji se teško može proceniti. Joan Skurtu:

,,Rumunija je tada izgubila blago Narodne Banke Rumunije koje je obezbedilo normalni finansiski protok u staroj Rumuniji. Sem blaga Narodne Banke postoje mnoge vrednosti koje su znatno veće od vrednosti Narodne Banke od 93 tona zlata u polugama. Tamo postoje umetnička dela, duhovne vrednosti, tepisi, druge dragocene predmete od istoriske vrednosti. Verujem da faktički , nemože se ni proceniti vrednost I nekoj nacionalnoj moneti, leju, dolaru ili rublji koliko vredi rumunsko blago, jer neki predmeti se teško mogu proceniti. Kako možemo proceniti neki verski predmet iz 15 veka? On može imati veliku umetničku vrednost, koja sama premašuje cenu metala od kojeg je izrađen. Gubitkom ovog blaga, Rumunija je postala siromašnija u svojim vrednostima uzdajući se u ćinjenicu da će ovo blago biti vraćeno kao između civilizovanih država koje poštuju datu reč, uz poštovanje normi međunarodnog prava. “<
><
>

Bolševička revolucija vodila je prekidu diplomatskih odnosa između Rumunije i Rusije u januaru 1918 godine na iniciativu Lenjinu, diplomatskom notom upućenu rumunskoj vladi. U noti se precizira da rumunsko blago ostaje konfiskovano za rumunsku oligarhiju sledeći da se nekad vrati radničkom narodu. Pitali smo istoričara Jona Skurtua ako tadašnje rumunske vlasti su imale bolju opciju. Joan Skurtu:

,, Postojala je ideja transfera blaga u Švedsku, gde bi bio bolje zaštićen, ali se postavlja pitanje transporta. Kako bi se moglo transportovati blago do tamo a da ga nemačke trupe ne zaplene? Mi sada razgovaramo iz vremenske perspektive i ja verujem da je bila greška transfer u Rusiju. Ali da se stavimo na mesto onih koji su odlučili u epohi, i tada nevereujem da možemo imati iste ocene. Želim da kažem da se na kraju 1917 godine stvorila psihoza da će Jaši biti okupiran i mnogi parlamentarci su se povukli u Odesi. Postojala je čak ideja da i vlada napusti Moldaviju i bila je potrebna intervencija kralja Ferdinanda i Bratijanua da ministri ne napuste zemlju. Vlada je ušla u toj psihozi, i postoje svedoćanstva o dimenziji te psihoze. Liberalni političar Duka prića o natovarenim vozovima i još su dolazili građani sa sanducima sa vrednostima koji da se šalju u Moskvi i da se vrate posle rata. Vlada je ušla u tu psihozu i nije znala šta će uslediti, najime da Rusija neće poštovati datu reč.”<
><
>

Posle rata, rumunska diplomatija je imala razne iniciative za pokretanje pregovora za vraćanje blaga. 1935 godine, Sovjetski Savez je vratio dokumente iz arhive i one koje su pripadale Rumunskoj Akademiji, a 1956 godine je odlučio da vrati još jedan manji deo među koje najvažniji je takozvano blago iz Pijetroasa nazvano ,,koka sa zlatnim piličima”. Uprkos ćinjenici da u julu 2003 godine povodom potpisivanja Osnovnog sporazuma između Rumunije i Ruske Federacije, usledilo je da se razgovara i o rumunskom blagu, to pitanje ni danas nije rešeno. Posle 100 godina rumunsko blago još je u Moskvu kao talac jednog izdatog prijateljstva.