Elektrifikacija Rumunije

Steliu Lambru, 09.05.2018, 18:57

Počev od druge polovine 18 veka svetlost je bila u sredini svih projekata modernizacije. Ona je bila u viziji društvenih reformatora , put kojim čovek može izaći iz ignorancije koju prema njihovom mišljenju je gajila religija i Crkva. Zbog toga 18 vek je nazvan i vekom svetlosti. Svetlost je bila duhovne prirode i nju je trebala da donese knjiga i obrazovanje, kao i odstranjenje nepismenosti. U 19 veku moderne ideje su preuzele svetlost kojoj je dodata materijalna dimenzija jer uz pomoč nauke čovek je imao pristup znanju. Sama svetlost je smatrana najvećim napredkom do tada, a sijalica Edison radikalno je promenila svet. Komunisti su smatrali elektrifikaciju kao sredstvo kojim se novi čovek uzdiže na višu stepenicu od starog čoveka. Jedna od parola Lenjina je bila ,,vlast u rukama sovjeta i elekritifikacija sela”. Kada je preuzeo vlast u Rumuniju 6 marta 1945 godine, komunistički režim je preuzeo elektrifikaciju kao cilj koji da mu donosi legitimnost. Ambiciozni društveno-ekonomski program elekritifikacije Rumunije je imao važnu političku podlogu i stavljen je u praksi 50 godina. Inženjer Tudor Konstantin bio je šef Električnog zavoda Bukurešt, tadašnjeg najvećeg proizvođaća struje u zemlji. U jednom intervju za centar usmene istorije Rumunske radiodifuzije od 2003 godine on se seća prve hidroelektrane izgrađene na Bikazu. Tudor Konstantin:

,,Prvi projekat je delo profesora Dorina Pavela i inženjera Dimitrija Leonide, i to o njihovom trošku. Inženjer Leonida je želeo da pravi od rumunskog radnika pravog profesionalca tako da je osnovao školu nazvanu ,,Škola za električare i mehaničare inženjera Leonide”, na kojoj je predavao on, njegova supruga i dvojica profesora iz Politehnike. Od tamo su izašli vrhunski profesionalci koji ako su išli u kompaniji za gas i struju ili u železnicu i kazali da su pohađali školu Leonida zaposleni su na mestu. Inženjer Leonida kada je počeo projekat elektrifikacije, ja sam bio u zavodu i on mi je rekao ,, mladiću da znaš jednu stvar: nermoguća je elektrifikacija Rumunije ako se ne ukljući država, kao što su radili rusi sa elektrifikacijom Rusije”. Posle okonćanja ovog plana elektrifikacije ja sam nagrađen Ordenom rada, kojeg imama i sada. “

Posledice rata trebale su biti odstranjene samo industrijskim razvojom. Tudor Konstantin znao je šta poseduje Rumunija do politike elektrifikacije. Tudor Konstantin:

,, Ona je počela 1950 godine, kada sam ja već bio u Električnom zavodu, a inaće bio sam šef tog zavoda. Električni zavod iz Bukurešta je bio najveći u zemlji i imao je najbolje stručnjake i inženjere. On nije bio baš na nivou onih na zapadu, ali u svakom slučaju radili su stari stručnjaci od pre rata koji su izabrali dobru opremu. Oni su izabrali opremu koja je bila prema tadašnjim evropskim i svetskim standardima. Na primer zavod Filaret je imao motore Dizel jedinstvene u Evropi. Pošto je došao rat oni nisu mogli da se montiraju, tako da su montirani posle rata. Sećam se da su se vrtili rusi oko nas da im pomognemo sa planovima tih motrora. Mi smo im dali ključeve gde su bili planovi tako da ih oni kradu. Dešavale su se i takve stvari. “

Iza svih društveno-ekonomskih razloga, izrada i stavljanje u praksi takvog projekta je bilo moguće samo političkom odlukom. U planiranoj ekonomiji sve je trebalo biti moguće. Tudor Konstantin:

,, Partija je usvojila tu odluku, zatim je o njoj rasprvljano u svim ministarstvima, preduzećima i sa stručnjacima. Traženo je i moje mišljenje, učestvovao sam kada je izrađen plan elektrifikacije, jer sam bio prvi šef električnog zavoda. Sećam se da je bio veliki nesporazum između stručnjaka. Spor je izbio oko početka, dakle sa kakvom vrstom elektrane. Neki među koje i Leonida su tvrdili da se poćne sa hidroelektranama, dok su drugi tvrdili da se počne sa elektranama na gas i uglje. Na kraju je intervenisalo rukovdstvo partije da bi se smirile strasti. Rečeno je da su hidroelektane jeftinije i ekonomski efikasnije. Troškovi energije koju su proizvodile hidroelektrane su bili 3-4 niži od one koju proizvode termoelektrane. Ali dodalo se izgradnja hidroelektrana dugo traje a zemlja nemože da čeka toliko. Mi treba da industrijski razvijeno državu jako su troškovi veći tako da se išlo na termoelektrane. Na kraju se išlo na termoelektrane, ali se nije odustalo ni od hidroelektrana. Tada je počela izgradnja hidroelektrane iz Bikaza, ali je proizvodnja struje počela sa termoelektranama iz Dojčeštja, Moldavije i Trgu Mureša. “

Elektrifikacija Rumunije okonćana je 70 godina i smatrana je velikim uspehom. U međuvremenu energetska grana je postala raznolika, a veliki deo proizvodnje namenjen je industriji.