Borba za mir
Mir je bio glavna tema komunističke propagande da bi se suprostavio kapitalizmu koji je navodno voleo rat. Još u svojim radovima teoretičari marksizm-lenjinizma tvrde da su proleteri opredeljeni za mir, a poslodavci su bili pristalice konflikta. Filozofija marksizma je bila jednostavna, ali i konfuzna. Čak i kada su pozvali na svetsku proletersku revoluciju da bi promenili svet, proleteri su koristili nasilna sredstva da bi likvidirali buržoazija u cilju instauracije većnog mira nakon osvajanja vlasti. Pobeda bolševizma od 1917 godine ni izdaleka nije donela mir, već naprotiv. Sovijetski Savez je svim sredstvima pokušao da podstiće na nasilne pobune i na haos i u svom neposrednom susedstvu, ali i u celom svetu. U stvarnosti, komunistički režim je voleo konflikt kao i svaki drugi autoritarni režim, a mir je bio samo prazna reč kojom su ljudi lakše prevareni. Sovjetska propaganda je lansirala parolu borba za mir, koja je bila daleko od stvarnosti. U Rumuniji takozvana borba za mir je ušla u kolektivnom mentalitetu u toku sovjetske okupacije od 1944 godine i nestala je posle svrgavanja s vlasti komunizma 1989 godine. 50 godina kružio je vic da ćemo se boriti za mir, dok neće ostati kamen na kamenu. Vic samo prikazuje koliko je prazna bila sadržaja parola o borbi za mir i bila je znak da svi oni koji su je koristili samo su želeli da napreduju u partijskom aparatu, ili su imali neke lićne interese. Mir je bio jedan od glavnih stubova komunističke propagande u toku celokpunog postojanja, dok u doba režima Čaušesku je dostigla vrhunac podlosti njegovim proglašavanjem za junakom mira. Inženjer Štefan Barlea je bio važni komunistički aktivista zadužen za pitanja omladine 50 do 60 godina. U jednom intervju od 2002 godine za Centar usmene istorije rumunske radiodifuzije on se setio 1955 godine i njegovog znaćaja. Štefan Barlea:
Steliu Lambru, 25.03.2019, 16:09
Mir je bio glavna tema komunističke propagande da bi se suprostavio kapitalizmu koji je navodno voleo rat. Još u svojim radovima teoretičari marksizm-lenjinizma tvrde da su proleteri opredeljeni za mir, a poslodavci su bili pristalice konflikta. Filozofija marksizma je bila jednostavna, ali i konfuzna. Čak i kada su pozvali na svetsku proletersku revoluciju da bi promenili svet, proleteri su koristili nasilna sredstva da bi likvidirali buržoazija u cilju instauracije većnog mira nakon osvajanja vlasti. Pobeda bolševizma od 1917 godine ni izdaleka nije donela mir, već naprotiv. Sovijetski Savez je svim sredstvima pokušao da podstiće na nasilne pobune i na haos i u svom neposrednom susedstvu, ali i u celom svetu. U stvarnosti, komunistički režim je voleo konflikt kao i svaki drugi autoritarni režim, a mir je bio samo prazna reč kojom su ljudi lakše prevareni. Sovjetska propaganda je lansirala parolu borba za mir, koja je bila daleko od stvarnosti. U Rumuniji takozvana borba za mir je ušla u kolektivnom mentalitetu u toku sovjetske okupacije od 1944 godine i nestala je posle svrgavanja s vlasti komunizma 1989 godine. 50 godina kružio je vic da ćemo se boriti za mir, dok neće ostati kamen na kamenu. Vic samo prikazuje koliko je prazna bila sadržaja parola o borbi za mir i bila je znak da svi oni koji su je koristili samo su želeli da napreduju u partijskom aparatu, ili su imali neke lićne interese. Mir je bio jedan od glavnih stubova komunističke propagande u toku celokpunog postojanja, dok u doba režima Čaušesku je dostigla vrhunac podlosti njegovim proglašavanjem za junakom mira. Inženjer Štefan Barlea je bio važni komunistički aktivista zadužen za pitanja omladine 50 do 60 godina. U jednom intervju od 2002 godine za Centar usmene istorije rumunske radiodifuzije on se setio 1955 godine i njegovog znaćaja. Štefan Barlea:
,,Faktički 1955 godina je imala nekoliko posebnih znaćaja. Prva je pokretanje od strane patrijarha Justiniana jedne pastorale o kojoj smo znali i koju smo pozitivno prihvatili. Ona je bila poziv na mir i na nuklearno razoružanje. To je bio ćin političkog učešća Pravoslavne crkve, verovatno mu je to zahtevano od strane režima, neznam tačno. Sve je bilo istovremeno sa jednim velikim pokretom za mir koje je ohrabrio i predvodio Sovjetski Savez. Ovaj pokret za mir počeo je negde 1949 godine i stiglo se do 1955 godine kada je održan Svetki kongres mira. “
Posle Drugog svetskog rata bilo je logično da čovečanstvo želi mir, ali je Sovjetski Savez imao interes da promoviše ideološki mir. Štefan Barlea:
,,Pravili smo skupove omladine, I skoro da smo svake godine održali po 2-3 takva skupova. 1950 godine u Varšavi je održan drugi kongres za odbranu mira, izabran je svetski savet I tada sem zvanično saopštenih zvaničnika sem delegacija država, ušle su I dve omladinske organizacije, Svetski savez demokratske omladine I Medjunarodna unija studenata. Obe su imale organizacije sastavljene u savetima, jedan u Pragu sa predstavništvom u Pojskoj. Ove organizacije koje su predstavljale mirnodopski pokret kao punopravne članice Svetskog saveta mira tražile su od nacionalnih organizacije omladine I studenata da organizju skupove omladine u duhu mira. Mi smo organizovali nekoliko velikih skupova u Herestrau, u dvorani Floreaska. “
Borba za mir je nestala zajedno sa nestankom komunizma. Da bi se postigao takav ideal kao što je mir nije dovoljno samo da se glasno govori o tome. Za mir treba da se opredele i da ga primene svi ljudi i svi politički režimi.
