80 godina od ustoličenja legionarsko-antoneskijanskog režima (28.09.2020)
6. septembra 1940. fašistički režim zvani legionarski-antoneskijanskim, na čelu sa generalom Jonom Antoneskuom, ustoličen je u Rumuniji, koju je transformisao u nacionalno-legionarsku državu“, a u kojoj su potisnute sve demokratske slobode. Glavni akteri koji su omogućili ovaj postupak bili su kralj Karol II, general Jon Antonesku i legionarski pokret i njegov vodja Horija Sima. Kralj Karol II, avanturistički nastrojen i sa autoritarnim reakcijama, smatran je glavnim odgovornim za teritorijalnu katastrofu koju je Rumunija pretrpela 1940. godine. U junu je Sovjetski Savez pripojio Besarabiju i severnu Bukovinu, a u avgustu je Madjarska bečkim diktatom pripojila severnu Transilvaniju. 5. septembra, pod pritiskom demonstranata, Karol II imenovao je generala Jona Antoneskua za šefa države i napustio presto Rumunije. General Antonesku, kojeg je kralj progonio i tako stekao ogroman ugled u očima vojske, uputio je Karolu virulentni memorandum u kojem je protestvovao protiv predaje bez otpora Sovjetskom Savezu. Legionarski pokret, fašistička organizacija koju je osnovao Kornelju Zelea Kodreanu 1927. godine, učestvovao je u političkom životu Rumunije 30-ih godina pod nekoliko imena, kao što su Gvozdena garda, Grupa „Kornelju Zelea Kodreanu“ ili Stranka „Sve za Domovinu“. Režim ličnog autoriteta Karola II od februara 1938. do septembra 1940. je za legionare značio pravi period njihovog progona tokom kojeg je bio izvršen atentat na njihovog lidera Kodreanua.
Steliu Lambru, 28.09.2020, 15:13
6. septembra 1940. fašistički režim zvani legionarski-antoneskijanskim, na čelu sa generalom Jonom Antoneskuom, ustoličen je u Rumuniji, koju je transformisao u nacionalno-legionarsku državu“, a u kojoj su potisnute sve demokratske slobode. Glavni akteri koji su omogućili ovaj postupak bili su kralj Karol II, general Jon Antonesku i legionarski pokret i njegov vodja Horija Sima. Kralj Karol II, avanturistički nastrojen i sa autoritarnim reakcijama, smatran je glavnim odgovornim za teritorijalnu katastrofu koju je Rumunija pretrpela 1940. godine. U junu je Sovjetski Savez pripojio Besarabiju i severnu Bukovinu, a u avgustu je Madjarska bečkim diktatom pripojila severnu Transilvaniju. 5. septembra, pod pritiskom demonstranata, Karol II imenovao je generala Jona Antoneskua za šefa države i napustio presto Rumunije. General Antonesku, kojeg je kralj progonio i tako stekao ogroman ugled u očima vojske, uputio je Karolu virulentni memorandum u kojem je protestvovao protiv predaje bez otpora Sovjetskom Savezu. Legionarski pokret, fašistička organizacija koju je osnovao Kornelju Zelea Kodreanu 1927. godine, učestvovao je u političkom životu Rumunije 30-ih godina pod nekoliko imena, kao što su Gvozdena garda, Grupa „Kornelju Zelea Kodreanu“ ili Stranka „Sve za Domovinu“. Režim ličnog autoriteta Karola II od februara 1938. do septembra 1940. je za legionare značio pravi period njihovog progona tokom kojeg je bio izvršen atentat na njihovog lidera Kodreanua.
Odbijanjem lidera demokratskih partija Dinua Bratijanu-a, šefa Nacionalno-liberalne stranke, i Julija Maniua, predsednika Nacionalne seljačke stranke, da formiraju vladinu koaliciju sa Legionarnim pokretom, sastavljena je vlada legionara, vojnih i civilnih lica bliskih Antoneskuu. Tako se pojavila nacionalno-legionarska država“, o kojoj smo razgovarali sa istoričarom Joanom Skurtuom: Po prvi put u istoriji Rumunije, rukovodstvo zemlje pokušalo je da rukovodi zemlju na osnovu ideologije, da je organizuje po legionarskim pravilima. Zato su uspeli proglašenje Rumunije nacionalno-legionarskom državom. A onda su legionari počeli da transformišu ovu državu počev sa privredom. Imenovali su komesare za rumunizaciju koji su trebali da preuzmu rumunska preduzeća, od kojih su brojna bila jevrejska. Trebalo je da se izradi neki plan i organizuje razvoj u skladu sa legionarskom ideologijom, koja bi pre svega trebalo da vodi računa o poljoprivredi, a tek posle i o ostalim granama, s obzirom da je rumunska država imala 80% seljaka.“
Nakon pokušaja transformacije privrede usledile su kultura i obrazovanje. Istoričar Joan Skurtu precizira: Sa ideološko-kulturnog gledišta, preuzimajući Ministarstvo nacionalnog obrazovanja i Ministarstvo nacionalne propagande, legionari su pokušali da nametnu ideju da je pojedinac mali točak u ogromnom zupčaniku koji je država. Pojedinac je morao poštovati odredjene direktive Legionarskog pokreta. Drugim rečima, pojedinačna prava i slobode više nisu postojali, postojala su samo kolektivna državna prava koje je uspostavio Legionarski pokret. Što se tiče spoljne politike, zemlja je bila orijentisana prema Nemačkoj i Italiji, s obzirom da je još u decembru 1937. godine, za vreme predizborne kampanije za parlamentarne izbore, Kornelju Zelea Kodreanu izjavio da će 48 sati nakon pobede Legionarskog pokreta Rumunija imati alijansu sa Rimom i Berlinom. Na zahtev legionara i po svojoj volji, Jon Antonesku je 23. novembra 1940. godine potpisao dokument o pristupanju Rumunije Trojnom paktu, odnosno savezu Nemačke, Italije i Japana “.
Rumunija se u stvari transformisala iz slabljene države u propadajuću, tvrdi istoričar Joan Skurtu: Nastala je čitava gužva, jer takva reorganizacija nije mogla dati opipljive i neposredne rezultate. Smena rukovodilaca preduzeća novim šefovima iz redova Legionarskog pokreta nije dovodila do funkcionisanja tih preduzeća. Nastavnici, uključujući i prestižne univerzitetske profesore, izbačeni su iz obrazovnog sistema i imenovani su simpatizeri legionara koji da promovišu njihovu ideologiju. Čitav propagandni aparat trebao je da pohvali Legionarski pokret i njegove vodje, da pohvali Nemačku i Italiju i tako dalje. Nakon što je Rumunija živela u savezu sa Francuskom i Velikom Britanijom radi odbrane teritorijalnog integriteta, niko nije mogao zaboraviti da su Bečki diktat nametnuli Hitler i Musolini. Dakle, sve ove smene u rumunskoj državi nisu dale rezultate“, ističe istoričar Joan Skurtu.
Nacionalno-legionarska država trajala je do januara 1941. godine kada ju je zamenila vojna i lična diktatura Jona Antoneskua. Rivalstvo izmedju Antoneskua i Legionarskog pokreta izbilo je u januaru 1941. godine, kada je prvi, uz podršku Nemačke, rešio spor u svoju korist.
