Istraživač Juliju Poper
Nazvan poslednjim osvajačem“, kraljem Patagonije“, alhemičarem“, diktatorom“, baronom Ognjene zemlje“, inženjer istraživač Juliju Poper rođen je u Bukureštu 15. decembra 1857. godine, a preminuo je 5. juna 1893. godine u Buenos Ajresu u nerazjašnjenim okolnostima, sa samo 35 godina. Pohađao je univerzitet u Francuskoj, na Politehničkoj školi i Nacionalnoj školi za Mostove i Puteve u Parizu i stekao je diplomu rudarskog inženjera. Osim interesovanja za nauku i tehnologiju, Poper je pokazao i poseban talenat za proučavanje jezika, govoreći sedam stranih jezika.
Steliu Lambru, 27.06.2022, 14:00
Nazvan poslednjim osvajačem“, kraljem Patagonije“, alhemičarem“, diktatorom“, baronom Ognjene zemlje“, inženjer istraživač Juliju Poper rođen je u Bukureštu 15. decembra 1857. godine, a preminuo je 5. juna 1893. godine u Buenos Ajresu u nerazjašnjenim okolnostima, sa samo 35 godina. Pohađao je univerzitet u Francuskoj, na Politehničkoj školi i Nacionalnoj školi za Mostove i Puteve u Parizu i stekao je diplomu rudarskog inženjera. Osim interesovanja za nauku i tehnologiju, Poper je pokazao i poseban talenat za proučavanje jezika, govoreći sedam stranih jezika.
Odmah nakon diplomiranja, mladi inženjer kreće u potragu za poslom. Prvi posao pronalazi u Egiptu, na Sueckom kanalu. Nastavio je da putuje po svetu, po Bliskom i Dalekom istoku, do 1881. godine, kada se vratio u Rumuniju. Nakon kratkog boravka u domovini, odlazi ponovo u Aziju, a zatim stiže na Aljasku, u Sjedinjene Američke Države i Kanadu. Odlazi na jug, ka Kubi i Meksiku, gde radi kao inženjer, geograf, kartograf i novinar. Dok je bio u Brazilu 1885. godine, Poper je čuo vest o otkriću zlata u Ognjenoj zemlji i krenuo je za Argentinu, gde je započeo svoju patagonsku avanturu.
Uz podršku kompanije za geološka istraživanja, Poper odlazi u Ognjenu zemlju. Po povratku je izneo ubedljiv izveštaj i 1886. godine je ponovo poslat tamo sa zadatkom da izvrši opsežnije istraživanje. Sa njim je bio još jedan inženjer i tim stručnjaka za rudarstvo i metalurgiju. Nije se prevario, pesak na obali Ognjene zemlje imao je više zlata nego Patagonija. Tim predvođen Poperom fotografiše, meri i crta karte. U zaliv San Sebastijan je stigao 1887. godine, gde je izgradio objekte za pranje zlatnog peska i stambene prostore za zaposlene radnike. Kolonija koju je izgradio Poper biće opremljena administrativnom zgradom, a formiraće i malu zaštitnu grupu avanturista koji stižu privučeni zlatom. Čak uspeva da proširi i broj kolonija. Na njegovu nesreću, kompanija koja ga je finansirala je bankrotirala, te je bio prinuđen da se vrati u Argentinu 1889. godine.
Centar za proučavanje Istorije Jevreja u Rumuniji odao je počast Juliju Poperu izložbom. Kustos Anka Tudoranča predstavila je eksponate sa izložbe, a neki dokumenti su do sad bili nepoznati: Pred nama, uvećani, nalaze se kadrovi iz foto-albuma iz 1886. godine, albuma koji prikazuje istraživanje u Ognjenoj zemlji. Ovo je u stvari prvi fotografski izveštaj napravljen u Ognjenoj zemlji, ovo je s naučne, kartografske i geografske tačke gledišta uspeh rudarskog inženjera Julija Popera. Ove fotografije prati tekst naučne konferencije koju je održao na Argentinskom geografskom institutu 1887. godine. Poper je umro sa 35 godina, a njegova poslednja naučna inicijativa bila je istraživanje Antarktika. Na dan kad je umro, dobio je odobrenje za ekspediciju na Antarktik. Poper je prvi Rumun koji je bio na pet kontinenata. Otkrivamo rumunska imena u Argentini. Zahvaljujući njemu govorimo o Rio Karmen Silva, Sijera Karmen Silva, Urekja, Lahovariju“.
Poper je 1887. godine pisao Vasileu Akeksandreskuu Urekji, sekretaru Rumunskog geografskog društva, o privlačnostima istraživanja, većim od privlačnosti zlata; citiramo Neću više opisivati emocije koje izazivaju avanture i pejzaži tokom putovanja koje nema drugi uzrok osim magnetne igle i ogromnog zvezdanog svoda; grandiozni pejzaži koji se iznenada prikazuju pred putnikovim očima; orografski, hidrološki i geološki pejzaži; flora i fauna toliko raznolike, da čudesno izbijaju na mestima gde ljudska noga nije kročila — ali koliko drugih prirodnih fenomena se dešava na zemlji gde civilizacija čini svoje prve korake“.
Anka Tudoranča je želela da naglasi kompleksnu ličnost istraživača: Poper je zanimljiva tema u svim svojim aspektima i u jednom trenutku moramo govoriti i o tome šta je bilo pozitivno, a šta negativno. Na primer, govori se da je bio plav ili riđ. Zbog stereotipa je predstavljen kao riđ, ali rubio“ znači plavušan. S obzirom da je poslednjih 10 godina svog života govorio i pisao na španskom besprekorno, moramo i mi da znamo malo španskog da bismo volje razumeli Rumuna Popera. Ima izvanredna pisma puna patriotizma poslata Rumunskom geografskom društvu, u kojima ponavlja Rumun sam, Rumun sam rođen, Rumun ću umreti“. Ironija je da nikada nije imao rumunsko državljanstvo, jer je bio u istoj situaciji kao i svi ostali koji su bili deo jevrejske zajednice. Zahvaljujući njemu u Ognjenoj zemlji nalazimo nazive na rumunskom, to je bio njegov gest ljubavi prema Rumuniji, a naročito prema Kraljevskoj Kući Rumunije, pokrovitelju Geografskog društva“.
Juliju Poper je prisutan ne samo u istoriji Argentine i u specijalizovanim člancima, već je inspirisao i autore književnosti, stripova i filmova. Njegovo ime nosi čak i jedan čileanski rok bend.
