Francuske vojne misije u Rumuniji
Današnja Rumunija je tvorevina Francuske, za svakog poznavaoca rumunske istorije počev od 1800. godine ova izjava je neosporiva. Snaga modernizacije koju je Francuska ponudila svetu je bila ogromna, a rumunski prostor nije bio zaobiđen. Uticaj Heksagona u Rumuniji bio je totalan ,od kulinarskih pozajmica, mode u odevanju, lepog ponašanja, pa čak i jezika. U velikim istorijskim trenucima, međutim, bilo je potrebno više od mode i pozajmica, bilo je potrebno fizičko prisustvo i autoritet. Francuziranje“ Rumuna je vršeno i preko francuskih vojnih misija koje su dolazile na rumunski prostor da bi obezbedile stabilnost. Prisustvo misija je počastvovano u Nacionalnom Muzeju Istorije Rumunije putem izložbe koju je organizovala ova institucija.
Steliu Lambru, 21.11.2022, 14:50
Današnja Rumunija je tvorevina Francuske, za svakog poznavaoca rumunske istorije počev od 1800. godine ova izjava je neosporiva. Snaga modernizacije koju je Francuska ponudila svetu je bila ogromna, a rumunski prostor nije bio zaobiđen. Uticaj Heksagona u Rumuniji bio je totalan ,od kulinarskih pozajmica, mode u odevanju, lepog ponašanja, pa čak i jezika. U velikim istorijskim trenucima, međutim, bilo je potrebno više od mode i pozajmica, bilo je potrebno fizičko prisustvo i autoritet. Francuziranje“ Rumuna je vršeno i preko francuskih vojnih misija koje su dolazile na rumunski prostor da bi obezbedile stabilnost. Prisustvo misija je počastvovano u Nacionalnom Muzeju Istorije Rumunije putem izložbe koju je organizovala ova institucija.
Ernest Oberlender-Tarnovjanu, upravnik muzeja, želeo je da ponovi presudnu ulogu pomoći koju je Francuska pružila Rumuniji u poslednja dva veka: Obično kažemo da slika vredi 1000 reči. Ja obično kažem da delo vredi milion reči i ova izložba je posvećena delima Francuske, starog, nepokolebljivog i važnog prijatelja Rumunije. U suštini, od sredine 19. veka nema značajnijeg događaja u Rumuniji u kom Francuska nije bila uz rumunsku državu i naciju. Iako smo prijatelji, iako smo bliski, s vremena na vreme potrebno je podsetiti naše sugrađane, ali i naše francuske i evropske prijatelje i partnere, da se ovo prijateljstvo zasniva na delima. Ova izložba javnosti i stručnjacima iznosi dela francuskih vojnih misija. Počevši od 1855. godine, dakle od pre skoro 150 godina, francuska vojska je ovde bila prisutna i u jednom od najdramatičnijih trenutaka naše istorije 1916. godine, i ponovo 1918. godine, francuska vojna misija je odigrala suštinsku ulogu u reorganizaciji rumunske vojske i spasavanju postojanja nacionalne nezavisne i suverene rumunske države. Naši odnosi sa Francuskom nisu okončani u vreme Prvog svetskog rata, već su nastavljeni i dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, na novoj osnovi. Rumunija je bila jedan od važnih saveznika Francuske u jugoistočnoj i istočnoj Evropi, zajedno sa Poljskom predstavljala je stubove antirevizionističke evropske strukture i arhitekture i protiv podrivanja demokratskih društava totalitarnom subverzijom“.
Tokom Krimskog rata, 1855. godine, Francuska je poslala misiju u Dobrodžu za izgradnju puta od Konstance do Rasova. Misiju je vodio inženjer puteva Leon Lalan, a u njoj su bili i inženjer Žil Mišel, geolozi Blondo i Goden, doktor Kamil Alar, rumunski topograf Aninočjanu i straža od osam vojnika. Prvi francuski oficiri počeli su da obučavaju vojsku u Moldaviji 1857. godine.
Prva prava francuska vojna misija stigla je u Rumuniju 1860. godine i poslao ju je Napoleon III, na zahtev rumunskog princa Aleksandra Joana Kuze. Misija je sastojala od intendantskih i upravnih oficira i podoficira, a predvodio ju je potkomesar Gi Le Klerk. Za šefa misije je 1861. godine postavljen pukovnik konjice Zenon Ežen Lami koji je zajedno sa oficirima i podoficirima generalštaba, sa trupama i artiljerijom starao o obuci rumunske vojske opremljene francuskim oružjem. Prva francuska vojna misija je ostala u Rumuniji do 1869. godine. A zakon o organizaciji rumunske vojske iz 1867. godine bio je inspirisan francuskim zakonom.
Mnogo poznatija je bila druga francuska vojna misija koja je stigla u jesen 1916. godine, u izuzetno teškom trenutku za Rumuniju, kada su Centralne sile osvojile dve trećine njene teritorije. Predvođena generalom Anrijem Matijasom Bertloom, misija je imala ulogu da obnovi psihu rumunske vojske, ali i da obuči nove rumunske divizije opremljene oružjem koje je poslala Antanta. Kompetentnost generala Bertloa bila je odlučujuća i videla se u velikim pobedama koje je rumunska vojska ostvarila u leto 1917. godine u Marašti, Marašešti i Ojtuzu. Pored francuske vojne misije, delovala je i francuska sanitarna misija.
Treća francuska vojna misija je misija AIGLE i počela je u leto 2022. godine u Činku, u blizini Brašova. Na ulog treće francuske vojne misije u Rumuniji ukazao je Ernest Oberlender-Tarnovjanu: U ovom kritičnom trenutku, nakon invazije i početka agresorskog rata protiv Ukrajine, Francuska se još jednom pokazala kao pouzdan partner, saveznik i prijatelj. Ona je poslala vojnike i važne vojne resurse u misiju u Istočnoj Evropi, u oblasti Crnog mora, da zaštiti ne samo našu zemlju od mogućih posledica nepromišljenog čina Rusije, već da zaštiti i Evropu i ceo demokratski svet. Francuska misija brani Rumune, brani Evropljane iz Istočne Evrope, ali brani, u stvari, svetski poredak zasnovan na pravilima, na zakonu i brani demokratiju“.
Francuske vojne misije u Rumuniji su suštinska poglavlja rumunske istorije u poslednja dva veka. I znaci su prijateljstva koje je postojano vekovima.
