Juliju Maniju, 150 godina od rođenja
Politika je tema beskrajnih rasprava, a najčešće neslaganja. Vrlo mali broj političara koje danas smatramo visokoprofilnim nisu savršeni, jer ljudi prave greške. Ali to ne znači da nije bilo istinski istaknutih političara koji su postali merila za potomstvo. Ono što ih je učinilo izuzetnim je način na koji su se ponašali u izuzetno teškim situacijama za sebe i svoju zajednicu. Jedan od najznačajnijih rumunskih političara bio je Juliju Maniju, koji se rodio 8. januara, pre 150 godina.
Steliu Lambru, 23.01.2023, 12:41
Politika je tema beskrajnih rasprava, a najčešće neslaganja. Vrlo mali broj političara koje danas smatramo visokoprofilnim nisu savršeni, jer ljudi prave greške. Ali to ne znači da nije bilo istinski istaknutih političara koji su postali merila za potomstvo. Ono što ih je učinilo izuzetnim je način na koji su se ponašali u izuzetno teškim situacijama za sebe i svoju zajednicu. Jedan od najznačajnijih rumunskih političara bio je Juliju Maniju, koji se rodio 8. januara, pre 150 godina.
Rođen 1873. godine u Šimelul Silvanijej, na severozapadu Rumunije, Juliju Maniju je bio advokat, kao i njegov otac. Doktorirao je pravo 1896. godine na Univerzitetu u Beču. Počinje da se bavi politikom i aktivan je u redovima Rumunske Nacionalne Partije, a 1906. godine izabran je za poslanika u mađarskom Parlamentu. Mobilisan je 1915. godine u austrougarskoj vojsci na italijanskom frontu, a 1918. godine, na kraju rata, učestvuje na skupštini u Alba Juliji, kada je odlučeno da se teritorije Austro-Ugarske naseljene Rumunima ujedine sa Kraljevinom Rumunijom. U ovoj Velikoj Rumuniji, zajedno sa Jonom Mihalakeom, osniva 1926. godine Nacionalnu Seljačku Stranku, a između 1918. i 1945. godine tri puta je bio premijer Rumunije. Ubeđeni demokrata, odbijao je bilo kakvu saradnju i sa fašističkim i sa komunističkim diktaturama. Zatvoren 1947. godine, u 75. godini života, Juliju Maniju će umreti 5. februara 1958. godine usled pritvora u zatvoru Siget.
Juliju Maniju bio je jedan od najmoćnijih koagulacionih faktora u ciljevima rumunskog društva u prvoj polovini 20. veka. Nepotkupljiv, harizmatičan, uporan, Maniju je zaista bio čovek koji je Rumunima bio potreban u trenucima velikih raskršća. U sećanjima Juliju Maniju je ostao uzoran političar i izuzetna osoba. Iz mnoštva svedočanstava, izvukli smo dva koja se nalaze u arhivi Centra za usmenu istoriju Rumunske Radiofuzije.
Joana Berindej, ćerka Joana Hundice, vođe Nacionalne Seljačke Partije, prisetila se 2000. godine gospodina Julija Manijua“, kako ga je nazvala, kao čoveka velike dobrote i skromnosti. Maniju je bio čovek retke skromnosti! Veoma simpatičan čovek toplog glasa. Dolazio bi kod nas na ručak, sećam se da sam jednom izašla da ga dočekam i rekao je meni i mojoj sestri dobar dan, drage gospođice“. I imao je mrlju na reveru i ja sam mu rekla da mi dozvoli da je očistim. Jao što me je sramota“, rekao je. A ja mu kažem da se to dešava i da mi da da očistim mrlju, da ne ide i negde drugde tako. A gospodin Maniju je tada bio bolestan, kada bi seo na stolicu pao bi. Bolela su ga kolena i bilo mu je teško hodati, ali nisam ga videla nikad nervoznog, besnog zbog nečega. Bio je izuzetno miran. Kao političar je bio beskompromisan. Moj otac je to voleo! Nije popuštao nikako. Ima zlih glasova koji su govorili da je Maniju teško donosio odluke. To je čista zloba, svi političari imaju neprijatelje, ne možeš biti savršen ili da nemaš protivnike. Ali kažem vam, ne zato što ga je moj otac voleo ili zato što sam ga poznavala, ali ja nisam nalazila nikakve nedostatke, moram vam to reći“.
Seržu Makarije, aktivan u nacionalno-seljačkoj omladini, pričao je 2000. godine kako je ulazak Sovjeta u Rumuniju predstavljao znak za uzbunu za rumunsko društvo, koje se mobilisalo protiv ovih neprijatelja. Uprkos poodmaklim godinama i bolesti, Juliju Maniju nije oklevao da se aktivno uključi: Na svaka dva-tri dana smo imali sukobe sa komunističkim bandama. Bilo je većih okupljanja i odmah se znalo ko će doći. Među vođama partije koji su bili s nama na tim sukobima bio je i Ilije Lazar. Na tru Palate svi smo se okupili i bodrili kralja, a kad je kralj došao na balkon usledile bi ovacije i oduševljenje. I uvek nakon toga su dolazila kola sa radnicima, sa motkama. Na primer, 15. maja 1946. godine, kada se proslavljalo 98. godina od Barnucijevog govora na Trgu Slobode u Blažu, došao je i Maniju. Na izlazu, oko rumunskog Ateneuma bila su kola puna radnika sa toljagama. Jedva smo uspeli da izvučemo predsednika, otvorili smo zadnja vrata, što se nikad nije radilo, i probili smo se da ga izvučemo napolje“.
Juliju Maniju je bio više od poštenog političara, bio je simbol same demokratije. Između 1944. i 1947. godine, u jeku ofanzive za uspostavljanje komunističkog režima, smatran je najvažnijim partnerom u dijalogu sa Zapadom. Njegova žrtva u Sigetu pretvorila ga je u jedno od velikih obeležja rumunske politike u 20. veku.
