Stogodišnjica kluba Rapid Bukurešt
Rapid Bukurešt je fudbalski klub u rumunskoj prvoj ligi sa najdužim postojanjem. Osnovan 1923. godine, od kad je prošlo 100 godina, tim je bio najpopularniji iz više razloga: bio je radnički, okupljao je oko sebe pristalice drugih timova koje je komunistički režim raspustio posle 1945. godine, bio je proganjan u vreme komunističkog režima koji je vodio Nikolaje Čaušesku između 1965. i 1989. Za svojih 100 godina postojanja, Rapid Bukurešt je 3 puta osvojio titulu nacionalnog prvaka, 13 puta Kup Rumunije i 4 puta Superkup Rumunije, a na međunarodnom nivou igrao je četvrtfinale Kupa UEFA 2005-2006 i dva puta osvojio Balkanski kup.
Steliu Lambru, 19.06.2023, 16:07
Rapid Bukurešt je fudbalski klub u rumunskoj prvoj ligi sa najdužim postojanjem. Osnovan 1923. godine, od kad je prošlo 100 godina, tim je bio najpopularniji iz više razloga: bio je radnički, okupljao je oko sebe pristalice drugih timova koje je komunistički režim raspustio posle 1945. godine, bio je proganjan u vreme komunističkog režima koji je vodio Nikolaje Čaušesku između 1965. i 1989. Za svojih 100 godina postojanja, Rapid Bukurešt je 3 puta osvojio titulu nacionalnog prvaka, 13 puta Kup Rumunije i 4 puta Superkup Rumunije, a na međunarodnom nivou igrao je četvrtfinale Kupa UEFA 2005-2006 i dva puta osvojio Balkanski kup.
U junu 1923. godine, nekoliko grupa radnika iz radionica Grivice uspelo je, posle uzastopnih pokušaja, da ubedi rukovodstvo Rumunske železnice da subvencioniše fudbalski tim. Za tim postoje dva datuma rođenja, 11. i 25. jun 1923. godine, kako kaže istoričar Pompiliju Konstantin, autor knjige Rapid i rapidism“. Tako je rođen CFR Bukurešt, tim radnika železnice i naselja Đulešti, a od sredine 1930. tim postaje ozbiljan konkurent moćnoj Venus Bukurešt i Ripensiji Temišvar. Sredinom 1930., CFR Bukurešt je promenio ime u Rapid Bukurešt i svoje boje iz ljubičaste u trešnja-belu. Utakmice su se igrale na stadionu ONEF, kasnije Republike“, a od 1936. godine na svom stadionu Đulešti. Pod političkim pritiskom komunističke partije, 1944. godine ponovo postaje CFR, zatim dobija naziv Lokomotiva. Tek 1958. godine ekipa se vraća na staro ime Rapid.
Tim je ostao popularan dugi niz godina, sa veoma dobrim imidžom za nekoliko generacija navijača. Pompiliju Konstantin je objasnio razloge ove popularnosti. U suštini, to se dešava krajem 30-ih godina, ali uglavnom nakon što se raspadnu međuratni klubovi Karmen, Makabi, Venus. Mnogi navijači ovih timova, 40-ih i 50-ih godina, odlaze u Rapid jer se radilo jedinom klubu koji je ostao iz međuratnog perioda. Čak sam našao i članke o procenjenom broju navijača za Rapid klub, negde 50-tih je očigledno najpopularniji klub. Ali u međuratnom periodu nije bio najpopularniji klub, Venus i Ripensija su bile popularnije. Štampa je 1950-ih procenjivala da je bilo skoro milion pristalica rapidista.“
Posle 1945. godine i uspostavljanja komunističkog režima, Rapid je postao miljenik režima. Pompilije Konstantin. Rapid je favorit, bez sumnje. To je zato što je, pre svega, režimu trebalo da promoviše ovaj imidž radničkog kluba i radnika koji je bio ne samo dobar radnik već i dobar sportista. Dež, prema dokumentima i svedočanstvima koje sam prikupio, nije se baš mešao, mogu reći nikako, u tok tima. George Apostol je mnogo više rapidist, s druge strane, i ulaže ozbiljne napore da pomogne klubu 50-ih godina, kada Rapid prvi put ispada iz lige. Apostol, tadašnji šef radnika u Rumuniji, piše pismo u kojem traži od Sindikata fizičkog vaspitanja i sporta, lidera rumunskog sporta, da odobre ostanak Rapida u prvoj ligi jer je to bio najpopularniji tim. Očigledno, ovo se ne prihvata, Rapid ispada, ide u drugu ligu i ponovo napreduje.“
Venus Bukurešt i Ripensija Temišvar, bivši rivali Rapida, nestali su ili su se borili sa anonimnošću poput Progresul Bucurešt i Petrolul Ploješt. Ali pojava drugih timova, krajem 1940-ih, snažno podržanih od strane struktura moći komunističke države, Stjaua, fudbalski tim vojske, i Dinamo, fudbalski tim policije, promenila je rivalstvo. Novi protivnici stvaraju novi identitet rapidista, antisistemski identitet. Najeksplicitniji oblici ispoljavanja rapidizma bili su na stadionu i sastojali su se od skandiranja. Jedna od najdirektnijih je bila Ko nas je stavio u grupu B / Čaušesku PCR!“, ali Pompiliju Konstantin kaže da su bile epizodne, izazvane trenutnim raspoloženjem, u zavisnosti da li je tim pobeđivao ili gubio. Rapidizam je, međutim, značio i bliže odnose i veću solidarnost među ljudima.
Pompilije Konstantin: U to vreme mislim da se rađa rapidizam, posebno ovaj antisistemski stav. Tim već počinje da ispada i ostaje u drugoj ligi dugi niz godina. Navijači to osećaju kao kaznu režima. Dolazi do mnogo nameštenih utakmica i to se takođe može naći u arhivi. Ove stvari su doprle do ušiju navijača koji su išli u Čišmiđiu, jer se tamo okupljalo mnogo navijača. Nije bilo teško shvatiti aranžmane. A ljudi koji su se sretali na tribinama Rapida već su se poznavali i stvorili su neku vrstu podzemne mafije robe, posebno tokom nestašice 80-ih kada ste tražili pomoć od rapidiste od poverenja. Došlo se do epizodnih skandiranja na utakmicama sa Dinamom i Stjaom“.
Rapid Bukurešt je danas obeležio stogodišnjicu. To je mnogo za organizaciju koja je prošla kroz toliko komplikovanih trenutaka u istoriji. Cilj Rapida je da, kao i svako ko gleda u budućnost, bude u stanju da uradi još više.
