Sporazum o klimatskim promenama ( 12.10.2016)
Potpisan 2015. godine sa ciljem da ograniči rast globalne tenmperature, Pariski sporazum o klimatskim promenama trebalo bi da stupi na snagu sledećeg meseca. Sporazum koji trasira glavne smernice globalnog pristupa klimatskim promenama posle 2020. godine treći je po važnosti posle Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama iz 1992. godine i Protokola iz Kjota iz 1997. godine. U Vašingtonu predsednik Barak Obama je potvrdio da će sporazum stupiti na snagu u novembru posle usvajanja ovog dokumenta u zemljama koje su najveći zagadjivači na svetu. ,,SAD i Kina, najveće ekonomije sveta i najveći zagadjivači, priključili su se sporazumu i sada je svet zvanično prešao prag za implementaciju Pariskog sporazuma. Ako svet ispuni preuzete obaveze istorija može smatrati Sporazum orijentirom za našu planetu- izjavio je lider Bele kuce, okvalifikujući pariski document ,,najboljom šansom da spasimo jedinu planetu koju imamo.
Corina Cristea, 14.10.2016, 09:52
Potpisan 2015. godine sa ciljem da ograniči rast globalne tenmperature, Pariski sporazum o klimatskim promenama trebalo bi da stupi na snagu sledećeg meseca. Sporazum koji trasira glavne smernice globalnog pristupa klimatskim promenama posle 2020. godine treći je po važnosti posle Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama iz 1992. godine i Protokola iz Kjota iz 1997. godine. U Vašingtonu predsednik Barak Obama je potvrdio da će sporazum stupiti na snagu u novembru posle usvajanja ovog dokumenta u zemljama koje su najveći zagadjivači na svetu. ,,SAD i Kina, najveće ekonomije sveta i najveći zagadjivači, priključili su se sporazumu i sada je svet zvanično prešao prag za implementaciju Pariskog sporazuma. Ako svet ispuni preuzete obaveze istorija može smatrati Sporazum orijentirom za našu planetu- izjavio je lider Bele kuce, okvalifikujući pariski document ,,najboljom šansom da spasimo jedinu planetu koju imamo.
U Bukureštu profesor Univerziteta Mirča Ducu podseća na kontekst usvajanje sporazuma i na klimatske promene u poslednjim godinama: ,,Treba priznati da uprkos pojedinim ocenama o usporavanju klimatskih promena u periodima kada su se pojavili globalni fenomeni poput El Ninja ili La Ninja, prosečne temperature se imale oscilacije naročito one iznad običnih proseka. U svakom slučaju nakon 2010. godine mi smo bili svedoci 10 najtoplijih godina od kada se mere meteorološki fenomeni. Ekstremni klimatski dogadjaji postaju pravilo, tako da mnogi govore o klimatskim poremećajima, drugi o klimatskim promenama, a psimisti o promeni klime na koju smo navikli polovinom prošlog veka. U svakom slučaju treba podvići da u situaciji kada koncentracija ugljen dioksida u atmosferi premašuje kritičnu granicu od 400 delova miliona, treba da očekujemo rastući trend globalne temperature, ako ne intervenišu veliki prirodni perturbatori. Da se ne bi stvorio debalans, koji bi mogao da izazove ubrzani ritam klimatskih poremecaja i radikalno pomenio uslove postojanja čovečanstva, već više godina preduzimaju se mere na medjunarodnom planu. Prvi signal i dokumet u ovom smislu je Okvirna konvencija o klimatskim promenama potpisana je u Riju 1992. godine. Usledio je Protokol iz Kjota, ali se u poslednje vreme postavllja pitanje–Šta posle Kjota?
Za razliku od prethodnog sporazuma Ujedinjenih nacija o globalnom zagrevanju-Projekat iz Kjota čija je primerna počela posle dugih osam godina od usvajanja i koji se odnosio isključivo na bogate države, Pariski sporazum izgleda da će se brže sprovoditi. Možda i zbog konstatacije u studiji Ujedinjenih da će se prosecna temperatura povećati za 3 stepena ili jos više do 2100. godine, ako se nastave sadašnji trendovi. 2016. godina izgleda da će biti najtoplija od kada se beleže podaci o temperaturi. Na pitanje šta donosi Pariski sporazum, akedemik Mirča Ducu kaže: ,,195 država je potpisalo Pariski sporazum koji predstavlja veliki uspeh u pregovorima koji su se odvijali pod okrilljem Ujedinjenih nacija. Sporazum ima univerzalnu razmeru, a medjunarodno pravo omogućuje njgovu primenu i u unutrašnjem pravu, iako se se radi uglavnom o političkom sporazumu. Gradjansko drustvo je anagazovano i mobilisano uz druge države na ispunjavanje preuzetih obaveza – ograničenje globalne temperature na 2 stepena Celziusa u odnosu na predindustrijski nivo, pa možda i na 1,5 stepeni. Pažnja se poklanja i neutralizaciji emisija sa efektima staklene bašte počev sa 2050. godinom. Istovremeno sporazum predvidja dobrovoljne nacionalne doprinose koji će se preispitati svake 5 godine. Usvojen konsenzusom, Pariski sporazum ima i velike propuste. u prvom redu nema obavezujući karakter, nacionalni doprinosi su dobrovoljni, nije predvidjen nikakav mehanizam provere, sve se bazira na transparentnosti i stavu država prema poštovanju preuzetih obaveza
Što se Rumunije tiče profesor Mirča Ducu kaže da naša zemlja nema probleme sa ispunjavanjem preuzetih obaveza, odnosno smanjenjem ekmisija gasova sa efektima staklene bašte i da je vec ispunila standarde i ciljeve kada je reč o udelu obnovljive energije u ukupnu potrošnju energije.
