Privredni tokovi i bankarski krediti (11.01.2019)

Corina Cristea, 11.01.2019, 13:59

Privreda Rumunije zabeležiće ove godine rast od 3,5% i od 3,1% u 2020. godini, što predstavlja smanjenje za 1 indeksni poen u odnosu na porošlogodišnju prognozu, navodi u polugodišnjem izvestaju ,,Global ekonomik prospekts“, izveštaj koji objavljuje Svetska banka. Medjunarodna finansijska institucija procenjuje da je u Evropi i Centralnoj Aziji privredni rast usporen na 3,1% u 2018 sa 4% u 2017. godini pre svega zbog smanjenja privrdne aktivnosti u Turskoj u drugom polugodištu prošle godine. Ne računajući Tursku, ekonomski rast ostaje nepromenjen, od 2,9% u 3018. godini, jer usporavanje rasta u Bugarskoj i Rumuniji nadoknadjuje se ubrzanjem proizvodnje na istoku, ocenila je Svetska banka. Ocčkuje se usporavanje ekonomskog rasta u svetu na 2,9% u 2019. godini, za 0,1% u odnosu na 2018 i 0,2%u 2017, dok će se rast svetske trgovine smanjiti na 3,6% ove godine sa 3,8% u 2018 i 5,4% u 2017. Ovo usporavanje uticaće negativno na svetsku industriju, smatra ova medjunarodna finansijska instiitucija. Svetska banka upozorava da postoji sve veći rizik za globalnu ekonomiju, da se perspektive pogoršavaju zbog pooštrenih finansijskih uslova, rastućih trgovinskih tenzija i turbulencija na finansijskim tržištima pojedinih zemalja sa privredama u usponu i u razvoju. Na početku 2018. godine svetska privreda je bila u punom zamahu, ali je posustala kasnije, a ubuduće privredni rast bi mogao da se uspori još više“- upozorava generalna direktorka Kristina Georgijeva. Istovremeno posledice trzavica izmedju SAD i Kine osetiće se u celom svetu i mogle bi povečati nestabilnost na finansijskim tržištima, a to bi ozbiljno pogodile ekonomije u razvoju. Računice pokazuju da bi se ekspanzija najjače ekonomije SAD mogla smanjiti na 2,5% ove godine sa 2,9% u 2018, a kineska zabeležiti rast od samo 6,2%, za 0,3% manji od prošlogodišnjeg. Za evro zonu prognozira se ekonomski rast od 1,6 ove godine, za 0,3% manji nego 2018. godine. Kada je reč o privredi Rumunije medjunarodna finansijska institucija prognozira rast bruto društvenog proizvoda u 2018. godini od 4,1%, manji za jedan indeksni poen u odnosu na julsku prognozu. U 2021. godini, privreda će zabeležiti rast od 2,8%. Prema statističkim podacima Rumunija ima i dalje zavisnu ekonomiju, veliki spoljnotrgovinski deficit, a Rumuni troše čak 48% porodičnog budžeta na hranu. Profesor univerziteta Mirča Kosea u intervju za Radio Rumunija napravio je analizu trenutne spoljnotrgovinske situacije: ,,Opredelili smo se na industriju koja proizvodi opremu, komponente i sklopove za auto industriju. Rumunija je postala veliki proizvodjač automobila, industrije koja mnogo zaostaje za tehnološkim procesom. Dok drugi proizvode i pronalaze nove proizvode mi ih proizvodimo u našim fabrikama. Nije ovo lose jer imamo radna mesta. Rumunski izvoz danas zavisi u proporciji od 50% do 70%od industrijskog izvoza u nekoliko razvijenih država, u Nemacku, Francusku i Italiju. Ovde izvozimo rezervne delove za automobile, motore, komponente. Ako bi se auto tržište na zapadu smanjilo, a ovaj trenutak nije daleko, sudeći bar po pokretima u Francuskoj i Nemečkoj kao i trgovinskom ratu Trampa, nećemo imati više porudzbina za automobile i nećemo izvoziti. Šta izvozimo u ovo vreme​?. Industrijske proizvode raznih vrsta i IT proizvode i usluga, ali više od 60% vrednosti ovih proizvoda spada na uvoz. Naša ekonomija zvisi od razvijenih cenatara drugih zemalja, uglavno od tvrdog jezgra Evropske unije.“

Mnogi eksperi najavljuju rast bankarskih kamata ove godine, posle dužeg perioda kada su banke, pokušavajući da otklone efekte finansijske kriz, zadrzale kamatne stope na veoma niskom nivou. Posledice će se najverovatnije osećati i u Rumuniji, smatra finansijski analitičar Aurelijan Dragija: ,,Mislim da su perspektive 2019. godine dobre, ali sve zavisi od privrednih evolucija. Mnogi ekonomisti i medjunarodne finansijske institucije smatraju da će se ritam rasta usporiti, što vazi i za Rumuniju. iako že privredni rast nase zemlje ostati iznad privrednog rasta drugih evropskih zemlja i posebno evro zone. Ovo znači da bi i ritam rasta u bankarskom sistemu i bankarskom kreditiranju mogao zabeležiti umereni rast“

Aurelijan Dokija smatra da mere koje je Narodna banka Rumunije preduzela za ogranićenje kreditiranja fizičkih lica od 1. januara ove godine pogoditi samo uži krug osoba i neže ostaviti negativan pečat na evoluciju bankarskog kreditiranja.