Posledice falsifikovanja lekova (08.03.2019)

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije od ukupnog broja proizvedenih lekova u svetu najmanje 10% je falsifikovano. Ova situacija koja pogadja sve države ne stvara gubitke samo farmaceustskoj industriji, već predstavlja i veliku opasnost za osobe koje upotrebljavaju ove lažne lekove. Svetska zdravstvena organizacija upozorava da procenat falsifikovanih lekova i dalje raste zbog sve složenije prirode lanaca snabdevanja, širenje elektronske trgovine i nemogućnost sankcionisanja. Istovremeno sa dramatičnim rastom falsifikovanih industrijskih i potrošačkih proizvoda, usvojena su pravila u cilju zaštite zvaničnog lanca snabdevanja. Iako u zapadnim državama procenat falsifikovanih lekova nije visok, usvojena su pravila koja pomažu identifikaciju i praćenje ovih proizvoda. Evropska direktiva o merama sigurnosti lekova stupila je na snagu i ona izmedju ostalog predvidja štampanje na kutijama lekova specijalne oznake koji sprečava falsifikovanje. Preporučuje se takodje da se lekovi ne prodaju u rinfuzu. Gost Radia Rumunija profesor univerziteta Dumitru Lupuleasa, predsednik Udruženja farmaceuta je naglasio:,,Proizvodjači dugo rade na pronalaženju lekova koji će sa jedne strane biti efikasni i sa druge bez sekundarnih efekata. Falsifikovani lekovi su oni koji se proizvode različitim sredstvima ne postujući osnovne standarde na kojima je pomenuti lek dobio dozvolu za stavljanje u promet u odredjenoj zoni ili zemlji. Kako se pojavio interes za falsifikovanje lekova ? Kada lekovi imaju visoku tržišnu cenu, zamena je rentabilna, iako nije moralna ni zdrava. Zbog sve češćih pojava supstitucije lekova u zemljama Evropske unije, usvojena je ova direktiva koja bi pacijenta uverila da su proizvodi koji on kupuje sigurni. “

Dan Zamfiresku, izvršni direktor Asocijacije medjunarodnih proizvodjača lekova u Rumuniji, o problemu falsifikovanja lekova u Evropskoj uniji je rekao: ,,Postojale su rupe u trgovinskom lancu koje su omogućile prodor ovih falsifikovanih lekova. Cilj ove direktive je taj da se uveri pacijent da je lek koji mu prodaje apotekar autentičan. Nećemo govoriti o rizicima nabavljanja lekova iz drugih izvora, odnosno sa interneta, jer ovi ne podležu zvaničnoj kontroli, tako da su pacijenti izloženi velikim rizicima.“

Jedan od načina sprečavanja falsifikovanja lekova je sigurnosna ambalaža, preduslov za evropsku inicijativu. Evropska direktiva falsifikovanih lekova predvidja obaveznu upotrebu sigurosnih elemenata za ambalažu, jedinstvenu seriju identifikovanja, autentifikacije individualnih proizvoda kao i mogućnost pečaćenja za vizuelno proveravanje eventualnih zloupotreba. Od 9. marta nijedan proizvodjač lekova ne može prodavati proizvode bez serije. Ovo znači da će svaka kutija lekova imati poseban bar kod. Kada apotekar izdaje ovakav lek pacijentu i kada ga skenira, automatski proverava i seriju leka. Ako infornatička aplikacija potvrdjuje valjanost leka, lek je siguran i apotekar može prodati lek pacijentu. Svaka sigurnosna kutija treba da ima i pečat ili element koji sprečava otvaranje kutije pre prodaje. Sve ove mere usvojene su posle prijava Evropske komisije, Interpola, Europola i Nacionalne resorne agencije da se lekovi sve češće falsifikuju, tako da su zatvoreni i mnogi nelegalni sajtovi na internetu koji prodavali lekove.