Novi izazovi za NATO (12.04.2019)

U svojoj sedandesetogodišnjoj istoriji Severaotalnska alijansa je dokazala izuzetni kapacitet prilagodjavanja bezbednosnim situacijama i ostaje i dalje najvažniji garant bezbednosti zemalja članica pred potencijalne pretnje unutar i van evroatlanskog prostora. Alijansa učestvuje sa oko 20 000 vojnika u raznim kopnenim, vazdušnim i pomorskim operacijama i misijama u celom svetu, komaduje operacijama u Afganistanu, na Kosovu i u Mediteranu, uključena je u misije vazdušne policije na evroatlanskom istoku, misije vojnog obučavanja u Iraku i podržava Afričku uniju. Alijansa okuplja 29 država članica, medju koje se od pre 15 godina nalazi i Rumunija. U obraćanju bez predsedana u istoriji organizacije, generalni sekertar NATO Jens Stoltemberg je svoj govor u Američkom kongresu usmerio na ublažavanje tenzija koje su nastale posle kritika predsednika SAD Donalda Trampa. Odluka članica Severoatlanske alijanse da povećaju vojne izdatke naišla je pozitivnu ovenu američkog predsednika koji bi ipak želeo dodatne fondove za ovu namenu jer smatra da je finansijski doprinos SAD za odbranu Evrope veoma visok. Predsednik konsultativnog borda generalnog sekretara NATO i bivši zamenik generalnog sekretara Alijanse za rizike u porastu Sorin Dukaru objašnjava: ,,Ovo pitanje vojnog investicionog debalansa izmedju američkog partnera i ostalih saveznika poznato je od ranije i evocirali su i bivsi predsednici i sekretari odbrane. Ako su u vreme Hladnog rata saveznici za vojne potrebe izdvajali 3% bruto nacionalnog proizvoda, u poslednjim godinama, naročito posle 2014. ceo svet je shvatio da je ovo vreme prošlo i da je u atmosferi sve složenijih strateških pretnji potrebnio investirati u suštinske stvari, uključujući prosperitet i mir. U ovom periodu ispoljava se interes ne samo za povećanje obima investicija u odbrani, već i u kvalitetu. Od velike važnosti su i planovi Severoatlanske alijanse kao i osetnije prisustvo na istočnom boku. Važne su i investicije u tehologiju, jer se sučeljavanje vodi interesantnim instrumentima na sajber planu, sa taktikama i tehnologijama koje koriste dronove, kopnene i vazdušne letelice pa čak i podmornice sa daljinskim upravljanjem.“

Povodom obeležavanja sedamdesetogodišnjice organizacije, Severoatlanska alijansa je dokazala da je ujedinjena uprkos raspravama izmedju SAD i ključnih saveznika Nemačke i Turske, države koje američka administracija kritikuje za saradnju sa Rusijom u energetskoj odnosno vojnoj oblasti. Istovremeno na skupu ministara spoljnih poslova članica NATO u Vašingtonu, državni sekretar Majk Pompeo je pozvao svoje kolege da se prilagode konfrontacijama sa brojnim rastućim opasnostima i posebno rastućom pretnjom Rusije. Ova situacija obavezuje Alijansu na prilagodjavanje strateškoj trci sa Kinom, nekontrolisanoj migraciji ili sajber napadima. Nećemo regovati kao Rusija, već odmereno i koordinisano i nemamo nameru da u Evropi postavimo nuklerane baze na kopnu. Razgovaraćemo više o mogućnostima za jačanje sigurnosti u zoni Crnog mora“- dodao je Majk Pompeo. ,,Snaga Severoatlanske alijanse leži u našoj sposobnosti da se uprkos razlikama ujedinimo oko naših glavnih misija, da branimo jedni druge i da obezbedimo sigurnost našim narodima. Premostili smo naše nesuglasice iz prošlosti i treba da ih premostimo i sada jer nam je naša alijansa potrebna sada i ubuduće- naglasio je generalni sekretar NATO. Prema oceni Jensa Stoltemberga ,,Rusija je postavila nove rakete u Evropi, neke od ovih su mobilne, teško se mogu detektovati i mogu nositi nuklerano punjenje. U Evropi ne postoje nove američke rakete, ali zato postoje ruske.

Potrebna nam je strategija za kontrolu neizvesnosti, imamo strategiju i ona se zove NATO“, podvukao je generalni sekretar Jens Stoltemberg. On je dodao da su ministri inostranih poslova zemalja članica usvojili paket mera za rastuće prisustvo Alijanse u zoni Crnog mora i za intenzifikaciju podrške Alijanse Gruziji i Ukrajini. Alijansa će učestvovati u obučavanju pomorskih snaga i obalske straže pomenutih država, u vojnim manevrima i razmeni informacija. Prethodno ambasadorka SAD u Severoatlanskoj alijansi je objasnila da ovim merama NATO želi da se odupre uticaju Rusije u zoni Crnog mora.