Evropska strategija biodiverziteta (06.06.2020)

Corina Cristea, 05.06.2020, 12:29

Nakon pandemije koronavirusa suočavaćemo se verovatno sa još opasnijim i razornijim pandemijama, ako se neće brzo iskoreniti njihov glavni uzrok-endemsko uništavanje prirodnog sveta, upozoravaju eksperti za biodiverzitet. Prema njihovoj oceni ,,nedavne pandemije su neposredna posledica ljudske aktivnosti, posebno naših globalnih finansijsko-ekonomskih sistema koji naglasak stavljaju na ekonomski rast po svaku cenu. Postoji jedna mala šansa da prevazidjeno izazove sadašnje krize, da ne bismo ,,sejali seme novih pandemija.“ Profesori Djozef Sitel, Saridra Diaz i Eduardo Brondizio rukovodili su najobimnijim planetarnim programom procene zdravstvenog stanja koji je objavljavio 2019. godine Sciense-policy platform on biodiversity and ecosystem services. Zaključak programa je taj da se ljudsko društvo nalazi u opsanosti zbog ubrzanog pada sistema održavanja prirodnog života Zemlje. U članku koji je nedavno objavljen zajedno sa Peterom Dašakom, koji radi na novoj proceni zdravlja, upozorava se da su ,,široko rasprostranjena seča drzeča, nekontrolisana ekspanzija poljoprivrede, intenzivne farme, rudarstvo i razvoj infrastrukture kao i eksploatacije divljih vrsta stvorili ,,savršene uslove“ za prenošenje bolesti“. Istrazivači kažu da vlade treba da usmere odobrene pakete ekonomskog poravka od više triliona u jačanje i nametanje zaštite sredine i da se mora primeniti unitarni pristup ,,One Healt“ na globalnom nivou.“ Jer je ljudsko zdravlje u tesnoj vezi sa zdravljem divljih i farmskih životinja kao i sredine. Zapravo radi se o jedinstvenom zdravlju “. Kriza izazvana koronavirusom pokazala nam je da smo ranjivi i da je veoma važno da uspostavimo ponovo ravnotežu izmedju ljudske aktivnosti i prirode, precizirao je Frans Timermans, izvršni podpredsednik Evropskog zelenog pakta. Evropska komisija je u maju usvojila dve nove strategije, jedna se odnosi na biodiverzitet, a druga na sistem ishrane. Nova strategija o biodiverzitetu predvidja izmedju ostalog da se do 2030. godine 30% površina terena i evropskih mora pretvore u efikasno zaštčene zone I najmanje 10 % poljoprivrednih terena vrate u ,,bogate pejsaže diverziteta“. Usvojena u punom jeku pandemije Kovida-19, strategija je centralni element oporavka Evropske unije, i usmerena je sprečavanje pojave novih epidemija I jačanja otpornosti na bolesti, objasnio je Timermans: ,,Startegija biodiverziteta je od suštinske važnosti za jačanje naše otpornosti na bolest, sprečavanje pojave si širenja budućih bolesti, kao što su zoonoze. Unistavajući prirodu u ritmu bez presedana izlažemo oko milion vrsta riziku od nestajanja i jednostavno ugrožavamo sopstveni život i nase blagostanje. Klimatske i biodiverzitetske krize su medjuzavisne, a zaustavljanje gubljenja biodiverziteta je preduslov na dostizanje klimatske neutralnosti. Ovo je ekonomski imperativ jer skoro 50% bruto svetskog proizvoda je vezan za prirodu. U ovoj strategiji biodiverziteta predlažemo ambiciozne ciljeve za 2030. godinu i izlažemo opširan plan restauracije prirode Evropske unije. Želimo da bolje zaštitimo terene i mora, da vratimo oprašivače i da poboljšamo priateljski naklonjenu poljoprivrednu praksu prema biodiverzitetu, da smanjimo zagadjenje, zasadimo drveće I poboljšamo zdravlje naših šuma.“

Druga usvojena strategija,, Od farme do potrošača, predvidja smanjenje upotrebe pesticida za 50%, za 20% gnojiva, za 50% prodaju antimikrobijskih sredstava za farmske životinje i akvakulturu kao povecanje za najmanje 25% ekoloskih poljoprivrednih kultura. Strategija predvidja postizanje novog balansa izmedju prirode, sistema ishrane i biodiverziteta kako bi se zaštitili zdravlje i blagostanje naših ljudi i istovremeno pojača konkurentnost i otpornost Evropske unije, kaže Frans Timermans:,, Strategija,, Od farme do potrosaca“ stavara trajnu vrednost u lancu ishrane. Novi je pristup na;ina na koji možemo osigurati prehrambenu bezbednost tokom proizvodnje i trajni tretmana naših prehrambenih proizvoda, koliko pesticida koristimo i koliko zagadjujemo prekomernom upotrebom gnojiva. Želimo takodje da smanjimo antimikrobijska sredstva koja izazivaju 33 000 smrtnih slučajeva u Evropi svake godine.“

Dve strategije se nadopunjuju udružujuci prirodu, farmere, preduzeća i potrošače sa ciljem da stvore jedan trajan i konkurentan život. Prema oceni Brisela u skladu sa Evropskim zelenim planom, evropski zvaničnici predlažu preduzimanje akcija i preuzimanje ambicioznih obaveza za suzbijanje opadanja biodiverziteta u Evropi I celom svetu i za pretvaranje naših sistema ishrane u svetske standarde za trajnu konkurentnost, zaštitu ljudskog i planetarnog zdravlja i sredstava za preživljavanje svih aktera u ovom vrednosnom lancu ishrane.