Rumunsko-japanski diplomatski odnosi

Bez obzira na fizičku udaljenost, ljudi, zajednice i društva se zbližavaju jer osećaju i žele bliskost.

Marija Nenadić-Zurka и Steliu Lambru, 10.02.2025, 15:57

Bez obzira na fizičku udaljenost, ljudi, zajednice i društva se zbližavaju jer osećaju i žele bliskost. Do 20. veka, kada je globalizacija sve umanjila, ljudi su imali prirodnu zainteresovanost za druge ljude, iz daleka. Želeli su da im saznaju običaje, da nauče njihove jezike i da im upoznaju mentalitete. Rumuni i Japanci se formalno znaju od pre oko 125 godina, zapisi rumunskog putnika Nikolaja Mileskua Spatarula o Japancima iz druge polovine 17. veka, kada su ljudi manje putovali.

Početkom 20. veka, tačnije 1902. godine, ambasador Japana u Beču stupio je u kontakt sa rumunskom stranom i izrazio želju da se između dve države uspostave bilateralni odnosi. Iste godine se potpisao komercijalni sporazum koji će postati pravna osnova za razvijanje odnosa. Kada je počeo prvi svetski rat, Rumunija i Japan su bili na istoj strani, u Antanti. Avgusta 1917. godine Rumunija je otvorila svoje predstavništvo u Tokiju, a Japan će pet godina kasnije, 1922. godine, otvoriti svoje predstavništvo. Između 1922. i 1927. godine, rumunski legat u Tokiju bio je zatvoren zbog smanjenja budžetskih troškova, a nakon 1927. godine će se ponovo otvoriti vrata rumunskog legata i nastaviće da funkcioniše bez prestanka, do avgusta 1944. godine. U drugom svetskom ratu Rumunija i Japan su opet bili saveznici, ovoga puta u okviru Akse Rim-Berlin-Tokio.

Nakon rata, odnosi su obnovljeni 1959. i Jon Datku je 1966. imenovan za ambasadora Rumunije u Japanu. Godine 1994., u intervjuu za Centar za usmenu istoriju Rumunskog radija, Datku se prisetio da kada je stigao na tu funkciju nije zatekao mnogo japanskih zvaničnika koji su znali mnogo o zemlji iz koje je došao.

„Što se tiče Rumunije, začudilo me je malo znanja koje je postojalo u parlamentarnim krugovima, čak i među članovima vlade. Znali su jako malo i sećam se da u to vreme, kada smo razgovarali o određenim pitanjima, pa i evropskim, nisu mogli da shvate da imamo drugačije stavove od Sovjetskog Saveza. Oni su ovaj deo Evrope videli kao monolit. Zapravo, ovo nije bila samo kod Japanaca, našli smo na isti stav i u Sjedinjenim Američkim Državama. Ali mislim da su poslovni ljudi, s druge strane, znali, imali interese. Obišao sam mnoga preduzeća, već smo kupovali brodove, gradili brodove, krstio sam i neke nosače rude, kupovana su ribarska plovila. Čak su i velike elektronske kompanije istraživale tržište. Primetio sam ovu zanimljivu razliku između političara i poslovnih ljudi. Bila je velika razlika“.

Ali Jon Datcu će imati veliko iznenađenje na sastanku sa japanskim suverenom.

„Car Hirohito je bio izuzetno simpatičan čovek, izvan svoje aure misticizma, bio je izuzetno topao, pristupačan čovek. I imao sam neverovatno iznenađenje da je car znao više o Rumuniji od tadašnjih članova vlade. Počeo je da mi priča o delti Dunava i bio je veliki stručnjak za faunu, posebno ribu. I on mi je to zapravo pokazao, imao je neke knjige, a onda sam mu obećao <Vaše Veličanstvo, potrudiću se> i kada sam otišao na odmor doneo sam neke knjige koje sam našao, sa mapama delte Dunava, i ponudio sam mu ih. I uvek me je pitao <koliko će trajati ovaj raj u Evropi?> I ja sam došao na ideju, rekao sam <možda dožete nekad da vidite Dunav, deltu Dunava i Crno more>, ovo područje za koje je smatrao da je od velikog interesa za svoje studije. Verovatno je studirao biologiju i proučavao razne vodene životinje“.

U rumunsko-japanskim odnosima dominirala su ekonomska pitanja. Jon Datku je čak rekao da su Japanci izmislili novu vrstu diplomatije, ekonomsku diplomatiju.

„Moj mandat u Bukureštu je zaista bio skoro u potpunosti ekonomski. Tada smo imali ideju da modernizujemo niz naših industrijskih kapaciteta, uključujući i fabriku aluminijuma. Sećam se da smo to radili sa jednom kompanijom Marubeni, napravili smo flotu, i mi smo pokušavali da izvozimo, čak smo uspeli da izvezemo gredice u zemlju koja je proizvodila čelik određenih vrsta i veličina, proizvodili su ležajeve i mnoge druge proizvode, sećam se čak i paste od jaja. Nije bilo velikog političkog interesa sa stanovišta rumunske vlade. U to vreme Japan je predstavljao ekonomski interes, a sa japanske tačke gledišta, to je bio period procvata takozvane ekonomske diplomatije. Oni su inaugurisali ekonomsku diplomatiju. Za mene, koji sam dosta proučavao ove aspekte, imao sam utisak da se ekonomska diplomatija ne može raditi mimo politike, osim vojnih faktora i tako dalje, kao što je normalno. Istina je da su Japanci zaista razvili i oplemenili ekonomsku diplomatiju. Šta je ovo značilo? Njihove spoljnopolitičke i diplomatske prioritete, osim Sjedinjenih Američkih Država, postavlja susedno područje i drugde, u skladu sa ekonomskim interesima“.

Rumunija i Japan, dve zemlje koje se nalaze na velikoj udaljenosti jedna od druge, već imaju vekovnu tradiciju bilateralnih kontakata. To je tradicija koja ih drži blizu kroz prošlost, ali i kroz vrednosti sadašnjosti.