Bitka kod Staljingrada
U istoriji velikih oružanih sukoba, postoji nezaboravna bitka ili po veoma velikom broju ljudskih gubitaka, ili po obrtu koji daje ratu, ili po smrću političkog ili vojnog vođe, ili po uništenju grada itd.
Marija Nenadić-Zurka и Steliu Lambru, 23.06.2025, 15:55
U istoriji velikih oružanih sukoba, postoji nezaboravna bitka ili po veoma velikom broju ljudskih gubitaka, ili po obrtu koji daje ratu, ili po smrću političkog ili vojnog vođe, ili po uništenju grada itd. U Prvom svetskom ratu, bitka kod Verdena nazvana je „majkom svih bitaka“ zbog krvoprolića koje je izazvala. U Drugom svetskom ratu, jedna od velikih bitaka, kako po broju ljudskih gubitaka, tako i po posledicama na ceo rat, bila je Staljingradska bitka od avgusta 1942. do februara 1943. godine.
Mnogo je napisano o Staljingradskoj bici, iskopani su artefakti, snimljeni su brojni dokumentarni filmovi i rečeno je gotovo sve što se moglo reći. Rumunska vojska je učestvovala u bici kao saveznik nemačke, italijanske, mađarske i hrvatske vojske i izgubila je između 110.000 i 200.000 vojnika, mrtvih, ranjenih i zarobljenika. Rumunska sećanja na Staljingrad ostala su u zvučnoj arhivi zahvaljujući Centru za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzne kompanije, koji je uspeo da ih snimi. Jedno od njih bilo je i sećanje advokata Vladimira Boante, koji se 1995. godine setio kako je napustio Staljingrad dan pre početka sovjetske ofanzive.
„Front je izgledao stabilizovan. Moram vam nešto reći: otvaranjem fronta na Zapadu, Nemci su povukli mnoge svoje trupe. I to smo shvatili jer smo sve manje viđali nemačku vojsku. Ali, osim ove činjenice, aktivnost nemačke avijacije je znatno oslabila. S druge strane, dejstva sovjetske avijacije su se pojačala. Pojavili su se ti veoma brzi avioni, za koje sam kasnije saznao da se tako zovu jer ih je Jakovljev proizvodio. Pa, ti Jakovi su za mene bili iznenađenje, mogao bih reći neprijatno, jer su bili veoma brzi. Do tada, kada bi njihovi avioni prolazili, govorio sam da prave buku kao motocikl i da su spori.“
Rat se vodio u izuzetno teškim uslovima za sve borce. Ali za vojnike Osovine bili su još teži jer ih je bilo sve manje, bili su daleko od kuće i zalihe su stizale sve teže. Vladimir Boanta.
„Prelazeći beskrajna prostranstva i uvek imajući gubitke koji se nisu mogli nadoknaditi dovođenjem novih trupa, stigli smo do veoma tanke linije. Osim jedine jedinice koja je zapravo bila u Staljingradu, bili smo 12 kilometara jugozapadno od Staljingrada. I bili smo čovek na čoveka na 15, ako ne i 30 metara udaljeni, u nekim okruglim rupama u toj bednoj, peskovitoj zemlji blizu Staljingrada, sa oružjem u ruci koje se ledilo, više niste mogli da manevrišete jer se mast unutra ledila. A ljudi su, očigledno, bili veoma slabi, sa bednom ishranom, loše obučeni.“
Ali život ide svojim nepredviđenim tokom, čak i u teškim vremenima. A svakodnevni događaji i ponašanje ljudi ispisuju stranice istorije ne manje važne od herojstva na bojnom polju. Vladimir Boanta.
„Stvari su se stabilizovale na takav način da smo u nekom trenutku dobili saopštenje nemačke vojske koje nas je, mogu reći, nasmejalo. Jer je u njemu pisalo sledeće: Realnost je bila da su postojale određene prodavnice i knjižare sa kancelarijskim materijalom ili sličnim koje više nisu funkcionisale. Knjižare su bile napuštene zbog međusobnih bombardovanja. Ali naši ljudi, kojima je trebalo nešto da nabave, odlazili su da vide u kojim prodavnicama mogu da nabave nešto što im je potrebno. Ova stvar bi se mogla protumačiti kao Staljingrad, što je bilo potpuno strano takvoj nameri.“
Sovjetska ofanziva je bila početak kraja. A Vladimir Boanta je potomstvu objasnio šta se tada dogodilo.
„Staljingradska bitka je počela na sledeći način: jednog jutra koje je, prema vremenskoj prognozi, bilo maglovito, što je i bilo, tako da niste mogli da vidite 3 metra jedni od drugih, sovjetski tenkovi su krenuli ka našim položajima. Pratili su ih vojnici koji su se redom dobro napili i zagrejali, postavljeni na automobilima, opremljeni samo automatskim oružjem, uglavnom samo mitraljezima koji su, koliko se zna, imali po 72 metka. Napredovali su neviđeni. Mogli su da se čuju kako dolaze, ali ih niko nije video. I ili su prošli preko jame gde je stajao rumunski vojnik, koji se saginjao da ga ne bi nagazio, ili između dvoje ljudi. Zamislite, čime bi rumunski vojnici pucali? Jednim od naših karabina na one koji su imali toliku vatrenu moć? Ne! Dakle, prošli su ovu prvu liniju vatre. Stigli su do artiljerijskog položaja, čije su topove tenkovi zgazili i uništili, nakon čega su napredovali do linije vojnih komandi.“
Staljingradska bitka bila je jedna od presudnih bitaka Drugog svetskog rata. Ljudi i njihove ideje su se sukobili i ostavili za sobom teme za razmišljanje potomstvu.
