Why We Should All Be Feminists (21.02.2026)

Nakon uspeha izložbe „Touch Nature” iz 2024. godine, kustosi Sabine Felner i Aleks Ion Radu okupljaju radove 45 umetnica i umetnika visokog profila iz Rumunije i Austrije u novom ambicioznom projektu koji razbija tabue.

Dragana Diamandi и Corina Sabău, 21.02.2026, 10:30

Nakon uspeha izložbe „Touch Nature” iz 2024. godine, kustosi Sabine Felner i Aleks Ion Radu okupljaju radove 45 umetnica i umetnika visokog profila iz Rumunije i Austrije u novom ambicioznom projektu koji razbija tabue. Izložba „Why We Should All Be Feminists / Zašto bi svi trebalo da budemo feministkinje/feministi” predstavlja zalaganje za promenu načina na koji smo navikli da odgovaramo na stare društvene dinamike i za izgradnju novih. Izložba je otvorena krajem decembra, a organizuju je /SAC – Prostor savremene umetnosti i Austrijski kulturni forum, uz podršku Austrijskog saveznog ministarstva za evropske i međunarodne poslove.
Umetnice i umetnici iz dve zemlje nastoje da ponude rešenja i ideje za pravednije i održivije zajednice, koje prihvataju raznolikost i razlike i pokazuju veću brigu za svoje članove. Radovi, svi snažnog izražajnog efekta, izuzetno su raznovrsni: od crteža i slika, preko video-umetnosti i instalacija, do projekata savremene umetnosti XX i XXI veka. Izložba je deo međunarodnog projekta „Why We Should All Be Feminists”, koji je osmislila Sabine Felner, a koji se razvija u brojnim zemljama širom sveta u saradnji sa mrežom Austrijskih kulturnih foruma.
Razgovarali smo sa Andrejem Popovom, zamenikom direktora Austrijskog kulturnog foruma, o nekim značajnim momentima iz istorije feminističkog pokreta koji su ilustrovani na izložbi Why We Should All Be Feminists:
„U suštini, ova izložba se vraća na više trenutaka kroz koje je feministička umetnost u Austriji prolazila od 1968. godine do danas. Početkom sedamdesetih, u Beču je formirana grupa umetnica pod nazivom Impact. U sasvim drugačijem obliku, ta grupa postoji i danas. Te umetnice su u tadašnji društveni kontekst unele izuzetno aktuelne teme. Međutim, razvoj feminizma u Austriji i u Rumuniji bio je, sa svih aspekata, veoma različit. Ono što je nas, kao organizatore, ali i kustose, zanimalo bilo je da ove dve evolucije stavimo jednu naspram druge. U Rumuniji je komunistički režim dao sasvim drugačije značenje ideji feminizma. Veoma je zanimljivo posmatrati kako se feministička umetnost u Austriji razvijala u poređenju sa onom u Rumuniji. Jer ova izložba — i to je ono najzanimljivije — okuplja umetnice iz svih talasa feminističke umetnosti od 1968. godine naovamo, stavlja ih u dijalog, a poređenja su izuzetno zanimljiva.”
Godine 2012. Chimamanda Ngozi Adiči, spisateljica i aktivistkinja nigerijskog porekla, održala je na TEDxEuston konferenciji u Londonu govor pod nazivom „We Should All Be Feminists” („Svi bi trebalo da budemo feministkinje/feministi”). Ovaj feministički manifest zalagao se za pravedniji svet u kojem su ljudi zaista jednaki, bez obzira na pol i kulturni identitet. Iako je na zakonodavnom nivou ostvaren značajan napredak kada je reč o pravnoj ravnopravnosti žena, svakodnevni život pokazuje da je stvarnost često mnogo složenija i nijansiranija, ako ne i u suprotnosti sa pravnim tekstovima. Rod i dalje utiče na društveni položaj, pristup resursima, prava, ekonomske interese i perspektive.
Polazeći od teme izložbe Why We Should All Be Feminists, koja predlaže dijalog o tome kako se danas pristupa rodu i jednakosti, neminovno se nameće pitanje da li umetnost ima veću slobodu od javnog diskursa u obradi ovih tema.
Andrej Popov:
„Apsolutno, jer umetnost može da predloži stvari koje se u javnom diskursu ne mogu izreći ili se veoma teško formulišu. Ideja umetnosti, uopšte, jeste da uzdrma iz temelja društvene strukture, zajedničke obrasce, unapred stvorene ideje, klišee i stereotipe. Čvrsto verujem da je danas od suštinske važnosti da postoje stavovi i javna istupanja umetnica i umetnika koji će povremeno ponuditi svojevrsan hladan tuš javnom diskursu i dominantnim narativima. A to se upravo dešava na izložbi Why We Should All Be Feminists / Zašto bi svi trebalo da budemo feministkinje/feministi. Danas se javni diskurs lako zapali oko različitih političkih i društvenih tema i često se izgubi u besplodnim polemikama. Mnogo puta više i ne znamo jasno šta tačno branimo, a šta osporavamo. Mislim da umetnost ima tu moć, ali i dužnost, da nas povuče za rukav i vrati na pravi kolosek. Zato me je ideja ovog projekta izuzetno obradovala, jer nam omogućava da izgovorimo stvari i dotaknemo suštinske teme.”
.