Psi nisu roba (11.03.2026)

U Rumuniji postoje javna i privatna skloništa za pse bez vlasnika.

Dragana Diamandi и Roxana Vasile, 11.03.2026, 10:00

U Rumuniji postoje javna i privatna skloništa za pse bez vlasnika. Privatna su, s jedne strane, u vlasništvu nevladinih organizacija koje se trude da psima obezbede najbolje moguće uslove za život, a s druge strane, u vlasništvu pojedinaca koji ih osnivaju i potom sklapaju ugovore sa lokalnim vlastima za upravljanje o upravljanju psima lutalicama.
Ogroman skandal koji je izbio sredinom februara ponovo je otvorio raspravu o savesti, moralnosti i zakonodavstvu. U opštini Suraja, u okrugu Vranča, jedno privatno sklonište sklopilo je više od 100 ugovora o hvatanju pasa lutalica sa ulica gradova i opština širom zemlje. Da bi napravili mesta za nove pse, 80% uhvaćenih pasa je eutanazirano. Skrivene kamere snimile su vlasnika skloništa kako na brutalan način eutanazira pse bez vlasnika, lutalice, uključujući i zdrave jedinke. Na snimcima se moglo videti kako su tukli pse, vukli ih i ubrizgavali im injekcije, a zatim ih bacali i ostavljali da umiru.
Vlasti su i ranije dobijale žalbe u vezi sa ovim skloništem, ali je reakcija bila minimalna: inspekcije su sprovedene, ali bez ozbiljnih sankcija, a rad je nastavljen. Ovoga puta, nakon što su se u medijima pojavili potresni snimci, rad skloništa je privremeno obustavljen, svi psi zatečeni u životu su, zahvaljujući nevladinim organizacijama, premešteni, a pokrenuti su i krivični postupci. Vlasnik – veterinar po profesiji – stavljen je pod sudski nadzor.
Ema Stratulat, takođe doktorka veterine i osnivačica Udruženja „Spasite naše šape“, zaslužna je što su snimci zločina iz Suraje dospeli do javnosti:
„Započinjemo najtežu i najvažniju borbu do sada, borbu sa sistemom koji je godinama povređivao, prikrivao i profitirao na račun životinja. Govorimo o privatnim firmama koje upravljaju psima bez vlasnika. Mi više ne možemo da ćutimo, ne možemo da skrećemo pogled. Imamo indicije, imamo podatke, imamo dokaze koji otvaraju ozbiljna pitanja o tome kako se troši javni novac i šta se dešava sa ovim životinjama. I da, započinjemo borbu za istinu, za transparentnost, jer je svaki život važan.“
Polazeći od slučaja Suraja, istraga koju je sprovela publikacija Snoop.ro pokazuje da je za neka privatna skloništa u Rumuniji eutanazija pasa postala proširen i profitabilan posao. Prema istrazi, u poslednje tri godine više od 64 hiljade pasa navodno je ilegalno eutanazirano, od čega polovina – oko 30 dnevno – u samo četiri skloništa u zemlji. Ta četiri skloništa su navodno prikupila 9 miliona evra novca dobijenog od gradskih skupština, između ostalog i zbog postojanja veza zasnovanih na prijateljstvu ili srodstvu između operatera skloništa, gradonačelnika i lokalnih veterinarskih vlasti.
Predsednica Nacionalne federacije za zaštitu životinja, Karmen Arsene, potvrđuje navode štampe:
„Sa teritorije cele Rumunije, tokom 25 godina, uhvaćeno je 2,7 miliona pasa, od kojih je 1,3 miliona eutanazirano ili je uginulo u skloništima. Za sve to je iz javnih budžeta potrošeno milijardu evra. To je statistika koju smo uradili zajedno sa organizacijom PETA iz Nemačke. Sačinili smo je na osnovu informacija koje smo tokom jedne godine prikupljali od javnih institucija.“
Neposredno nakon izbijanja skandala u Suraji, u Bukureštu je organizovan protest protiv sistema koji osuđuje pse bez vlasnika na patnju i smrt u mukama u zamenu za velike iznose javnog novca. Protest su podržale i poznate ličnosti iz sveta umetnosti. Pomenimo glumice Oanu Peleu i Karmen Tanase ili pevačicu narodne muzike Moniku Angel. Sa glasom koji je podrhtavao od emocija, Monika Angel je izjavila:
„Svi znate da volim životinje. Tako sam odrasla, tako sam naučila u svojoj porodici i od srca želim da svi mi, kao ljudi, budemo svesni da je svaki život važan. Izuzetno sam besna zbog svega što se dogodilo u Suraji. Želim da živimo u dobrom i uravnoteženom svetu i da više ne nanosimo zlo nijednom obliku života. Veoma je važno da i našu decu vaspitavamo u ljubavi prema životu, prema svakom obliku života. U potpunosti sam protiv ovih zločina koji su se dogodili svim živim bićima tamo, to je nezamislivo i vreme je da svi zauzmemo stav.“
Usvojen 2013. godine, zakon koji trenutno reguliše upravljanje psima bez vlasnika ne propisuje izričito njihovu eutanaziju, ali je dozvoljava ukoliko ne budu udomljeni ili vraćeni vlasnicima u roku od 14 dana od dolaska u sklonište. Međutim, ova odredba je eutanaziju pretvorila iz poslednjeg sredstva u često korišćeno,, iako neefikasno, sredstvo za suzbijanje velikog broja pasa bez vlasnika. U nekim slučajevima, kako tvrde novinari Snoop.ro, sam sistem finansiranja zapravo podstiče eutanaziju – plaćanje usluga vrši se prema broju zbrinutih životinja, a njihovo održavanje u životu podrazumeva veće troškove nego njihovo usmrćivanje.
Zaštitnici životinja traže zatvaranje svih skloništa u kojima se ova bica zlostavljaju. Takođe, u Parlamentu su podneta dva zakonska predloga za izmenu postojećeg pravnog okvira. U jednom se navodi da životinje nisu predmeti, već bića sa pravima i slobodama. U drugom se ističe da masovna eutanazija mora prestati, a da je mnogo efikasnija i manje skupa alternativa masovna sterilizacija pasa, sa i bez vlasnika, njihovo mikročipovanje i primena sankcija za napuštanje.
Trenutni zakon – kako navodi poznato udruženje „Kola Kariola“ – primenjuje se neselektivno, ne rešava ništa, sistem se gradi da bi se upravljalo tokom, a ne da bi se zaustavio izvor problema.
Liberalni poslanik Andrej Bačiu, takođe zagovornik prava pasa bez vlasnika, smatra da je reč o problemu od nacionalnog značaja koji utiče na imidž zemlje i na ljudske vrednosti u koje veruju njeni građani. Društvo koje toleriše okrutnost postaje saučesnik, dok ono koje reaguje postaje snažnije – poručuje poslanik.