Američki izbori (11.11.2016)
Corina Cristea, 11.11.2016, 09:09
Posle 8 godina demokratskog vladnja u Beloj kući, republikanski tabor je-na veliko iznenadjenje-igrao na kartu Donalda Trampa-koja se na kraju dokazala pobedničkom posle kontroverzne izborne kampanje. Hilari Klinton, za koju njeni protivnici kažu da je čovek sistema, morala je da odgovara na neugodna pitanja u vezi sa načinom na koji je finansirana njena fondacija i kako je reagovala kao državni sekretar kada je napadnut američki konzulat u Bengaziju. Takodje kao državna sekretarka Hilari Klinton je koristila privatni imejl nalog, ali prema istrazi FBI nisu pronadjeni razlozi za pokretanje optužbe. Na drugoj strani, bez političkog iskustva i dokazanog nepoznavanja državnih pitanja, Donald Tamp se isticao tokom cele kampanje kontroverznim izjavama. Njegovo glavno obećanje bila je izgradnja zida na granici sa Meksikom da bi zaustavio imigraciju. Drugi njegov kontroverzni predlog tiče se privremene zabrane ulaska muslimana u SAD, deklaraciju koju je naknadno ublažio izjavom da neke detalje treba preispitati. Tramp je bio umešan i u skandal sa postupcima prema ženama. Odmah posle izborne pobede Donald Tramp je apelovao na jedinstvo i obećao da će na prvom redu staviti interese Amerikanaca: ,,Došlo je vreme da Amerika izleči rane razjedinjenosti, da se demokrate i republikanci ujedine i da budemo ujedinjen narod. Imamo velike ekonomske programe. Razvijaćemo se dva puta brže, niko nas ne može dostići. Istovremeno mi ćemo se sporazumevati sa svim ostalim nacijama i pomoćićemo ovima da se sporazumeju sa nama. Želim da kažem celom svetu da ćemo američke interese staviti u prvi plan
Pobeda Donalda Trampa za mnoge je bila neočekivana jer je Trampova protivkandidatkinja vodila u sondažama sa velikim šansama da postane predsednica SAD. Kako se može objasniti izbor Amerikanaca. Spoljnopolitički komentator Vladimir Sokor odgovara: ,,Ja smatram da je reč o nezadovoljstvu američke sredenje klase, posebno srednje klase belaca jer je važnu ulogu odigrao rasni factor. Već duži period srednja klasa kao i radnička,posebno industrijska, koja je po tradiciji glasala za Demokratsku partiju, prešla je u tabor republikanaca. Ekspatrijacija fiksog kapitala u zemlje gde je radna snaga jeftinija, u Kinu, Meksiko, države jugoistočne Azije ili Latinsku Ameriku imala je katastrofalni efekat na američku srednju klasu. Na ovaj način americka tradicionalna visokokvalifikovana i dobro plaćena radna snaga baćena je u zajednički lonac u koji konkuriše sa slabo plaćenom random snagom iz trećeg sveta-faktor koji je doveo do stagnacije i pada američkog životnog standarda. Povećana je dramatično razlika u zaradama izmedju bogate i srednje klase. Delimično na ovaj način se može objasniti masovni transfer glasova sa demokratske na republikansku partiju
Od velikog značaja je i pitanje imigracije. Liberalni krugovi koji su dominirali politikom i- što je veoma važno- američkim medijima u poslednjim godinama zalagali su se za pretvaranje SAD u neku vrstu reflektora stanovnika sveta, kaže Vladimir Sokor. Drugim rečima zbog nekontrolisane migracije ubrzan je proces smanjenja broja belaca u SAD i rast procenta neevropskog stanovništva. Kandidat Donald Tramp obratio se zabrinutoj većini Amerikanaca sa pravom glasa i uspeo da izrazi njeno nezadovoljstvo u povoju. Ukratko ovi su faktori koji su omogučili pobedu Trampa, objašnjava Vladimir Sokor.
Da li mogu nastati promene u američkoj bezbednosnoj politici u Evropi i da li se mogu izmeniti američke obaveze preuzete na Varšavskom samitu Severoatlanske alijanse? Po oceni Vladimira Sokora, Pentagon ima političku snagu i može uticati na odluke Severoatlanske alijanse u smislu realizacije inicijativa Varšavskog samita. Jedna nefunkcionalna Amerika oslabila bi još više Zapad. Potrebna nam je Amerika koja će pokazati razumevanje za specifične probleme Evrope, ocenjuje spoljnopolitički analiticar Julijan Fota I podseća da je predsednik Obama obećao pomoć Evropi kako bi ova rešila ozbiljne probleme sa kojima se suočava. Veoma važno je i da predsednik Tramp nastavi ovom američkom spoljnopolitičkom linijom.
