Da li je potrebna reforma Evropske unije (23.09.2016)

Nedavni samit Evropske unije u Bratislavi potisnuo je u prvi plan teme sa kojima se evropske institucije moraju pozabaviti u narednom periodu. Teme se pre svega odnose na unutrašnju i spoljnu bezbednost, polazeći od suzbijanja terorizma pa sve do zaštite granica i odnosa sa severoafričkim državama. Samo što se samit završio, potekla je lavina kritika od strane pojedinih evropskih lidera ali i političkih analitičara. Najoštrija reakcija dosla je od strane italijanskog premijera Matea Rencija, za koga je bratislavski skup bila propuštena prilika za donošenje konkretnih mera iz oblasti imigracije. U intervju za dnevni list Korijere dela sera, Mateo Renci je objasnio da u Završnoj deklaraciji samita u Bratislavi ne postoji nijedna rec o obavezama Evropske unije da pomogne afričkim državama,nijedna reč o suzbijanju imigracije, ni o socijalnoj Evropi. U Berlinu, nemačka kancelarka Angela Merkel je priznala da postoje ozbiljne razlike u stavovima oko izbegličkih pitanja i nije propustila priliku da se odnosi i na sopstveni neuspešni predlogu o obaveznim kvotama. Priznajući da su učinjene i greške u upravljanju situacijom, nemačka kancelarka je obrazložila svoju odluku o primanju izbeglica himanitarnim karakterom jer su mnoge izbeglice došle iz Sirije. ,,Od 2004. godine u Evropi je izvršeno više od 30 terorističkih napada, od čega 14 samo prošle godine,. Treba da pokažemo teroristima da nemaju ni najmanju šansu u pokušavaju da napadnu naše vrednosti i zbog toga Komisija prednost daje bezbednosti- naglasio je u svom govoru o stanju Evropske unije predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker: ,,Najkasnije u novembru predložićemo novi obaveštajni sistem o kretanju osoba koji će utvrditi ko ima pravo da putuje Evropom. Što se tiče bezbednosti naših granica, prednost treba dati razmeni informacija. Na ovaj način jačamo Europol jer ćemo imati pristup širokom obimu podataka i to u skladu sa našim ambicijama, Evropa treba da se brani i van njenih granica. Svet svakim danom postaje sve veći, a Evropa sve manja sa demografske i ekonomske strane. Ako želimo da sačuvamo uticaj na medjunarodnom planu, jasno je da treba da saradjujemo, jer samo zajedno se možemo nositi sa problemima,

Corina Cristea, 24.09.2016, 15:03

Nedavni samit Evropske unije u Bratislavi potisnuo je u prvi plan teme sa kojima se evropske institucije moraju pozabaviti u narednom periodu. Teme se pre svega odnose na unutrašnju i spoljnu bezbednost, polazeći od suzbijanja terorizma pa sve do zaštite granica i odnosa sa severoafričkim državama. Samo što se samit završio, potekla je lavina kritika od strane pojedinih evropskih lidera ali i političkih analitičara. Najoštrija reakcija dosla je od strane italijanskog premijera Matea Rencija, za koga je bratislavski skup bila propuštena prilika za donošenje konkretnih mera iz oblasti imigracije. U intervju za dnevni list Korijere dela sera, Mateo Renci je objasnio da u Završnoj deklaraciji samita u Bratislavi ne postoji nijedna rec o obavezama Evropske unije da pomogne afričkim državama,nijedna reč o suzbijanju imigracije, ni o socijalnoj Evropi. U Berlinu, nemačka kancelarka Angela Merkel je priznala da postoje ozbiljne razlike u stavovima oko izbegličkih pitanja i nije propustila priliku da se odnosi i na sopstveni neuspešni predlogu o obaveznim kvotama. Priznajući da su učinjene i greške u upravljanju situacijom, nemačka kancelarka je obrazložila svoju odluku o primanju izbeglica himanitarnim karakterom jer su mnoge izbeglice došle iz Sirije. ,,Od 2004. godine u Evropi je izvršeno više od 30 terorističkih napada, od čega 14 samo prošle godine,. Treba da pokažemo teroristima da nemaju ni najmanju šansu u pokušavaju da napadnu naše vrednosti i zbog toga Komisija prednost daje bezbednosti- naglasio je u svom govoru o stanju Evropske unije predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker: ,,Najkasnije u novembru predložićemo novi obaveštajni sistem o kretanju osoba koji će utvrditi ko ima pravo da putuje Evropom. Što se tiče bezbednosti naših granica, prednost treba dati razmeni informacija. Na ovaj način jačamo Europol jer ćemo imati pristup širokom obimu podataka i to u skladu sa našim ambicijama, Evropa treba da se brani i van njenih granica. Svet svakim danom postaje sve veći, a Evropa sve manja sa demografske i ekonomske strane. Ako želimo da sačuvamo uticaj na medjunarodnom planu, jasno je da treba da saradjujemo, jer samo zajedno se možemo nositi sa problemima,

Žan Klod Junker se izjasnio za novu evropsku odbranu granica i trazio pojačanje na grabnici sa Bugarskom u okviru misije Evropske unije za zaštitu spoljnih granica. Izjasnio se i za osnivanje evropskog odbrambenog fonda i za formiranje vojske Evropske unije.

U svom govoru o stanju Unije, evropski zvaničnik je dotakao i pitanje nezaposlenosti. Žan Klod Junker je podsetio da je stopa nezaposlenosti u Evropi visoka, iako je od 2013. godine otvoreno 8 miliona novih radnih mesta. Medjutim i dalje postoje socijalne nepravde i mi moramo da se koncentrisemo i na socijalna prava koja na kraju krajeva predstavljaju osnovni evropski temelj- smatra Žan Klod Junker. Evropska komisija predlaže i reformu tržišta telekomunilkacija koja bi do 2025. godine omogučila mrežu 5G na celoj teritoriji Evrope, ali i dvostruko veći investicioni fond. Evropu treba bolje objasniti, smatra Junker i dodaje: ,, Naša deca zaslužuju nešto bolje, jednu Evropu koja će pružiti i poštovati njihov način života. Vreme je da mi, gradjani, institucije vlade preuzmemo odgovornost za stvaranje ovakve Evrope. Istina je da postoje rasprave o budućnosti Evrope, postoje optimisti i pesimisti koji sve odbacuju. Ja mislim da Evropa ima misuju i kod kuce i usvetu, Izmedju pesimista koji vide samo greške i optimista za koje je situacija ružicasta, postoje i ljudi koji ne odustaju i koji rade na planu rešavanja nasih nesporazuma. Istorija neće zapamtiti naša imena, već samo snagu naših rešenja i ubedjenja. Istorija će zapamtiti naše greške i tražiti našu odgovornost za ono što smo uradili za ovu generaciju.’’

Evropski lideri ne znaju kako da približe Uniju gradjanima- upozorio je Jan Kovač sa Praškog instituta za medjunarodne odnose. Po njemu, jedino rešenje je usvajanje politika za koje su gradjani najviše preokupirani.