Gojaznost kao gorka stvarnost ( 24.05.2024)
Gojaznost kao posledica stila života nije samo estetski već zdravstveni problem zbog čestih komplikacija kao što su dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti, moždani udar i neke vrste raka.
Corina Cristea и Mircea Mihai, 24.05.2024, 10:13
Gojaznost kao posledica stila života nije samo estetski već zdravstveni problem zbog čestih komplikacija kao što su dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti, moždani udar i neke vrste raka. Režim ishrane, sport i kvalitetan san su rešenje koje preporučuju stručnjaci. Univerzitetska lektorka doktorka Lidjija Aleksandresku, gost Radia Rumunija, o zdravoj ishrani kaže: ,,Kada govorimo o zdravoj ishrani prva škola je mama. Nije nam potrebna nikakva nauka o nutricijji ili biohemiji hrane. Traba da znamo da kad trošimo energiju organizmu treba da damo kvalitetno gorivo. Ovo možemo uraditi hranom koja je veoma blizu prirodoj i koja je što manje preradjena. Kupovima gotovog jela utiče na dobijanje u težini jer ima veliku količinu soli i ko zna koko se priprema. Poznato je da je gotova kupljena hrana slabijeg kvaliteta. Važno je vaspitanje. Kako Kinezi vole da kažu ,,ako želite da imate jednu zdravu generaciju, treba vaspitati 30-40 godina stanovništvo i tada ćete imati zdravu generaciju“.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) gojaznost je zdrsvstveni problem na svetskom nivou. Ni Rumunija nije izuzetak, više od 60% Rumuna ima probleme sa težinom. Na pitanje šta je potrebno za poboljšanje situacije, Lidjija Aleksandresku je odgovorila: ,,Nama je potrebna hrana. Dijeta je nastala u drevnoj Grčkoj kada je definisan način života nazvan dajata kao skup pojmova koji su obuhvatali spavanje, odnosno odmor, hidrataciju, hranu, kretanje i dobro raspoloženje. Sve ovo formira dijetu. Kada kažemo dijeta odnosimo se na hranu, a ne na šta jedemo već na što ne jedemo. Kada govorimo o dijeti mislimo na restrikcije, što nije tačno. Kada govorimo o hrani treba da govorimo o našim potrebama, potrebama zdrave čelije i tada je personalizacija zaista važna. Postoje mnogi kriterijumi o kojima treba voditi računa kada napravimo plan ishrane: treba voditi računa o godinama osobe, polu, vrsti napora, emocionalnom stanju, genetici i trenutnim analizama. Razgovori sa lekarem, sa nutricionistom, sa sportskim trenerom mogu da doprinose formiranju jednog personalizovanog programa ishrane.“
Svakodnevni život osoba sa prekomernom telesnom težinom nije jedan od najkvalitetnijih jer u mnogim slučajevinama izaziva smanjenje samopoštovanja i u mladjim danima i depresiju. Izaziva i gore navedene bolesti, posebno kardiovaskularne. Stručnjak za nutriciju Lidjija Aleksandresku predlaže zdav stil života: ,,U slučaju moždanog udara mediteranska dijeta je najprikladnija. Ova dijeta preporučuje da se 3-4 puta nedeljno jede riba dijetetski pripremana u hartiji za pečenje i nikako u aliuminijskoj foliji, sa povrećem tamne boje da bismo imali antioksidante i kvalitetne ugljene hidrate. Što manje soli, a izmedju dva ručka potrebno je da se jede voće sa niskim indeksom glikemije, mislim na borovnicu, domaću jabuku pre 16 sati, zatim 4-5 oraha koji štite srce i mozak od vaskularnih bolesti. Kvalitetan hleb koji ima bar 60 grama može se konzumirati ujutru i za vreme ručka. Preporučije se takodje i ohladjeni pečeni krompir da bi se skrob slegao. I mnogo salate. Sve što je nepreradjeno pomaže organizmu da eliminise LDL kolesterol koji stvara aterom u vaskularnom sistemu. Dobra hidratacija je takodje veoma važna. Portrebno je vodi piti na sobnoj temperaturi 10-15 minuta posle jela. Sezonske čorbe su veoma dobre sa malo proteina, sa malo boršča da bismo dobili probiotičnu hranu bez soli. Veoma važno je i pešaćenje.“
Prema statističkim podacima Svetske zdravstvene organizacije oko 4 miliarde ljudi u svetu moglo bi da se suoči sa prekomernom telesnom težinom u 2035. godini, dok će se dečija gojaznost prema procenama povećati za 100%. Drugim rečima imaćemo 400 miliona dece sa prekomernom telesnom težinom. Prema procenama, gojaznost odraslih povečaće se za 60%, gojazbnost muškaraca za 73%, sa 14% na 23%, a žena za 50%, sa 18% na 27%.
