Kada će se završiti pandemija kovida-19
Pandemija je iznenadila ceo svet, a istraživačima postavila izuzetno težak zadatak da pronadju vakcinu protiv novog koronavirusa. Za manje od godinu dana od prvog slučaja zaraze kovidom-19, otkriveno je nekoliko vakcina, a prva koji je odobrena za primenu bila je vakcina američke firme Fajzer i nemacke firme BioNTek. Nešto kasnije odobrena je i vakcina Moderne. Samo sumnje stanovnika u efikasnost vakcine i eventualni propusti u procesu dostavljanja mogu da predstavljaju opasnost za ambiciozne planovi imunizacije stanovnika, smatraju eksperti. Posle otkrivanja vakcine postavlja se pitanje kada će se pandemija završiti. Doktor Emilijan Popović, podpredsednik Rumunskog epidemiološkog društva, gost Radio Rumunija, o takozvanom kolektivnom imunitetu je rekao: ,, Preporučeno je svim zemljama da se vakcinise u toku jedne godine najmanje 60% stanovnika i u isto vreme da se preduzmu neophodne mere za sprečavanje novih sojeve virusa. Kada raste broj nonoobolelih, raste i šansa za pojavu novih vrsta, kao što se desilo sa novim sojem virusa u Velikoj Britaniji. Smatra se da je potrebno da se vakcinise 60% ukupnog stanovništva u toku jedne godine i da se infekcije zadrzi na minimalnom nivou. Od 60% i mozda više od 70% kolektivni imunitet postaje funkcionalan.“
Corina Cristea, 15.01.2021, 10:35
Pandemija je iznenadila ceo svet, a istraživačima postavila izuzetno težak zadatak da pronadju vakcinu protiv novog koronavirusa. Za manje od godinu dana od prvog slučaja zaraze kovidom-19, otkriveno je nekoliko vakcina, a prva koji je odobrena za primenu bila je vakcina američke firme Fajzer i nemacke firme BioNTek. Nešto kasnije odobrena je i vakcina Moderne. Samo sumnje stanovnika u efikasnost vakcine i eventualni propusti u procesu dostavljanja mogu da predstavljaju opasnost za ambiciozne planovi imunizacije stanovnika, smatraju eksperti. Posle otkrivanja vakcine postavlja se pitanje kada će se pandemija završiti. Doktor Emilijan Popović, podpredsednik Rumunskog epidemiološkog društva, gost Radio Rumunija, o takozvanom kolektivnom imunitetu je rekao: ,, Preporučeno je svim zemljama da se vakcinise u toku jedne godine najmanje 60% stanovnika i u isto vreme da se preduzmu neophodne mere za sprečavanje novih sojeve virusa. Kada raste broj nonoobolelih, raste i šansa za pojavu novih vrsta, kao što se desilo sa novim sojem virusa u Velikoj Britaniji. Smatra se da je potrebno da se vakcinise 60% ukupnog stanovništva u toku jedne godine i da se infekcije zadrzi na minimalnom nivou. Od 60% i mozda više od 70% kolektivni imunitet postaje funkcionalan.“
Prema prestiznoj revoji Science, ubrzani razvoje jedne vakcine protiv koronavirusa u punom pandemijskom razdoblju, najveći je naučni rezultat prošle godine. Doktor Marijus Djanta, predsednik Centra za medicinske inovacije, o faktorima koji su pomogli otkrivanje vakcine brže od očekivanja je kazao: “ U prvom redu radi se o upotrebi tehnologije sekvenciranja genoma. Ova visoka tehnologija i analize podataka omogučile su brzo identifikovanje virusa, samo 30 dana nakon pojave prvog slučaja zaraze koronavirusom. Ovo vreme je šest puta kraće od običajnog za identifikaciju jednog virusa. Objavljujući virusni genom 10. januara 2020. godine naučna zajednica mogla je da počne sa radom na dizajnu virusa i kasnije na dizajnu kliničkih nauka, u januaru umesto u junu ili julu. Zahvaljujući novim tehnologijama mogli smo da vidimo sa kakvim se pojavom suočavamo i protiv koga se treba boriti. Drugi stepen inovacije tiče se tehnologija ARN koja je baza prve vakcine Fajzer /BioNTek, odobrene uslovno u Evropskoj uniji. Ova tehnologija počela je da se razvija pre 30-40 godina, napravljeno je više od 1000 kliničkih studija koje su koristile ovu tehnologiju u SAD, ali u ovom trenutku, u kontekstu zdravstvene krize, interes je bio daleko veći. Dolazimo do trećeg stepena inovacije, drugim recima na inovaciju na sistemskom i institucionalnom nivou. Mi smo bili navuknuti da se istraživanja na 44000 osoba, koliko je bilo uključeno u istraživanje Fajzer BIoNteka u trecoj fazi, naprave u mnogo dužem periodu, rasporedjujući novac za istrazivanje na duži period i smanjujući finansijski rizik. Sada je vakcina proverena u mnogo kraćem roku, a inivacija predpostavlja preuzimanje odgovornosti za ovaj rizik i način na koji su privatne kompanije i nadležne vlasti zajedno radile. I na kraju treba naglasiti da su na nivou nadležnih vlasti za propise odstranjeni birokratski aspekti koji su usporili pristup vakcini.“
Pronalačenje vakcine u rekordnom roku ne znaci da ova nije sigurna. Veoma važno je da se stanovništvo u najkraćem roku vakciniše i istovremeno da se poštuju mere za sprečavanje širenja virusa. Za ovu varijantu izgleda da se odlučio Izrael, zemlja koja je najviše napredovala sa imunizacijom. Na izveštac iz Izraela Dragoš Čokarlan objašnjava: ,,Stanovništvo je pozitivno odgovorilo i shvatilo da je vakcinacija korisna. Zaustavljanje epidemije koronavirusa omogučiće pokretanje ekonomije do Uskrsa. Pocenjuje se da će se do polovine marta skoro svi stanovnici vakcinisati. Vakcinacija je i pitanje nacionalne bezbednosti. U nacionalnoj strategiji Izraela zdravstvo je prioritetni zadatak. Pre nekoliko dana počela je vakcinacija vojnog osoblja. Brojke još nisu poznate, ali operativne jedinice treba da funkcionišu i one funkcionišu jer je reč o severnom, južnom i istocžčnom frontu i Mediteranu. Gužvi nema. U centrima za vakcinaciju sve se odvija precizno, od provere podataka i upučivanja na liniju vakcinacije gde nadležna osoba za imunizaciju prvo popunjava jedan onlajn formular.“
U Evropskoj uniji vakcinacija je počela 27. decembra, a količine vakcina dele se u zavisnosti od broja stanovnika svake članice.
