Novi predsednik R. Moldavije (16.12.2016)

Pre oko mesec dana stanovnici Moldavije (bivše Sovjetske republike sa večinskim rumunofonskim stanovništvom) izabrali su predsednika države, prvi put neposredno u poslednje dve decenije. Proruski socijalista Igor Dodon pobedo je svoju protivkandidatkinju, proevropski orijentisanu Maju Sandu sa 70 000 glasova više. Ustavni sud Moldavije potvrdio je ove nedelje rezultate izbora i prdsednički mandate Igora Dodona, uz zahtev da Parlament u Kišinjevu izvrši izmene zakona i otkloni konstatovane propuste u zakonu u vreme predizborne kampanje. Inauguracija je predvidjena 23. decembra, a pobednik izbora je već saopštio svoje glavne političke pravce, medju koje spada i federalizacija Moldavije. Politički analitičar Vlad Curkanu o realizaciji ove ideje kaže:,,Treba da napravimo jasnu razliku izmedju političkog govora Igora Dodona u izbornoj kampanji od kojeg on nije odustao u potpunosti i nadležnosti predsednika Republike Moldavije koje bi omogučile pokretanje ovakvih projekata poput federalizacije. Republika Moldavija je na kraju krajeva parlamentarna država i nadležnosti Igora Dodona se u medjuvremenu sužavaju. Želeo bih da podsetim da je Parlament doneo odluku da pod parlamentarnu kontrolu stavi obaveštajnu i bezbednosnu službu koja je do sada, u skladu sa Ustavom, bila pod kontrolom Predsedništva.Mislim da će se u narednom periodu, posle preuzimanja dužnosti, Dodon suočavati sa nemogućnošću realizacije njegovih planova iz perdizborne kampanje jer postoje državne institcije kao što su recimo Ministarstvo inostranih poslova koje sledi tačnu spoljnu politiku, kao i Sporazum o pridruživanju zemlje Evropskoj uniji.

Corina Cristea, 16.12.2016, 13:31

Pre oko mesec dana stanovnici Moldavije (bivše Sovjetske republike sa večinskim rumunofonskim stanovništvom) izabrali su predsednika države, prvi put neposredno u poslednje dve decenije. Proruski socijalista Igor Dodon pobedo je svoju protivkandidatkinju, proevropski orijentisanu Maju Sandu sa 70 000 glasova više. Ustavni sud Moldavije potvrdio je ove nedelje rezultate izbora i prdsednički mandate Igora Dodona, uz zahtev da Parlament u Kišinjevu izvrši izmene zakona i otkloni konstatovane propuste u zakonu u vreme predizborne kampanje. Inauguracija je predvidjena 23. decembra, a pobednik izbora je već saopštio svoje glavne političke pravce, medju koje spada i federalizacija Moldavije. Politički analitičar Vlad Curkanu o realizaciji ove ideje kaže:,,Treba da napravimo jasnu razliku izmedju političkog govora Igora Dodona u izbornoj kampanji od kojeg on nije odustao u potpunosti i nadležnosti predsednika Republike Moldavije koje bi omogučile pokretanje ovakvih projekata poput federalizacije. Republika Moldavija je na kraju krajeva parlamentarna država i nadležnosti Igora Dodona se u medjuvremenu sužavaju. Želeo bih da podsetim da je Parlament doneo odluku da pod parlamentarnu kontrolu stavi obaveštajnu i bezbednosnu službu koja je do sada, u skladu sa Ustavom, bila pod kontrolom Predsedništva.Mislim da će se u narednom periodu, posle preuzimanja dužnosti, Dodon suočavati sa nemogućnošću realizacije njegovih planova iz perdizborne kampanje jer postoje državne institcije kao što su recimo Ministarstvo inostranih poslova koje sledi tačnu spoljnu politiku, kao i Sporazum o pridruživanju zemlje Evropskoj uniji.

Igor Dodon je morao da prizna u izjavama, pretežno ruskoj štampi, da ima sužene nadležnosti ako neće saradjivati sa Parlamentom na ukidanju Sporazum o pridruživanju Evropskoj uniji. Vlad Curkanu ističe:,, Jedna od omiljenih tema Igora Dodona je bila razvoj ekonomske saradnje sa Ruskom federacijom. Svaki ekspert u Kišinjevu može da vam kaže da oporavak ekonomske saradnje sa Rusijom neće se dogoditi u dogledno vreme i da svako otvaranje Moskve za ovakvu saradnju značilo bi ozbiljna spoljnopolitička odustajanja od recimo Pridnjestrovlja. Igor Dodon konstatovaće voma brzo da jedina razvojna platforma Republike Moldavije ostaje Sporazum o pridruživanju Kišinjeva Evropskoj uniji. Parlament neće dozvoliti predsedniku da interveniše u procesu saradnje sa Unijom.

Igor Dodon, kaže Vlad Curkanu, ne bi mogao da postane predsednik bez podrške državnog aparata i medijske podrške Demokratske partije. Za razliku od Maje Sandu, Dodon je sada za ovu stranku prihvatljiviji od Maje Sandu, koja se dokazala otpornom na svaki pokušaj Demokratske partije da je uhvati u sopstvene mreže. O odnosima sa Rusijom Vlad Curtanu veruje da se Igor Dodon postavlja u položaj uticajnog agenta Moskve:,,Republika Moldavija sada ima strateško partnerstvo sa Ruskom federacijom i Igor Dodon će pokušati popuniti sadržaj partnerstva. U kojoj meri može ispuniti ovaj zadatak, zavisi od političke klase u Kišinjevu. Ali poznato je da je Moldavija zavina od spoljnog finaniranja i da sopstvene intitucije može da reformiše samo uz pomoć Zapada, uključujuci ovde Rumuniju, EU i SAD. Mislim da su bolji odnosi sa Ruskom federacijom mogući, ali se ne mogu isključiti ni zastoji iz prošlosti. Ne verujem da je Moskva spremna ne ustupke Moldaviji kada je reč o Pridnjestrovlju. Moskva želi ili sve ili ništa, a Dodon neće imati šansu da od Moskve dobije ustupke kada je reč o pridnjestrovskom segmentu a to se može zaključiti i iz prakse u vreme Vladimira Voronina koji je, kao i Dodon, pokušao da uveri Moskvu da mu prepusti kontrolu nad Pridnjestrovljem, a svima j poznato da su ovi napori Vadimira Voronina okončani petogodišnjim zaledjivanjem odnosa Kišinjeva sa Tiraspoljom. Ruska federcina nije spremna na ustupke Moldaviji, bez obzira ko je predsednik Moldavije Igor Dodon ili neka druga provropski orijentisana ličnost.

Pobeda rumunske Socijal-demokratske partije mogla bi da doprinese unapredjenju političko-ekonomskih odnosa sa Republikom Moldavijom jer su Socijal-demokratska partija Rumunije i Demokratska partija Republike Moldavije ranije uspostavile specijalne odnose.