Profil rumunske privrede (13.01.2023)

2023. godine počela je pod znakom upozorenja medjunarodnih finansijskih institucija na opasnost od ulaska mnogih ekonomija sveta u recesiju. Čak i bez drugih kriza, rast svetske ekonomije ove godine ,,usporiće i to mnogo sinkronizovano sa oštrijom monetarnom politikom kako bi se usporila stopa inflacije,zatim pogorsanjem finansijskih uslova i stalnim poremečajima posle ruske invazije na Ukrajinu, upozorava Svetska banka. Svetska finnansijska institucija skreće pažnju na potrebu preduzimanja hitnih nacionalnih i globalnih napora za smanjenje rizika od smanjenja ekonomske aktivnosti i tereta dugova sa kojim se suočavaju tržišta zemalja sa privredama u uzlaznom trendu i u razvoju, gde će rast investicija biti ispod proseka poslednje dve decenije. Analizirajući globalnu ekonomiju u intervju za američku tv stanicu CBS, generalna direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva je izjavila da očekuje ulazak jedne trećine svetske privrede u recesiju, sa napomenom da prvi put u poslednjih 40 godina privredni rast Kine biče ispod rasta globalne ekonomije: ,, Za najveći deo svetske privrede, godina ce biti slozena i teža od prethodnih. Postavlja se pitanje zašto? Jer u tri velike ekonomije, u SAD, Evropskoj uniji i Kini privredni rast usporava simultano. SAD su najotpornije i mogle bi da izbegnu recesiju. Tržište rada ovde ostaje i dalje snažno. Što je dvostruka prednost jer ako postoji snažno tržište Američke federalne rezerve moraju pod kontrolu da drže kamatne stope duže vreme kakom bi smanjile inflaciju. Evropska unija je teško pogodjena ratom u Ukrajini. 50% članica ući će u recesiju, a privreda Kine će i dalje usporiti rast. Nagoveštava se teška godina za ovu državu i ova situacija će se odražavati i na globalnom nivou. Situacija je još komplikovanija u zemljama sa priveredana u usponu i razvoju. Jer su pogodjene visokim kamatnim stopama i deprecijacijom dolara. Za ove ekonomije situacija će biti katastrofalna.“

Corina Cristea, 14.01.2023, 09:10

2023. godine počela je pod znakom upozorenja medjunarodnih finansijskih institucija na opasnost od ulaska mnogih ekonomija sveta u recesiju. Čak i bez drugih kriza, rast svetske ekonomije ove godine ,,usporiće i to mnogo sinkronizovano sa oštrijom monetarnom politikom kako bi se usporila stopa inflacije,zatim pogorsanjem finansijskih uslova i stalnim poremečajima posle ruske invazije na Ukrajinu, upozorava Svetska banka. Svetska finnansijska institucija skreće pažnju na potrebu preduzimanja hitnih nacionalnih i globalnih napora za smanjenje rizika od smanjenja ekonomske aktivnosti i tereta dugova sa kojim se suočavaju tržišta zemalja sa privredama u uzlaznom trendu i u razvoju, gde će rast investicija biti ispod proseka poslednje dve decenije. Analizirajući globalnu ekonomiju u intervju za američku tv stanicu CBS, generalna direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva je izjavila da očekuje ulazak jedne trećine svetske privrede u recesiju, sa napomenom da prvi put u poslednjih 40 godina privredni rast Kine biče ispod rasta globalne ekonomije: ,, Za najveći deo svetske privrede, godina ce biti slozena i teža od prethodnih. Postavlja se pitanje zašto? Jer u tri velike ekonomije, u SAD, Evropskoj uniji i Kini privredni rast usporava simultano. SAD su najotpornije i mogle bi da izbegnu recesiju. Tržište rada ovde ostaje i dalje snažno. Što je dvostruka prednost jer ako postoji snažno tržište Američke federalne rezerve moraju pod kontrolu da drže kamatne stope duže vreme kakom bi smanjile inflaciju. Evropska unija je teško pogodjena ratom u Ukrajini. 50% članica ući će u recesiju, a privreda Kine će i dalje usporiti rast. Nagoveštava se teška godina za ovu državu i ova situacija će se odražavati i na globalnom nivou. Situacija je još komplikovanija u zemljama sa priveredana u usponu i razvoju. Jer su pogodjene visokim kamatnim stopama i deprecijacijom dolara. Za ove ekonomije situacija će biti katastrofalna.“

Prema oceni šefice MMF-a rast svsteke privrede usporiće sa 3,2% prošle godine na 2,7% ove godine. Prema procenama Fonda, privredni rast Rumunije smanjiće se sa 5% prošle godine na 2,8% ove godine. Profesor ekonomije Mirča Košea , gost Radia Rumunija , o profilu rumunske privrede izmedju ostalog je rekao: ,,Živimo pre svego od usluga, kroz potrošnju, i u odredjenoj meri od poljoprivrede. Poslednje studije Harvard univerziteta pokazuju da se nalazimo na 19. mestu u svetu po diverzifikaciji i modernizaciji ekonomije. Podatak je sporan jer je teško reći u kojoj meri je Rumunija razvijena zemlja kada je kupovna moč smanjenja u poslednjoj godini i imamo dva velika deficita koji podrivaju razvoj: deficit tekućeg računa platnog bilansa i spoljnotrgovinski deficit. Istina je očigledna: bez obzira šta kažu jedni ili drugi, rumunskoj privredi je neophodna brza reforma jer nije otporna na važne promene u svetu.“

U poslednje vreme pojavile su se ovakve vrste promena i 2023. godina biće godina velikih promena stava prema globalnom modelu razvoja, objašnjava Mirča Kosea. Pojavljuju se novi privredni akteri na primer Indija , rat izmedju Kine i SAD ide u prilog SAD , Kina je izgubila start, a zemlje koje valorizuju unutrašnje resurse u većoj meri i smanjuju zavisnost od uvoza su profitirale. Kod nas je situacija obrnuta: ,,Uvoz je velik. Domaća proizvodnja , naročito prehrambeni proizvodi, ne napreduju. Ne preduzimaju se ekonomske mere modernizacije i prestrukturacije kako bi se podržao privatni sektor. Naprotiv , oporezuje se da bi se prikupili budžestki prihodi. Privreda Rumunije, onako mala kako je, suočiće se sa dva šoka. Sa jedne strane je spoljni šok jer ekonomija Evrope ne raste i ima ozbiljnih strukturnih problema i zavisna je od energije i sirovina. Na unutrašnjem planu nisu preduzete važne ekonomske mere. Već samo za ublažavanje situacije pojedinih defavorizovanih kategorija, a ovo nije put koji vodi razvoju već samo prezivljavanju pojedinih kategorija na štetu drugih.“

Rumunije je u prvih 11 meseci prošle godine zabeležila rekordan spoljnotrgovinski deficit od 31 miliardu evra. Glavni spoljnotrgovinski partneri naše zemlje su i dalje zemlje članice Evropske unije sa 72% u ukupnom uvozi i skoro 70 % u izvozu.