Republika Moldavija izmedju opasnosti i aspiracija (22.05.2015)

Inauguracija nove manjinske vlade Republike Moldavije u februaru ove godine uz pomoć filoruskih komunista bacila je senku sumnje na evropski angažman tima Kirila Gaburića. Formirana posle parlamentarnih izbora 30 novembra manjinska koalicija liberal-demokrata i liberala, na čelu sa mladim biznismenom je, po oceni analitičara, slabašna i geopolitički konfuzna. Liberali, najodlučniji promoteri približavanja Kišinjeva Bukureštu i Briselu ostali su u opoziciji.. Gaburić treba u ovoj situaciji da dokaže da može da nastavi putem koji su krenuli njegovi predhodnici, bivši premijeri Vlad Filat i Jurije Leanka, jer reforme koje su ovi promovisali omogučile su potpisivanje sporazuma o pridruživanju i slobodnoj trgovini i ulili nadu da bi Republika Moldavija mogla da postane članica Evropske unije u 2020. godini. Sada Leanka bez dvoumljenja tvrdi da republika pliva bez cilja. Ocenu bivšeg premijera dele i eksperti. Politička situacija i posebno stepen korupcije, koji je mnogo veći nego što je Evropska unija verovala, zasenili su pribljižavanje Evropskoj uniji – kaže analitičar Niku Popesku sa Instituta Evropske unije za bezbednosne studije sa sedištem u Parizu. Nažalost, dodaje Popesku, nije formirana solidna proevropska večina i uz to ogromna finansijska sredstva nestala su iz bankarskog sistema, skoro jedna milijarda koja je dopala u ruke fantomskih firmi, što pod veliki znak pitanja stavlja funkcionalnost državnih institucija. Republika Moldavija prolazi kroz duboku krizu kredibilitate kod sopstenih državjana i zapadnih kancelarija, Smatra Popesku. Dosledan zagovornik pribljižavanja Zapadu u ime zajedničkog jezika, istorije i kulture Rumunija nije krila da je zabrinuta zbog kontraproduktivnog oklevanja političke klase u Kišinjevu. Julijan Kifu, stručni savetnik bivšeg predsednika Trajana Baseskua, kome ni najveći protivnici ne osporavaju naklonost prema Moldaviji ocenjuje: Rumunija igra oduvek svoju ulogu zagovornika integracije Republike Moldavije. Bukurešt pokazuje punu otvorenost za sve zahteve i za svaku vrstu pomoći koju bi Republika Moldavija tražila. Mi smo realni, članovi smo Evropske unije i svaka podrska stiče se solidnim argumentima. Po pravilu dolazimo u Kišinjev tražimo od vlasti da ostvari reforme, da nam iznese argumente kako bismo mogli da podržimo Moldaviju na putu ka Evropskoj uniji. Na kraju sve zavisi od Kišinjeva, glavni uslovi su realizacija reforme, nezavisnost sudstva, jačanje pravne države i suzbijanje korupcije.

Corina Cristea, 22.05.2015, 09:20

Inauguracija nove manjinske vlade Republike Moldavije u februaru ove godine uz pomoć filoruskih komunista bacila je senku sumnje na evropski angažman tima Kirila Gaburića. Formirana posle parlamentarnih izbora 30 novembra manjinska koalicija liberal-demokrata i liberala, na čelu sa mladim biznismenom je, po oceni analitičara, slabašna i geopolitički konfuzna. Liberali, najodlučniji promoteri približavanja Kišinjeva Bukureštu i Briselu ostali su u opoziciji.. Gaburić treba u ovoj situaciji da dokaže da može da nastavi putem koji su krenuli njegovi predhodnici, bivši premijeri Vlad Filat i Jurije Leanka, jer reforme koje su ovi promovisali omogučile su potpisivanje sporazuma o pridruživanju i slobodnoj trgovini i ulili nadu da bi Republika Moldavija mogla da postane članica Evropske unije u 2020. godini. Sada Leanka bez dvoumljenja tvrdi da republika pliva bez cilja. Ocenu bivšeg premijera dele i eksperti. Politička situacija i posebno stepen korupcije, koji je mnogo veći nego što je Evropska unija verovala, zasenili su pribljižavanje Evropskoj uniji – kaže analitičar Niku Popesku sa Instituta Evropske unije za bezbednosne studije sa sedištem u Parizu. Nažalost, dodaje Popesku, nije formirana solidna proevropska večina i uz to ogromna finansijska sredstva nestala su iz bankarskog sistema, skoro jedna milijarda koja je dopala u ruke fantomskih firmi, što pod veliki znak pitanja stavlja funkcionalnost državnih institucija. Republika Moldavija prolazi kroz duboku krizu kredibilitate kod sopstenih državjana i zapadnih kancelarija, Smatra Popesku. Dosledan zagovornik pribljižavanja Zapadu u ime zajedničkog jezika, istorije i kulture Rumunija nije krila da je zabrinuta zbog kontraproduktivnog oklevanja političke klase u Kišinjevu. Julijan Kifu, stručni savetnik bivšeg predsednika Trajana Baseskua, kome ni najveći protivnici ne osporavaju naklonost prema Moldaviji ocenjuje: Rumunija igra oduvek svoju ulogu zagovornika integracije Republike Moldavije. Bukurešt pokazuje punu otvorenost za sve zahteve i za svaku vrstu pomoći koju bi Republika Moldavija tražila. Mi smo realni, članovi smo Evropske unije i svaka podrska stiče se solidnim argumentima. Po pravilu dolazimo u Kišinjev tražimo od vlasti da ostvari reforme, da nam iznese argumente kako bismo mogli da podržimo Moldaviju na putu ka Evropskoj uniji. Na kraju sve zavisi od Kišinjeva, glavni uslovi su realizacija reforme, nezavisnost sudstva, jačanje pravne države i suzbijanje korupcije.

Sada, naglašava Niku Popesku, slabi rezultati vlade samo erodiraju popularnost ideje o evropskoj integraciji i jačaju ideju proruskih populističkih političara. Komunisti i socijalisti iz opozicije bore se za naklonost Moskve kao i za nostalgične birače koji predstavljaju skoro 50% stanovništva. Pored toga suverenitet Moldavije ostaje sporan sve dok ne može da uspostavi autoritet nad Pridnjestrovljem, proruskom separatističkom zonom koja je proglasila nezavisna još davne 1992. godine posle oružanog sukoba koji je prekinut na intervenciju ruskih snaga na stranu secesionista. Predsednik Centra za sprečavanje sukoba i rano upozoravanje, bivsi predsednički savetnik Julijan Kifu smatra da zbog vulnerabilnosti moldavskih institucija ne može se isključiti ponavljanje ukrajinskog scenarija: Legitimne vlasti R.Moldavije nemaju vojne kapacitete da se odupru koncentraciji onaoružanja i snaga u separatističkoj zoni.

Preko svojih visokih emisara iz Brisela i Vašingtona Zapad poručuje da podržava nezavisnost, suverenitet i teritorijalnu celovitost Republike Moldavije. Medjutim retko se čuju glasovi iz moldavskog političkog spectra koji su raspoloženi da odustanu od ustavnog tabua neutralnosti i da se zalažu za ulazak u NATO. Julijan Kifu objašnjava: Jasno je da Republika Moldavija treba da napravi spostvene račune. Bezbednosna opcija Moldavije ne može se utvrditi ni u Bukureštu, ni u Vašingtonu ni u Briselu, već samo u Kišinjevu.

Geopolitički, vojno i ekonomski Moldavija nije Švajcarska- upozoravaju analitičari koji smatraju princip neutralnosti prevazidjenim u eri kada Rusija pokušava da zadovolji svoje ekspanzionističke i revanšističke ambicije u državama bivšeg Sovjetskog saveza.